Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

29.07.2017 у 21:12

Античке тајне локалитета Кале на Рујену

Др Иван Вранић, научни сарадник Археолошког института Београд, са својим колегама лето проводи у Кршевици, дружећи се с разлогом с остацима једног античког насеља. Јер, његови најстарији налази датирају из периода с краја петог века пре нове ере, а најзанимљивије је то што су поједини примерци градње јединствени када је реч о Србији и могу се наћи још само у Бугарској или Македонији. Локалитет се зове „Кале”. На њему су се сударили медитерански свет, локалне „хеленизоване” заједнице, односно антички Пеонци и Трачани, али и становништво које карактерише коришћење латенске материјалне културе. Сви заједно предмет су истраживања наших археолога већ више од деценију и по, што редовно финансира Министарство културе и информисања.

Култура

28.07.2017 у 22:01

Музеј савремене уметности важан за Владу Србије

Ана Брнабић први је председник Владе Србије који је обишао Музеј савремене уметности за последњих десет година, (колико траје његова реконструкција), иначе прву зграду која је у нашој земљи наменски пројектована за музејску институцију. Након што се у друштву Владана Вукосављевића, министра културе и информисања, и Слободана Накараде, вршиоца дужности директора МСУБ, упознала са динамиком радова који увелико трају унутар здања на Ушћу, премијерка је рекла да је циљ владе да се обнова заврши што пре, како би било показано да је реч о влади континуитета, пошто је претходна влада показала да је влада која завршава започете ствари. – Музеј савремене уметности важан је за Владу Србије. Због тога сам овде. Важно је да се реконструкција заврши и зато што је овај музеј битан сегмент

Култура

26.07.2017 у 21:51

Биста Петра Лубарде први пут у јавности

Сретен Стојановић, један од наших највећих вајара, и Петар Лубарда, један од наших највећих сликара, били су пријатељи. Први је другог овековечио 1950. на начин који је набоље познавао – извајао је бисту. Она се деценијама налазила скривена у вили у Иличићевој 1, у којој је Лубарда живео и која је данас његов легат. Како је доспела у простор степеништа тог здања, где је пронађена тек током његовог реновирања, а након смрти уметникове супруге Вере, то нико не зна. Али, познато је да ће на дан Лубардиног рођендана, красити двориште ове куће, након што ће свечано бити први пут представљена јавности у 19 сати. У исто време, на истом месту, поводом обележавања 110 година од Лубардиног рођења биће отворена и изложба његових дела из колекције компаније „Таркет”.

Култура

20.07.2017 у 21:10

Оснивамо седам музеја, а старе нисмо обновили

У нацрту Стратегије развоја културе Србије од 2017. до 2027, међу осталим приоритетним националним пројектима најављено је и оснивање седам нових музејских институција: Музеј Немањића, Музеј Дворског комплекса на Дедињу, Музеј телевизије, Музеј архитектуре, Музеј фотографије, Музеј (национални центар за историју) пловидбе, Музеј фантастике. Будући да је за процес обнове две наше најважније куће – Народног музеја и Музеја савремене уметности било потребно више од деценије (отварање првог очекује се у 2018. а другог на јесен ове године), могло би се поставити питање колико је план о седам нових музеја изводљив.

Култура

15.07.2017 у 00:01

Магија покрета на цртежима Едгара Дега

Уметност није оно што видиш, већ оно што направиш да други виде, написао је Едгар Дега, којег су пред крај живота почеле да издају управо очи, мада га катаракта ни тада није спречавала да ствара. Дубоко свестан стварности која га окружује, иноватор, уметник склон експерименту и другачијем погледу на свет, велики сликар, графичар, вајар, фотограф, један од оснивача импресионизма, неговао је посебно форму и цртеж.

Култура

07.07.2017 у 22:00

Носталгични додир Титових штафета

У Музеју Југославије популарна је интерна шала: будући да збирка штафета које се у њему чувају тренутно броји око 22.000 предмета, а да нове сваке године још увек пристижу, кустоскиње које су задужене за њих пописиваће их док не оду у пензију. Ада Влаић, једна од две даме чија је музејска преокупација управо ова јединствена колекција, уз осмех на помен ове опаске, додала је да су приче које приповедају штафете које су биле намењене Титу заиста неисцрпне, да је свака јединствена и да неке од њих посетиоци могу да виде, додирну, отворе и прочитају поруке у њима сваке суботе од 10 до 14 сати, када се у Кући цвећа организује „Отворени депо”.

Друштво

26.06.2017 у 22:00

Како су Тита дочекивали у Африци

Сам наслов „Тито у Африци – слике солидарности” већ многе на први поглед асоцира на церемонијалне дочеке које су Јосипу Брозу приређивали домаћини у бројним земљама тог континента. Сва та путовања забележена су оком фотоапарата и камера, али је важно и оно што се дешавало иза њих, а то је политика коју је наша земља водила тада као и антиколонијализам који је Африци био важан.

Култура

22.06.2017 у 22:00

Немамо нафту, али имамо баштину

Постоји у Италији, у регији Умбрија, село по имену Санто Стефано ди Сесања. Од потпуно запуштеног оронулог места, малтене градића духова, трансформисано је недавно у једно од најпривлачнијих дестинација, чија аутентичност привлачи огромну пажњу оних које посебно занима многострука баштина земље у коју долазе.

Култура

19.06.2017 у 20:38

Интима виђена оком полароида

Бојана Барлтроп је на београдској и југословенској уметничкој сцени репутацију стекла под именом Бојана Комадина бавећи се перформансом и фотографијом, посебно полароидом који се као уметничка алатка појавио средином седамдесетих година. Данас ова уметница, која већ 25 година живи у Великој Британији, излаже поново у Београду, у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића. Поставка која има ретроспективни карактер отворена је до 3. јула, носи назив „Велики ланац постојања” и ослања се на истоимено дело америчког филозоф Артура О. Лавџоја, односно његову концепцију универзума као великог ланца, у којем су сва бића повезана унапред детерминисаним ступњевима кроз које пролази свако од нас током живота.

Култура

12.06.2017 у 22:10

Академске збирке чине душу универзитета

Могло би се рећи да су Софија Талас, Марта Лоренцо, Роланд Витје и Себастјен Субиран професори чији је лични ентузијазам крив за то што Европа данас има своју званичну мрежу универзитетског наслеђа „Универзеум”. У питању је јединствена организација која региструје, промовише и чува драгоцену академску музејску баштину.

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом