Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

13.03.2017 u 17:00

Najveća utopija čovečanstva

Solun – U obilju kvalitetnih grčkih dokumentarnih filmova koji se bore sa savremenim pitanjima – ekonomskom krizom i njenim uticajem na nezaposlenost i siromaštvo kao i migrantskom krizom sa kojom se osiromašena Grčka bori kako zna i ume, dokumentarac „Izbeglički autoput” Hronisa Pehlivanidisa zauzima posebno mesto. Kao pravi „sinema verite” duboko uronjen u pitanja ljudskih prava. Pehlivanidis je tokom 2015. godine sa svojom kamerom beležio i dolazak i prolazak oko 850.000 sirijskih, iračkih i avganistanskih izbeglica koji su Egejskim morem pristizali prvo na grčka ostrva, a zatim svoje putovanje bez kraja nastavljali kopnom ka centralnoj i zapadnoj Evropi. Dug je, predug, ovaj izbeglički autoput, uz čije obode poput krajputaša ostaju na stotine, skromno i na brzinu obeleženih

Kultura

12.03.2017 u 19:45

Duge godine opasnog življenja

Solun – Muk za omanjim stolom u kafeteriji pored dvorane „Pavlos Zanas” u kompleksu Olimpion na Aristotelovom trgu u Solunu. Sa grčkim, libanskim, francuskim i švedskim kolegom delim za tim stolom tešku tišinu. Ujedinjeni smo u njoj, nesposobni da progovorimo posle svih onih pokretnih slika 21. veka što smo ih u poslednjih nekoliko sati gledali na velikom ekranu. Posle filmskih svedočanstava ogromne ljudske tragedije, razaranja, rastakanja civilizacijskih tekovina i plemenitih ideja, nestanka saosećanja za tuđu muku i bol. Posle tih snažnih dokumentarističkih zapisa nad glavama nam je neprestano visilo pitanje: „Ako ovako izgledaju prvih sedamnaest godina novog veka, kakav li će mu tek biti kraj?”. OPŠIRNIJE U ŠTAMPNOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

10.03.2017 u 17:25

Vinska opozicija i koalicija

Solun – Selo Rogljevo nadomak Negotina ima čudne ljude, svako ima svoju filozofiju, kaže pravo u „u brk“ kamere žitelj ovog mesta, simpatični protagonista dugometražnog dokumentarnog filma „Obećanje“ reditelja Željka Mirkovića i autora Dušana Gajića. Pod oznakom „Zemlja porekla: Srbija“, ovo je jedan od četiri srpska filma dostupna kupcima i brojnim selektorima festivala u okviru koprodukcijskog marketa na, pre neki dan započetom, 19. Solunskom festivalu dokumentarnog filma – Slike 21. veka. Pred potencijalnim kupcima je još jedan vrlo dobar Mirkovićev dokumentarac. Živopisna priča o neobičnom poduhvatu francuske porodice koja se nastanila u Rogljevu kako bi zajedno sa ono malo preostalih meštana proizvodila organsko vino za međunarodno tržište. Zvučalo bi ovo

Kultura

09.03.2017 u 16:30

Tamo gde zemlja ljubi nebo

Posle četrdeset godina života na zapadu, sada već ostareli Rahul vraća se u svoj rodni kraj i tamo shvata da mu gresi iz prošlosti nisu oprošteni. Taj rodni kraj je u Indiji, na padinama Himalaja, gde još uvek vladaju kastinske razlike, obespravljenost žena, duboko sujeverje, što sve lagano iz drugog plana izlazi na površinu u indijskom filmu srpskog reditelja. U„Zemlji bogova” Gorana Paskaljevića. Svečana premijera ove prve indijsko-srpske koprodukcije je večeras u 18 sati u dvorani Kulturnog centra Beograda. Osim Gorana Paskaljevića i njegovog srpskog tima, publici će se predstaviti i popularni indijski glumac i reditelj Radžendranat Radž Zutši, zvezda u više od 100 razigranih indijskih filmova i jedan od glumaca u Oskarom nagrađenom filmu „Milioner u blatu” Denija

Kultura

05.03.2017 u 19:31

„Rekvijem” za dominaciju na beogradskom festivalu

Od učešća na 45. Festu najviše je profitirao domaći film „Rekvijem za gospođu J” scenariste i reditelja Bojana Vuletića. Na završnoj festivalskoj večeri na velikoj sceni Sava centra, uručena mu je i „Politikina” nagrada „Milutin Čolić”, koja nosi ime osnivača Festa i tako se broj osvojenih Vuletićevih nagrada popeo na pet. Žiri za dodelu „Politikine” nagrade koja se dodeljuje reditelju naboljeg filma u takmičarskom programu „Srpski film”, a u čijem su radu učestvovali Goran Radovanović, reditelj, scenarista i producent, Dara Džokić, pozorišna, televizijska i filmska glumica i potpisnica ovih redova- filmski kritičar, odluku o pobedniku doneo je većinom glasova i uz obrazloženje: - Reditelj i scenarista Bojan Vuletić nagrađuje se za estetski uspešan i stilski dosledan

