Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

28.06.2017 у 22:00

Овај век је силеџија, нечовек

Ово је опроштајни текст нашег новинара и уредника који је од данас у пензији (Фото Т. Јањић) Вито Марковић (1936), песник, прозни писац, есејиста, антологичар, један од наших најзначајнијих песника, написао је петнаестак песничких књига, међу којима су и „Паника тела”, „Опасности главе”, „Пакао”, „Пустош и смрт”, „Удес”, „Насмејана жртва”, „Похвала лудилу”, „Снови и облици”, „Ноћни језик”, „Бели говор”, „Ноћи и одсјаји”, „Дневник душе”, „Гласна глава”, „Ватра под снегом”... Аутор је књига есеја и трактата: „Поезија и метафизика”, „Филозофија самоће”, „Ево како се постаје јак”, „Мрвице усамљености”, „Аналекта”, „Речник мисли”, „Трагање за суштином”. Марковић je и писац прозне трилогије у којој су књиге: „Хула”, „Жест” и „Мук”. Издавачка кућа „Свет књиге” управо је објавила

Култура

15.05.2017 у 21:35

Живимо на месту привида и обмане

Нови роман Иване Хаџи Поповић „Љубичице Леонарда да Винчија” објавила је издавачка кућа „Албатрос плус”. Мото романа су речи Милоша Црњанског: „Леонардо је из Венеције понео љубичице, а не капу дуждева”. Роман говори о Београду између два рата, који је тада поглед упирао у Париз, а његов дух су стварали писци Милош Црњански, Иво Андрић, Марко Ристић, Мирослав Крлежа...

Култура

10.05.2017 у 22:00

Поезија за тврде уши света

Као „својеглаво” аутентичан, Душко Трифуновић (1933–2006), истиче Стеван Тонтић, помало је загонетан случај савременог српског песништва. Доживео је да постане широко познат, популаран и код многих читалаца (слушалаца) омиљен песник, да има своје рецитаторе и епигоне, своје похвалне критичаре (међу њима беше и Бранко Миљковић), и сумњичаве критичарске пратиоце, па, ипак, истинска рецепција његове поезије изостала је.

Култура

01.05.2017 у 15:00

Роман о партизанима и Немцима који смо чекали 55 година

Рукопис роман Гроздане Олујић „Преживети до сутра”, настао је пре више од пола века. Писан је у периоду од 1959. до 1962, и досад није објављиван, што му даје посебну улогу у књижевном опусу списатељице. Још једна књига Гроздане Олујић изаћи ће на светлост дана. Реч је о књизи за младе „Били су деца као и ти...” Прву ће објавити Српска књижевна задруга, а другу „Букленд”. – Роман сам писала после дивних књижевних и лоших идеолошких искустава с романом „Излет у небо“. Нисам хтела да правим компромисе, зато је овај роман морао да чека. После су дошли други романи и – бајке. Писац никада не може у потпуности да управља својим рукописима и њиховом судбином. Објављивањем овог

Култура

24.04.2017 у 22:00

Југославија се није распала, она је убијена

Нови роман Вука Драшковића (1946) садржи питање у наслову: „Ко је убио Катарину”. А Катарина смо сви ми, Катарина је убијена Југославија. Нова књига Вука Драшковића, објављена у тиражу од двадесет хиљада примерака, отвара се, како истиче рецензент Љиљана Шоп, „као роман о животу и смрти Југославије, у животима и смртима њених грађана”. Из политике нисте изашли, али вас је у њој све мање. Да ли то значи да сте се потпуно посветили књижевности? Можда у политици радим сизифовски посао. Покушавам да помогнем извлачењу Србије из јаме и постављањем српског воза на магистралу којом је кренула Црна Гора. Већина у Србији је против. А што се тиче књижевности, зар и она није политика? Мора у књижевности да буде барем онолико политике колико у стварности има трагике.

Култура

11.04.2017 у 21:37

Четврт века смедеревске „Арке”

Најкраће речено, каже Ристо Василевски, оснивач издавачке кућа „Арка”, из Смедерева, која прославља четврт века од оснивања, углед куће чувају њени аутори – најугледнија песничка и књижевна имена, пре свега, српске и македонске, и других балканских књижевности, и напор једне сложне породице да њихове књиге уреди, објави и понуди књижевној јавности, без икакве материјалне награде за свој труд, па чак уз стална одрицања од властитих потреба. Ако то ангажовање има неко друго име – онда је то чиста љубав према књижевности. Овако је, у уводном слову, где се примећује огорченост, указао Василевски на проблеме издаваштва у Србији.

Култура

09.04.2017 у 21:25

„Плава гробница” у Требињу и Београду

Научни скуп, који су организовали Институт за књижевност и уметност из Београда, Библиотека „Милутин Бојић” из Београда и општина Требиње, посвећен је песнику Милутину Бојићу (1892–1917), који је поживео само 25 година. Први део округлог стола, с темом: „Поетика Милутина Бојића”, у оквиру пројекта: „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века: национални и европски контекст”, одржан је у Требињу 6.априла, а наставља се данас и сутра у Институту за за књижевност и уметност у Београду.

Култура

26.03.2017 у 20:00

Свет је равнодушан према нама

Ристо Тубић, филозоф, књижевник и преводилац, рођен је у Орашју (Попово поље, у Херцеговини). Завршио је студије филозофије на Филозофском факултету у Београду, докторирао је на Филозофском факултету у Варшави. Радио је на Филозофском факултету у Сарајеву, где је био и декан факултета. Био је гостујући професор на универзитетима у Варшави, Кракову, Харкову... У Лондону је био гост Британске академије наука. Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Бањалуци, Палама, Бијељини, Источном Сарајеву, Београду... Аутор је десетак, изузетно значајних, стручних студија. Издавачка кућа „Свет књиге” из Београда, објавила је недавно његову нову књигу „Аспекти филозофског промишљања историје”.

Култура

14.03.2017 у 17:30

Распад Југославије поделио је српске писце

Није могуће, тврди др Зоран Аврамовић (1949), наш познати социолог културе, дати неподељен суд о политичком доприносу књижевника српској политичкој историји у протекла два века. Чињеница је да је од свих уметности у српској нацији – књижевност била, у највећем степену, политизована посредством писаца. „Православна реч“ из Новог Сада управо је објавила монографију Зорана Аврамовића, у луксузној опреми, на готово триста страна, под насловом: „Књижевници и политика у српској култури” (1804–2014). У поднаслову стоји: „Лепа душа и Јанусово лице политике”. Књига ће данас бити представљена у Дому војске Србије, у Београду. У политици је увек било и писаца. Каква је била њихова улога? Тешко је оценити рад Јанка Веселиновића, као председника општине, или Добрице Ћосића, као председника

Култура

08.03.2017 у 16:30

Вук Ст. Караџић је био револуционар

У књизи „Књижевност као институција”, коју је објавила издавачка кућа ТАНЕСИ, из Београда, Предраг Протић (1934), наш познати књижевни критичар, уврстио је осамнаест својих радова о српској књижевности, који се баве књижевном и културном историјом, од раног 19. века до Другог светског рата. Поред уводног есеја „Књижевност као институција”, по коме је насловио књигу, и завршног о „Српском књижевном гласнику”, Протић пише о личностима из нашег културног живота, које су, на различите начине, обележиле своју епоху. У једном тренутку, губитком националне државе, када породичне задруге и црква преузимају институције државе, и књижевност постаје својеврсна институција државе? Српска књижевност je била, и међу Србима под турском влашћу, и међу Србима у Аустрији, када самосталних српских

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Зоран Радисављевић

06.06.2026 у 17:16

Саобраћајна незгода код Лајковца, повређене две особе

06.06.2026 у 17:12

Белгија убедљива против Туниса у припремном мечу

06.06.2026 у 17:11

Сибиха: Одбивши предлог Зеленског, Путин изгубио шансу да се извуче из рата

06.06.2026 у 17:04

Руска тенисерка Мира Андрејева освојила Ролан Гарос

06.06.2026 у 17:03

Лесковац: Ухапшен мушкарац са 10 килограма марихуане

06.06.2026 у 17:00

Срби на КиМ од избора очекују сопствени опстанак у покрајини