Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

13.03.2017 у 17:00

Највећа утопија човечанства

Солун – У обиљу квалитетних грчких документарних филмова који се боре са савременим питањима – економском кризом и њеним утицајем на незапосленост и сиромаштво као и мигрантском кризом са којом се осиромашена Грчка бори како зна и уме, документарац „Избеглички аутопут” Хрониса Пехливанидиса заузима посебно место. Као прави „синема верите” дубоко уроњен у питања људских права. Пехливанидис је током 2015. године са својом камером бележио и долазак и пролазак око 850.000 сиријских, ирачких и авганистанских избеглица који су Егејским морем пристизали прво на грчка острва, а затим своје путовање без краја настављали копном ка централној и западној Европи. Дуг је, предуг, овај избеглички аутопут, уз чије ободе попут крајпуташа остају на стотине, скромно и на брзину обележених

Култура

12.03.2017 у 19:45

Дуге године опасног живљења

Солун – Мук за омањим столом у кафетерији поред дворане „Павлос Занас” у комплексу Олимпион на Аристотеловом тргу у Солуну. Са грчким, либанским, француским и шведским колегом делим за тим столом тешку тишину. Уједињени смо у њој, неспособни да проговоримо после свих оних покретних слика 21. века што смо их у последњих неколико сати гледали на великом екрану. После филмских сведочанстава огромне људске трагедије, разарања, растакања цивилизацијских тековина и племенитих идеја, нестанка саосећања за туђу муку и бол. После тих снажних документаристичких записа над главама нам је непрестано висило питање: „Ако овако изгледају првих седамнаест година новог века, какав ли ће му тек бити крај?”. ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

10.03.2017 у 17:25

Винска опозиција и коалиција

Солун – Село Рогљево надомак Неготина има чудне људе, свако има своју филозофију, каже право у „у брк“ камере житељ овог места, симпатични протагониста дугометражног документарног филма „Обећање“ редитеља Жељка Мирковића и аутора Душана Гајића. Под ознаком „Земља порекла: Србија“, ово је један од четири српска филма доступна купцима и бројним селекторима фестивала у оквиру копродукцијског маркета на, пре неки дан започетом, 19. Солунском фестивалу документарног филма – Слике 21. века. Пред потенцијалним купцима је још један врло добар Мирковићев документарац. Живописна прича о необичном подухвату француске породице која се настанила у Рогљеву како би заједно са оно мало преосталих мештана производила органско вино за међународно тржиште. Звучало би ово као

Култура

09.03.2017 у 16:30

Тамо где земља љуби небо

После четрдесет година живота на западу, сада већ остарели Рахул враћа се у свој родни крај и тамо схвата да му греси из прошлости нису опроштени. Тај родни крај је у Индији, на падинама Хималаја, где још увек владају кастинске разлике, обесправљеност жена, дубоко сујеверје, што све лагано из другог плана излази на површину у индијском филму српског редитеља. У„Земљи богова” Горана Паскаљевића. Свечана премијера ове прве индијско-српске копродукције је вечерас у 18 сати у дворани Културног центра Београда. Осим Горана Паскаљевића и његовог српског тима, публици ће се представити и популарни индијски глумац и редитељ Раџендранат Раџ Зутши, звезда у више од 100 разиграних индијских филмова и један од глумаца у Оскаром награђеном филму „Милионер у блату” Денија Бојла. Филм Горана

Култура

05.03.2017 у 19:31

„Реквијем” за доминацију на београдском фестивалу

Од учешћа на 45. Фесту највише је профитирао домаћи филм „Реквијем за госпођу Ј” сценаристе и редитеља Бојана Вулетића. На завршној фестивалској вечери на великој сцени Сава центра, уручена му је и „Политикина” награда „Милутин Чолић”, која носи име оснивача Феста и тако се број освојених Вулетићевих награда попео на пет. Жири за доделу „Политикине” награде која се додељује редитељу набољег филма у такмичарском програму „Српски филм”, а у чијем су раду учествовали Горан Радовановић, редитељ, сценариста и продуцент, Дара Џокић, позоришна, телевизијска и филмска глумица и потписница ових редова- филмски критичар, одлуку о победнику донео је већином гласова и уз образложење: - Редитељ и сценариста Бојан Вулетић награђује се за естетски успешан и стилски доследан