Kultura

05.03.2017 u 18:00

U filmovima mora da se događa stvarnost

Nedavno na 67. Berlinalu, a pre neko veče i na 45. Festu, viđen je i najnoviji film nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa „Povratak u Montauk”. Lepa, savremena priča, delimično autobiografska i samo delimično oslonjena na roman „Montauk” u kojem je slavni švajcarsko-nemački pisac Maks Friš stvorio mit od Long Ajlenda. Šlendorf i Friš su bili dugogodišnji prijatelji, radili zajedno na filmskoj adaptaciji „Homo Fabera” i sada su se na neobičan način ponovo sreli u filmu koji je Šlendorf opet režirao kao autor snažnog ličnog izraza i umetnik koji stvara trajne vrednosti. U te vrednosti spadaju i filmovi: „Ubistvo i smrtonosni udar”, „Iznenadno ubistvo siromaha iz Kombaha”, „Ubistvo iz milosrđa”, „Svonova ljubav”, „Putnik”, „Palmeto”, „Smrt trgovačkog putnika”, „Izgubljena čast Katarine Blum”,

Kultura

04.03.2017 u 18:23

Vuletićev film četvorostruki pobednik

Dodelom „Pobednika” za najbolji film u međunarodnoj selekciji, uručenjem „Politikine” nagrade „Milutin Čolić” za najbolji domaći film, kao i premijerom najnovijeg filma Martina Skorsezea „Tišina” sutra će biti završen 45. Fest. Večeras će pred domaću premijeru nedavno na 67. Berlinskom festivalu prikazanog filma „Rekvijem za gospođu J” Bojana Vuletića, biti održana i ceremonija dodela ovogodišnjih „Beogradskih pobednika” u takmičarskom programu „Srpski film” u nekoliko kategorija. Žiri kojim je predsedavala hrvatska glumica Ksenija Marinković, a u radu učestvovali i naši reditelji i scenaristi Miroslav Momčilović i Slobodan Skerlić, francuski glumac i reditelj Žan Mark Bar i hrvatski pisac i reditelj Hrvoje Hribar, najviše nagrada dodelio je upravo Vuletićevom filmu, tako da je publika bila u

Kultura

02.03.2017 u 18:31

S ocem na filmsko jutrenje

Na rediteljsko-estetskom planu ima tako neke fine patine i nostalgičnih tonova koji film „Oslobođenje Skoplja” Radeta i Danila Šerbedžije čine tako bliskim estetici filmova osamdesetih i tako bliskim osećanju koje se stvaralo tokom gledanja hit pozorišne predstave toga doba – istoimene drame Dušana Jovanovića u režiji Ljubiše Ristića. U njoj su otac i tada maleni sin Šerbedžija imali nezaboravne uloge. Legendarni pozorišni i filmski glumac režirao je svoj prvi film. Uz pomoć i punu saradnju profesionalnog reditelja Danila i uz izvanrednu glumačku podršku ćerke Lucije Šerbedžije, ali i makedonskih i finskih glumaca u ulogama Nemaca. Ostvario je tako posle mnogo godina dugo sanjani san Živojina Žike Pavlovića o „seljenju” Jovanovićevog komada na veliko platno. Taj san je sada konkretizovan u vidu

Kultura

28.02.2017 u 22:00

Sretni Beograd da bi ga zavoleo

Kada je italijanski reditelj Đuzepe Pičoni pisao scenario za svoj film „Ovi dani” („Questi giorni”), mladalačku, avanturističku priču o četiri devojke i njihovom životnom putovanju kroz samospoznaju i nepredvidive situacije, u glavi je imao Hamburg kao jedno od glavnih mesta filmske radnje. Onda se dogodilo da 2015. godine kao član žirija 43. Festa boravi u Beogradu, zavoli atmosferu grada i njegove ljude, drastično zbog toga promeni scenario i zameni Hamburg Beogradom. Zato je danas u Pičonijevom filmu moguće videti sve lepote Kalemegdana, Knez Mihailove ulice, Avale, Dorćola, buntovnički bioskop „Zvezda”, ali i našu rediteljku Minu Đukić u jednoj od važnih glumačkih uloga, uz italijanske glumice Lauru Adrijani, Margeritu Baj i Mariju Roveran.

Kultura

28.02.2017 u 18:30

Mesečina u boci

Aktuelan je ovogodišnji Fest, a takav i treba da bude. Tek što je Festova publika u dvorani Sava centra odgledala „Mesečinu” Berija Dženkinsa, osvojio je Oskara za najbolji film. Doduše, uz onu pravu ujdurmu na velikoj losanđeleskoj sceni i u višemilionskom direktnom prenosu, kada su se otimali o navodno zapečaćenu kovertu u rukama uručioca nagrade Vorena Bitija. Sada već svi znaju da je on prvo proglasio favorizovani „La la lend” i za najbolji film, pa se ispostavilo da je to ipak Dženkinsova „Mesečina”. Tako je jednim trapavim, ali gromoglasnim potezom ispravljena višegodišnja „politička nekorektnost” članova američke Akademije za film, koji su bili i napadani i bojkotovani jer su u širokom luku poslednjih godina zaobilazili afroameričke stvaraoce i glumce na svojim listama nominovanih za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić