Гран-при бугарској „Слави”

Слично размишљајући и жири филмских критичара Федеоре, у чијем су саставу радили Златко Видачковић (Хрватска), Вук Перовић (Црна Гора) и потписница ових редова као представник Србије, једногласно је своју награду такође доделио филму „Слава”. Разлога за овакву одлуку је сијасет, јер су Кристина Грозева и Петар Валчанов инспирисани стварним догађајима из бугарске свакодневице вешто и уверљиво реалистично, кроз призму црног хумора и уз упечатљива глумачка остварења, дали узнемиравајућу слику односа појединца и друштва оптерећеног корупцијом. Другим речима, „Слава” је филм о суморној свакодневици у којој поштен човек уверљиво губи битку са неманима окружења зараженог болестима транзиције.

                                        ***

И као што се то зимус догодило на београдском Фесту, а недавно и на Пулском фестивалу, филм „Не гледај ми у пјат” младе хрватске редитељке Хане Јушић и у Херцег Новом је освојио вредну награду. „Златну мимозу” за режију, коју је жири Милча Манчевског назвао „сувереном и суптилном оркестрацијом свих стваралачких саставница дирљивог филма”.

Незапажено није прошао ни босанскохерцеговачки (копродукцијски) филм „Мушкарци не плачу” Алена Дрљевића, чији је снажни глумачки ансамбл колективно освојио „Златну мимозу” за „убедљив и снажан приказ психолошких траума изазваних ратом деведесетих година на Балкану”. Престижну филмску награду, у виду грацилне женске фигуре, поделили су тако наш глумац Борис Исаковић, али и Леон Лучев, Емир Хаџихафизбеговић, Ермин Браво, Себастијан Каваца, Борис Лер, Иво Грегуревић.

„Златна мимоза” за најбољу камеру додељена је Христосу Караманису за изванредну фотографију у грчком филму „Топлотни удар” Аргириса Пападимитропулоса, јер је „успешно дочарао атмосферу малог грчког острва, врелог лета, уз јак и сугестиван начин визуелизације психолошког стања главног јунака”.

                                                   ***

Победнички филм у новоуведеном такмичарском програму „Кино Орјен” јесте „Горан” хрватског редитеља Невија Марасовића. Њему је припала награда која носи име никада непрежаљеног и још увек недостижног црногорског редитеља Живка Николића. Жири којим је председавао српски сценариста и редитељ Ђорђе Милосављевић своју одлуку је образложио следећим речима: „Марасовићев филм је редак и посебан у кинематографијама региона, заобилази историјски, политички, идеолошки устаљени оквир и прави храбар жанровско-стилски искорак... ”

                                    ***

У такмичарском програму Документарни филм, жири под председничком „палицом” грчког аутора Јаниса Потоса свој Гран-при – Златну мимозу доделио је најмлађој редитељки у овој селекцији – Пољакињи Зофији Ковалевској (1995). Њој је припала награда за документарац „Опасне везе”. Није мимоиђен ни српски документарни филм „Рингишпил” Луке Попадића који је освојио Награду жирија документарне селекције за „иновативан портрет живота и рада певача традиционалне музике у филму смелог кадрирања, изузетне монтаже и искреног односа према протагонистима...” Специјално признање додељено је словеначком редитељу Дамјану Козолеу чији је филм „Границе” понудио другачији поглед на феномен имигрантске кризе...

Победници у селекцији Студентски филм (жиријем је председавала Наташа Дамњановић) су: израелски филм „Ана” Ор Синаи („Златна мимоза”), словеначки филм „Небо” Јуша Премова (Специјално признање) и црногорска „Жеђ” Николе Вучинића (Специјално признање).

                                          ***

Посебно признање које носи име дугогодишњег директора „Центар-филма” и једног од оснивача фестивала у Херцег Новом – Милана Жмукића припало је „заштитном знаку” ове манифестације, извршном продуценту Зорану Живковићу. Ову традиционалну фестивалску награду за укупан допринос афирмацији херцегновског фестивала добио је глумац и продуцент Милутин Мима Караџић. Он је и један од главних јунака од публике највољенијег овогодишњег фестивалског филма – „Бисера Бојане”. Као што се и могло очекивати, овом филму је припала и Награда публике, јер је освојио оцену од чак 4,76!

Од четири црногорска филма виђена ове године пред публиком на Канли кули, своју доминацију показали су „Игла испод прага” Ивана Мариновића, иначе новопостављеног фестивалског селектора, као и „Бисер Бојане”. Беркуљанова „Искра” се показала као дебитантски филм у којем се може похвалити редитељев труд. У Марковићевом „The Books of књиге: Случајеви правде”, не може се ништа похвалити. Нажалост, овај филм је чист промашај...