Култура

05.03.2017 у 18:00

У филмовима мора да се догађа стварност

Недавно на 67. Берлиналу, а пре неко вече и на 45. Фесту, виђен је и најновији филм немачког редитеља Фолкера Шлендорфа „Повратак у Монтаук”. Лепа, савремена прича, делимично аутобиографска и само делимично ослоњена на роман „Монтаук” у којем је славни швајцарско-немачки писац Макс Фриш створио мит од Лонг Ајленда. Шлендорф и Фриш су били дугогодишњи пријатељи, радили заједно на филмској адаптацији „Хомо Фабера” и сада су се на необичан начин поново срели у филму који је Шлендорф опет режирао као аутор снажног личног израза и уметник који ствара трајне вредности. У те вредности спадају и филмови: „Убиство и смртоносни удар”, „Изненадно убиство сиромаха из Комбаха”, „Убиство из милосрђа”, „Свонова љубав”, „Путник”, „Палмето”, „Смрт трговачког путника”, „Изгубљена част Катарине Блум”,

Култура

04.03.2017 у 18:23

Вулетићев филм четвороструки победник

Доделом „Победника” за најбољи филм у међународној селекцији, уручењем „Политикине” награде „Милутин Чолић” за најбољи домаћи филм, као и премијером најновијег филма Мартина Скорсезеа „Тишина” сутра ће бити завршен 45. Фест. Вечерас ће пред домаћу премијеру недавно на 67. Берлинском фестивалу приказаног филма „Реквијем за госпођу Ј” Бојана Вулетића, бити одржана и церемонија додела овогодишњих „Београдских победника” у такмичарском програму „Српски филм” у неколико категорија. Жири којим је председавала хрватска глумица Ксенија Маринковић, а у раду учествовали и наши редитељи и сценаристи Мирослав Момчиловић и Слободан Скерлић, француски глумац и редитељ Жан Марк Бар и хрватски писац и редитељ Хрвоје Хрибар, највише награда доделио је управо Вулетићевом филму, тако да је публика била у

Култура

02.03.2017 у 18:31

С оцем на филмско јутрење

На редитељско-естетском плану има тако неке фине патине и носталгичних тонова који филм „Ослобођење Скопља” Радета и Данила Шербеџије чине тако блиским естетици филмова осамдесетих и тако блиским осећању које се стварало током гледања хит позоришне представе тога доба – истоимене драме Душана Јовановића у режији Љубише Ристића. У њој су отац и тада малени син Шербеџија имали незаборавне улоге. Легендарни позоришни и филмски глумац режирао је свој први филм. Уз помоћ и пуну сарадњу професионалног редитеља Данила и уз изванредну глумачку подршку ћерке Луције Шербеџије, али и македонских и финских глумаца у улогама Немаца. Остварио је тако после много година дуго сањани сан Живојина Жике Павловића о „сељењу” Јовановићевог комада на велико платно. Тај сан је сада конкретизован у виду

Култура

28.02.2017 у 22:00

Сретни Београд да би га заволео

Када је италијански редитељ Ђузепе Пичони писао сценарио за свој филм „Ови дани” („Questi giorni”), младалачку, авантуристичку причу о четири девојке и њиховом животном путовању кроз самоспознају и непредвидиве ситуације, у глави је имао Хамбург као једно од главних места филмске радње. Онда се догодило да 2015. године као члан жирија 43. Феста борави у Београду, заволи атмосферу града и његове људе, драстично због тога промени сценарио и замени Хамбург Београдом. Зато је данас у Пичонијевом филму могуће видети све лепоте Калемегдана, Кнез Михаилове улице, Авале, Дорћола, бунтовнички биоскоп „Звезда”, али и нашу редитељку Мину Ђукић у једној од важних глумачких улога, уз италијанске глумице Лауру Адријани, Маргериту Бај и Марију Роверан.

Култура

28.02.2017 у 18:30

Месечина у боци

Актуелан је овогодишњи Фест, а такав и треба да буде. Тек што је Фестова публика у дворани Сава центра одгледала „Месечину” Берија Џенкинса, освојио је Оскара за најбољи филм. Додуше, уз ону праву ујдурму на великој лосанђелеској сцени и у вишемилионском директном преносу, када су се отимали о наводно запечаћену коверту у рукама уручиоца награде Ворена Битија. Сада већ сви знају да је он прво прогласио фаворизовани „Ла ла ленд” и за најбољи филм, па се испоставило да је то ипак Џенкинсова „Месечина”. Тако је једним трапавим, али громогласним потезом исправљена вишегодишња „политичка некоректност” чланова америчке Академије за филм, који су били и нападани и бојкотовани јер су у широком луку последњих година заобилазили афроамеричке ствараоце и глумце на својим листама номинованих за

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса

17.06.2026 у 00:49

Бразил: Син бившег председника Болсонара проглашен кривим због мешања у суђење оцу