Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

03.01.2018 у 20:02

Визуелност засенила нарацију

Недавно је у Берлину Дороти Кобијели и Хјуу Велчману, ауторима филма „Винсенту с љубављу: Мистерија Ван Гога”, свечано уручен „европски оскар” за најбољи анимирани филм у 2017. години, награда 30. ЕФА – Европске академије за филм. Награда је ауторима припала одлуком велике већине гласова чланова Европске академије којих је више од 3.200, а судећи по реакцијама на свечаној церемонији уручења у берлинском театру Хаус Фестшпиле, она је отишла у праве руке.

Култура

02.01.2018 у 22:00

Три боје: новац, моћ и жена

Жили Делпи, француска глумица, али и сценаристкиња, редитељ и продуцент једна је од најбољих француско-европских извозних „производа“ не само у Америци, Холивуду, већ и широм филмске планете. Да је тако доказ је и недавно јој уручен „европски оскар“ за европски допринос светском филму – награда ЕФА коју јој је, у име Европске академије за филм, 9. децембра у Берлину уручио немачки редитељ Фолкер Шлендорф. Рођена и одрасла у париској глумачкој породици (21. децембар 1969) Алберта Делпија и Мари Пиле, Жили је закорачила у свет филма улогом у „Детективу“ Жан-Лик Годара (1985), освајала улогама у филмовима „Три мускетара“, „Смртоносна Зои“, „Европа, Европа“. Као Доминик у „Три боје:бело“ Кшиштофа Кишловског и незаборавно као Селин у Линклејтеровој трилогији „Пре свитања“, „Пре сумрака“ и

Култура

21.12.2017 у 20:20

Љубав и активизам у доба сиде

Има нешто у француском филму „120 откуцаја у минуту“ Робина Кампија што му ни највећи пуританци ни хомофоби, па ни они које тема уопште не интересује не могу оспорити. А то је: ово је стваралачки радостан и страствен, искрен филм о љубави, животу и пријатељству и његова је једина озбиљнија мана то што је предугачак. То што је и преобиман, на тренутке и пребучан, чак и хаотичан, не бих називала маном већ потребом за аутентичношћу. Толико неопходном за готово веристичко-документаристички процес градње једне игране историјске драме са много ликова, за шта се у свом моћном редитељском поступку Кампијо определио смештајући радњу у Париз, почетком деведесетих година прошлог века, у јеку борбе ЛГБТ активиста за хуманији приступ и боље здравствене услове оболелима од сиде. Реч је о истинитим,

Култура

16.12.2017 у 13:03

Стерилна режија, хладан филм

Грчко-британски аутор Јоргос Лантимос са „Убиством светог јелена“ (The Killing of a Sacred Deer), са звездама Никол Кидман, Колином Фарелом и сјајним младим ирским глумцем Беријем Кеганом, није достигао висине својих претходних филмова „Очњак“ и „Јастог“ који су од њега створили европску редитељску звезду у, за сада, незаустављивом успону.

Култура

10.12.2017 у 22:00

Шведски „Квадрат” најбољи филм Европе

Берлин – Овогодишњи добитник канске „Златне палме” – филм „Квадрат” шведског редитеља Рубена Устлунда тријумфовао је и у Берлину на јубиларној 30. додели годишњих награда ЕФА – Европске Академије за филм. У суботу вече, на свечаној церемонији отварања запечаћених коверата са збиром гласова више од три хиљаде чланова ЕФА име филма „Квадрат” чуло се чак шест пута, чиме је оборен рекорд који су последњих година држали Пољак Павел Павликовски за филм „Ида” и Немица Марен Аде за филм „Тони Ердман”. Ово јубиларно берлинско вече само је потврдило да чланови ЕФА, по некаквом неписаном правилу, већ предуго гласају по принципу – сви за једног.

Култура

08.12.2017 у 21:33

Нови ветрови у „европском оскару“

Берлин – Већ тридесет година је прошло од оне новембарске ноћи када се у берлинском апартману компаније „Пан Ам“ окупило друштво од четрдесетак филмских стваралаца из различитих делова Европе. Уз суви мартини са маслинкама, сендвиче и по коју чашу вина, из велике потребе, а по угледу на америчке колеге, у тој ноћи су после чврстог договора основали Европску академију за филм. Била је то 1988. година, а друштво из „Пан Ама“ – међу којима и Фолкер Шлендорф, Стивен Фрирс, Вим Вендерс, Ник Пауел..., са лакоћом се договорило и да за првог председника Академије – тада под називом Европско филмско друштво са седиштем у још увек подељеном Берлину – прогласи легендарног шведског редитеља Ингмара Бергмана. И већ те године додељени су први „европски оскари“. Сваке друге одржава се у Берлину, у

Култура

05.12.2017 у 22:00

„Умивене” копије филма „Ко то тамо пева”

У легендарном хотелу „Марија Кристина“ у Сан Себастијану, пре неких десетак година, током разговора за „Политику“ у једном тренутку питала сам холивудског глумца и оскаровца Роберта Дувала колико познаје српске филмове и да ли је можда неки од њих и гледао. Уследило је пријатно изненађење када је овај славни глумац, важни актер у филмовима попут „Кума“ и „Апокалипсе данас“, без задршке одговорио: „Један од најбољих филмова које сам икада гледао је 'Ко то тамо пева' господина Слободана Шијана. Какав хумор, какви сјајни, сликовити ликови. Изванредно! Ето, у таквом би филму волео да имам улогу...“.

Култура

28.11.2017 у 22:00

У свету наметнуте мужевности

Шта је кључно за успех кинематографије једне земље? Раздвајање културе од политике – радо би рекле македонска сценаристкиња и редитељка Теона Стругар Митевски и њена косценаристкиња из Сарајева Елма Татарагић, ауторке филма „Када дан није имао име” из Главног програма 23. фестивала ауторског филма у Београду. Тога, да то раздвајање није нимало лако, верујем да су и оне свесне, јер онда никада не би ни постојао онај термин „културна политика једне земље”, нити би култура зависила од политичке воље да се у њу (финансијски) улаже, нити би се култура баш због тога толико често додворавала политици. Врзино је то коло, човек је и политичко биће, а можда би кинематографијама (филму), барем на овим нашим просторима, било чак и досадно без политике. У сваком случају било би крајње неизвесно,

Култура

26.11.2017 у 22:00

Где је нестао Аљоша

Београдски Фестивал ауторског филма, у свом 23. издању, осим израелског „Фокстрота” Самуела Маоза, понудио је још један супериорни филм – „Без љубави” (Нелюбов/Loveless), руског сценаристе и редитеља Андреја Звјагинцева. За ову изванредно режирану, упозоравајућу породичну драму о разводу чија је највећа жртва дванаестогодишњи син Аљоша, Звјагинцев је на овогодишњем, 70. Канском фестивалу

Култура

23.11.2017 у 22:00

Драмски плес мушкарца са судбином

Можемо ли да контролишемо оно што зовемо судбином? Ово питање израелски сценариста и редитељ Самуел Маоз поставља у филму „Фокстрот” којим вечерас у 19.30 сати у београдском Дому омладине свечано започиње 23. Фестивал ауторског филма. „Постоји ли уопште судбина или је случајност управо оно што је рекао Ајнштајн – божји начин да остане анониман”, питао се јесенас Маоз у ексклузивном интервјуу за „Политику” после светске премијере „Фокстрота” на 74. Венецијанском фестивалу, на којем је у завршници освојио Гран-при – „Сребрни лав”, а затим постао и званични кандидат Израела за Оскара у категорији најбољег страног филма.

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске