Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

27.02.2017 u 22:05

Odani prijatelj Duško Radović

Dušan Radović (1922–1984), kaže Miroslav Maksimović, neobičan je pisac. Sličnog nema među značajnim srpskim piscima iz druge polovine 20. veka. Bio je reformator u književnosti. Reformatori su, češće, neshvaćeni, nego popularni, a Radović je bio i ostao popularan, ne povlađujući, nikad i nigde, nižem ukusu i očekivanjima publike. Bio je jedan od začetnika modernog izraza u srpskoj poeziji posle Drugog svetskog rata, a istovremeno i veoma oštar kritičar moderne poezije. Po delu je bio modernista, a po shvatanjima konzervativac: u književnosti je cenio klasične osobine – jednostavnost i razumljivost. Bio je profesionalni pisac – uglavnom je pisao za platu i po narudžbi – a nema nijednog tzv. slobodnog umetnika koji je toliko tražio nova rešenja i izmišljao nove oblike izraza, čak i žanrove.

Kultura

26.02.2017 u 19:00

Biblija kao bedeker

Ljubomir Simović (1935), naš poznati pesnik, dramski pisac, romanopisac, esejista, akademik SANU, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Dositej Obradović” za životno delo. U obrazloženju žirija se kaže da Simović umetničkom visinom svojih stvaralačkih dometa, žanrovskom i tematskom raznolikošću svoga dela, otkrivalačkim svedočenjem o našem nasleđu i savremenosti, odjekom svog stvaralaštva, posebno dramskog u razdaljenim svetskim kulturnim centrima, svagda živom, dositejevskom brigom za opstanak, slobodu i napredak srpskog naroda u složenim, i sve neizvesnijim okolnostima savremene istorije, predstavlja danas, i poodavno, izrazitu kreativnu individualnost i vazda kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene stvarnosti. Izdavačka kuća „Tanesi”, objavila je nedavno dve

Kultura

21.02.2017 u 23:55

Ljubomiru Simoviću uručena nagrada „Dositej Obradović”

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, nagrada „Dositej Obradović”, koju dodeljuje istoimena Zadužbina, uručena je Ljubomiru Simoviću (1935), pesniku, dramskom piscu, romanopiscu, esejisti, akademiku SANU. Nagradu, koja se sastoji od plakete s likom Dositeja Obradovića, povelje i novčanog iznosa, uručio je prof. dr Dušan Ivanić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović”. Žiri je radio u sastavu: Vojislav Jelić (predsednik), Slavko Gordić, Marko Nedić, Dragan Simeunović i Mirko Vasiljević. O nagrađenom pesniku besedio je prof. dr Radivoje Mikić. Od objavljivanja prve pesme Ljubomira Simovića, pesme „Balada o običnom čoveku”, podseća Mikić, prošle su šezdeset i četiri godine i opus Ljubomira Simovića je u ovom času složen, složen na onaj način na koji su bili složeni

Kultura

20.02.2017 u 18:30

Nagradu „Meša Selimović” podelili Bajac i Demić

Nagradu „Meša Selimović” za 2016. godinu, saopštio je Dragan Bogutović, jedan od osnivača ove nagrade, dobili su Vladislav Bajac (1954), za knjigu „Hronika sumnje” (izdavač: „Geopoetika”, Beograd) i Mirko Demić (1964), za knjigu „Ćutanja iz Gore” („Agora”, Zrenjanin – Novi Sad). U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine učestvovalo je 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Oko nagrade okupili su se, 29. put, književni znalci koji redovno prate domaću produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju. Izabrani kritičari pripadaju veoma različitim generacijama, između najmlađeg i najstarijeg je 55 godina, i, što je posebno važno, zagovornici su različitih književnih poetika. Književni znalci dolaze iz Beograda, Novog Sada,

Kultura

19.02.2017 u 17:00

Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova

Jovan Pejčić (1951), kritičar, istoričar književnosti, esejista i antologičar, potpisao je prošle godine čak četiri knjige – tri autorske i jednu kao priređivač. Autorske su: „Srpski pesnik – Milan Rakić i Kosovo” (Andrićev institut, Višegrad), „Kritika kao izbor i razgovor s Crnjanskim” („Albatros plus”, Beograd) i „Ti, međutim – književni Beograd” („Catena mundi“, Beograd), a priređena „Sabrane pesme” Milana Rakića (izdavač: „Neopress desing&print”, Beograd). Dve od knjiga koje ste objavili 2016. godine vezane su za Milana Rakića, knjiga njegovih sabranih pesama i monografija o Rakićevom životu i stvaranju na Kosovu i Metohiji? Prošle godine navršilo se 140 godina od Rakićevog rođenja, a ove 2017. je 80 godina od nastanka „Jasike”, Rakićeve poslednje, po meni najbolje njegove

Kultura

15.02.2017 u 22:05

Od Golgote do Vaskrsa Srbije

Odbrana Srbije od udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske, 1915. godine, povlačenje preko Crne Gore i Albanije, obnova na Krfu i pobeda na Solunskom frontu, sa puno prava su nazvani Golgotom i Vaskrsom. Poraz i egzodus iz 1915–1916, događaji koji se ubrajaju u najtragičnije trenutke srpske istorije, dobili su svoj naknadni, dubinski smisao pošto su u nacionalnoj tradiciji i sećanju spojeni sa potonjom obnovom i pobedom. Izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda objavila je knjigu istoričara Miloša Kovića „Jedini put” (Sile Antante i odbrana Srbije 1915. godine). Kada se proučava samo godina 1915, od napada na Srbiju prvih dana oktobra do napuštanja otadžbine i uspona srpske vojske i izbeglica ka crnogorskim i albanskim planinama početkom decembra, objašnjava autor, slika srpskog

Kultura

13.02.2017 u 08:30

Ostao je samo smeh i greh

Ove godine nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću”, za rodoljubivo pesništvo, koju dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak” iz Orašca, dobio je Krstivoje Ilić (1938), autor desetak pesničkih zbirki, među kojima su i knjige rodoljubive poezije: „Mišarske elegije”, „Sabor besmrtnika”, „Kraljevski epitafi”, „Cerski epitafi”... Povodom nagrade, Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak”, objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Krstivoja Ilića „Podzemna opela”. Nagrada će biti uručena u sredu 15. februara, na Sretenje, u Marićevića jaruzi u Orašcu Kada ste počeli da pišete rodoljubivu poeziju? Sve je počelo osamdesetih godina prošlog veka sa tužbalicom „Jesen na Kosovu 1389” koja je bila uvodna pesma u ciklusu „Tužaljke za Lazarom” za koji sam dobio najveće književno priznanje Kosova i

Kultura

06.02.2017 u 19:30

Tajna blaga kralja Petra II

Kralj Petar II Karađorđević, u aprilu 1941, pobegao je iz zemlje i poneo narodno zlato. Tako glasi rečenica koju su protivnici monarhije i Kraljevine Jugoslavije neprestano ponavljali od 1945, a zatim je, kao kakvu mantru, preneli i na svoje potomke, tako da je slušamo, evo, više od sedamdeset i pet godina. Izdavačka kuća „Evro buk” iz Beograda objavila je knjigu Dušana M. Babca i Aleksandra M. Ognjevića „Tajna kraljevskog blaga”. Autori govore o prenosu zlata u Englesku (maj 1939), prenosu zlata iz Engleske u SAD (1940), prenosu zlata u SAD preko Švajcarske (1939/1940), prenosu zlata u SAD preko Atine (1940), o sudbini blaga iz manastira Ostrog, pljačkanju zlata u Nikšiću, na Cetinju i u Herceg Novom... Na propast Kraljevine, ističu autori, ukazivao je rđav odnos kneza Pavla, ne

Kultura

06.02.2017 u 08:30

Čuvar države koja više ne postoji

Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za Muzej kneza Pavla i kasnije na zaštiti tog blaga. Ovo je, najkraće sadržaj novog romana Miomira Petrovića (1972), pripovedača, romansijera, dramaturga i teatrologa, pod naslovom „Kuća od soli”, koji je objavila „Laguna”. Reč je o uzbudljivom trileru u kojem jedna Karavađova slika ima značajnu ulogu. Kako ste umetnost upleli u triler? Prodaja Karavađove slike jednom italijanskom grofu 1942. godine, u vrtlogu rata, samo je početni zamajac ovog romana. Likovna umetnost je, za razliku od nekih drugih umetničkih disciplina, ponajviše

Teme nedelje.

06.02.2017 u 18:50

Pucnji iz kulturnih ćoraka

Malo-malo, pa napadi na Andrića i Njegoša. Usudi se neki kamičak da udari na planinu. Kao muva koja sleti na slona. Ali, mediji se hrane tim splačinama, da podignu tiraž, da prežive. Andrića, onomad, proglasiše – fašistom, Njegoša odavno smatraju – genocidnim piscem. Izvesni Adnan Muhović, funkcioner Bošnjačke stranke, koliko juče, ne trepnuvši, izjavi da je Njegoš „najveći krvnik Bošnjaka i islama”. Pre nekoliko godina podigla se velika prašina bez ikakvog, ozbiljnog, razloga. A bila je reč o najobičnijem sudskom procesu zbog autorskih prava. Ivo Andrić, naš veliki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, bio je razlog što se iz Sarajeva, Zagreba i Beograda, kao u nedavnom ratu, pucalo iz oružja velikog kalibra. Na sreću, ovog puta, municija kojom se pucalo zvala se – kulturni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević