Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Радисављевић

Култура

27.02.2017 у 22:05

Одани пријатељ Душко Радовић

Душан Радовић (1922–1984), каже Мирослав Максимовић, необичан је писац. Сличног нема међу значајним српским писцима из друге половине 20. века. Био је реформатор у књижевности. Реформатори су, чешће, несхваћени, него популарни, а Радовић је био и остао популаран, не повлађујући, никад и нигде, нижем укусу и очекивањима публике. Био је један од зачетника модерног израза у српској поезији после Другог светског рата, а истовремено и веома оштар критичар модерне поезије. По делу је био модерниста, а по схватањима конзервативац: у књижевности је ценио класичне особине – једноставност и разумљивост. Био је професионални писац – углавном је писао за плату и по наруџби – а нема ниједног тзв. слободног уметника који је толико тражио нова решења и измишљао нове облике израза, чак и жанрове. Писао

Култура

26.02.2017 у 19:00

Библија као бедекер

Љубомир Симовић (1935), наш познати песник, драмски писац, романописац, есејиста, академик САНУ, овогодишњи је добитник награде „Доситеј Обрадовић” за животно дело. У образложењу жирија се каже да Симовић уметничком висином својих стваралачких домета, жанровском и тематском разноликошћу свога дела, откривалачким сведочењем о нашем наслеђу и савремености, одјеком свог стваралаштва, посебно драмског у раздаљеним светским културним центрима, свагда живом, доситејевском бригом за опстанак, слободу и напредак српског народа у сложеним, и све неизвеснијим околностима савремене историје, представља данас, и поодавно, изразиту креативну индивидуалност и вазда критички будног посвећеника темељним питањима наше духовне и друштвене стварности. Издавачка кућа „Танеси”, објавила је недавно две

Култура

21.02.2017 у 23:55

Љубомиру Симовићу уручена награда „Доситеј Обрадовић”

У свечаној сали Српске академије наука и уметности, награда „Доситеј Обрадовић”, коју додељује истоимена Задужбина, уручена је Љубомиру Симовићу (1935), песнику, драмском писцу, романописцу, есејисти, академику САНУ. Награду, која се састоји од плакете с ликом Доситеја Обрадовића, повеље и новчаног износа, уручио је проф. др Душан Иванић, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Жири је радио у саставу: Војислав Јелић (председник), Славко Гордић, Марко Недић, Драган Симеуновић и Мирко Васиљевић. О награђеном песнику беседио је проф. др Радивоје Микић. Од објављивања прве песме Љубомира Симовића, песме „Балада о обичном човеку”, подсећа Микић, прошле су шездесет и четири године и опус Љубомира Симовића је у овом часу сложен, сложен на онај начин на који су били сложени

Култура

20.02.2017 у 18:30

Награду „Меша Селимовић” поделили Бајац и Демић

Награду „Меша Селимовић” за 2016. годину, саопштио је Драган Богутовић, један од оснивача ове награде, добили су Владислав Бајац (1954), за књигу „Хроника сумње” (издавач: „Геопоетика”, Београд) и Мирко Демић (1964), за књигу „Ћутања из Горе” („Агора”, Зрењанин – Нови Сад). У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 55 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Око награде окупили су се, 29. пут, књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију и који су годинама привржени овом престижном признању. Изабрани критичари припадају веома различитим генерацијама, између најмлађег и најстаријег је 55 година, и, што је посебно важно, заговорници су различитих књижевних поетика. Књижевни зналци долазе из Београда, Новог Сада,

Култура

19.02.2017 у 17:00

Творац најлепшег циклуса родољубивих стихова

Јован Пејчић (1951), критичар, историчар књижевности, есејиста и антологичар, потписао је прошле године чак четири књиге – три ауторске и једну као приређивач. Ауторске су: „Српски песник – Милан Ракић и Косово” (Андрићев институт, Вишеград), „Критика као избор и разговор с Црњанским” („Албатрос плус”, Београд) и „Ти, међутим – књижевни Београд” („Catena mundi“, Београд), а приређена „Сабране песме” Милана Ракића (издавач: „Neopress desing&print”, Београд). Две од књига које сте објавили 2016. године везане су за Милана Ракића, књига његових сабраних песама и монографија о Ракићевом животу и стварању на Косову и Метохији? Прошле године навршило се 140 година од Ракићевог рођења, а ове 2017. је 80 година од настанка „Јасике”, Ракићеве последње, по мени најбоље његове песме.

Култура

15.02.2017 у 22:05

Од Голготе до Васкрса Србије

Одбрана Србије од удруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске, 1915. године, повлачење преко Црне Горе и Албаније, обнова на Крфу и победа на Солунском фронту, са пуно права су названи Голготом и Васкрсом. Пораз и егзодус из 1915–1916, догађаји који се убрајају у најтрагичније тренутке српске историје, добили су свој накнадни, дубински смисао пошто су у националној традицији и сећању спојени са потоњом обновом и победом. Издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда објавила је књигу историчара Милоша Ковића „Једини пут” (Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године). Када се проучава само година 1915, од напада на Србију првих дана октобра до напуштања отаџбине и успона српске војске и избеглица ка црногорским и албанским планинама почетком децембра, објашњава аутор, слика српског

Култура

13.02.2017 у 08:30

Остао је само смех и грех

Ове године награду „Одзиви Филипу Вишњићу”, за родољубиво песништво, коју додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак” из Орашца, добио је Крстивоје Илић (1938), аутор десетак песничких збирки, међу којима су и књиге родољубиве поезије: „Мишарске елегије”, „Сабор бесмртника”, „Краљевски епитафи”, „Церски епитафи”... Поводом наградe, Задужбинско друштво „Први српски устанак”, објавило је књигу изабраних родољубивих песама Крстивоја Илића „Подземна опела”. Награда ће бити уручена у среду 15. фебруара, на Сретење, у Марићевића јарузи у Орашцу Када сте почели да пишете родољубиву поезију? Све је почело осамдесетих година прошлог века са тужбалицом „Јесен на Косову 1389” која је била уводна песма у циклусу „Тужаљке за Лазаром” за који сам добио највеће књижевно признање Косова и

Култура

06.02.2017 у 19:30

Тајна блага краља Петра II

Краљ Петар II Карађорђевић, у априлу 1941, побегао je из земље и понео народно злато. Тако гласи реченица коју су противници монархије и Краљевине Југославије непрестано понављали од 1945, а затим је, као какву мантру, пренели и на своје потомке, тако да је слушамо, ево, више од седамдесет и пет година. Издавачка кућа „Евро бук” из Београда објавила је књигу Душана М. Бабца и Александра М. Огњевића „Тајна краљевског блага”. Аутори говоре о преносу злата у Енглеску (мај 1939), преносу злата из Енглеске у САД (1940), преносу злата у САД преко Швајцарске (1939/1940), преносу злата у САД преко Атине (1940), о судбини блага из манастира Острог, пљачкању злата у Никшићу, на Цетињу и у Херцег Новом... На пропаст Краљевине, истичу аутори, указивао је рђав однос кнеза Павла, не само према

Култура

06.02.2017 у 08:30

Чувар државе која више не постоји

Средином тридесетих година прошлог века један необичан човек започиње авантуру по Медитерану. Арсеније Мартиновић, Србин католик, Которанин и Београђанин, римски студент филозофије и трговац уметничким делима, ангажован је на прикупљању уметничких дела за Музеј кнеза Павла и касније на заштити тог блага. Ово је, најкраће садржај новог романа Миомира Петровића (1972), приповедача, романсијера, драматурга и театролога, под насловом „Кућа од соли”, који је објавила „Лагуна”. Реч је о узбудљивом трилеру у којем једна Каравађова слика има значајну улогу. Како сте уметност уплели у трилер? Продаја Каравађове слике једном италијанском грофу 1942. године, у вртлогу рата, само је почетни замајац овог романа. Ликовна уметност је, за разлику од неких других уметничких дисциплина, понајвише у

Теме недеље.

06.02.2017 у 18:50

Пуцњи из културних ћорака

Мало-мало, па напади на Андрића и Његоша. Усуди се неки камичак да удари на планину. Као мува која слети на слона. Али, медији се хране тим сплачинама, да подигну тираж, да преживе. Андрића, ономад, прогласише – фашистом, Његоша одавно сматрају – геноцидним писцем. Извесни Аднан Муховић, функционер Бошњачке странке, колико јуче, не трепнувши, изјави да је Његош „највећи крвник Бошњака и ислама”. Пре неколико година подигла се велика прашина без икаквог, озбиљног, разлога. А била је реч о најобичнијем судском процесу због ауторских права. Иво Андрић, наш велики писац, добитник Нобелове награде за књижевност, био је разлог што се из Сарајева, Загреба и Београда, као у недавном рату, пуцало из оружја великог калибра. На срећу, овог пута, муниција којом се пуцало звала се – културни ћорци.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Зоран Радисављевић

10.06.2026 у 18:09

На Новом Београду заплењено 2 кг марихуане, ухапшен младић

10.06.2026 у 18:07

Трамп тражи кандидата за директора Националне обавештајне службе

10.06.2026 у 18:05

Роблокс поново доступан у Русији након укидања ограничења

10.06.2026 у 18:00

Гринкевич: НАТО посвећен безбедносној ситуацији на Балкану, главна решења политичка

10.06.2026 у 17:54

Научници упозоравају: Замене за фреоне постале глобални извор загађења

10.06.2026 у 17:49

Данилина и Крунићева у дубл конкуренцији у четвртфиналу WTA турнира