Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

02.10.2018 у 23:44

Књижевности нема без ироније и патетике

Андрићева награда за 2017. годину припала је Владимиру Кецмановићу за причу „Ратне игре” из књиге „Као у соби са огледалима” (Лагуна, Београд). Признање ће аутору бити уручено 10. октобра. По оцени жирија, којим је председавао Александар Јовановић, приповетка „Ратне игре”, као и већина прича у овој Кецмановићевој књизи, доноси „нарочит, искошен поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања националних идентитета на балканском простору”. Са Владимиром Кецмановићем разговарамо о Андрићевом делу и начинима на које се он односи према теми рата. Како ваша награђена приповетка кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем Балкана? Свака прича која се бави Балканом на одређеном нивоу нужно кореспондира са Андрићевим делом и његовим виђењем нашег живописног,

Култура

28.09.2018 у 15:32

Мароко почасни гост на Сајму књига

Међународни београдски сајам књига, 63. по реду, биће одржан од 21. до 28. октобра, под слоганом „Радост читања”, а поред представљања аутора и дела из Краљевине Мароко, земље почасног госта, сајамски програм биће посвећен савременој српској и светској књижевности, теоријској мисли у области духовних дисциплина и књижевном преводилаштву, најављено је на конференцији за медије. Уредница сајамског програма Сања Милић истакла је да ће ове године Међународни београдски сајам књига посетити чувени амерички писац Питер Брет, аутор дела епске фантастике, Сантјаго Ронкаљоло, Перуанац, један од најпровокативнијих аутора Латинске Америке, Валтер Уго Маи, португалски писац кога сматрају Сарамаговим наследником, као и словеначки песник Роберт Симонишек. Мохамед Амин Белхаж, амбасадор Краљевине

Култура

20.09.2018 у 21:53

Женско тело предмет је масовног искоришћавања

Чешка књижевница Ратка Денемаркова (1968) била је гошћа Фестивала „Њена земља”, посвећеног женском стваралаштву и дискусијама о положају жене у друштву, који је у претходна три дана био одржан у Дому омладине Београда, у организацији издавачке куће „Штрик”. Овом приликом представљена су два романа Ратке Денемаркове „Прилог историји радости” (издање „Штрика”) и „Новац од Хитлера” (издање „Хеликса”). У овим књигама ауторка преиспитује злочине над женама током историје, без релативизације, приказане често суровим, освешћујућим, сликама. Денемаркова је једина међу чешким писцима која је добила престижну награду „Магнезија литера” чак три пута, у три различите категорије – превода (за превод с немачког дела нобеловке Херте Милер), као и за прозу и есејистику. Докторирала је на чешкој и

Култура

26.08.2018 у 22:00

Велике ствари дешавају се и у малим градовима

Култура у три речи, био је мото овогодишњих „Рашких духовних свечаности”, које су у Рашки одржане од 15. до 20. августа, и управо тај мото одражава традицију ове манифестације која траје 25 година. Довољно је набројати само нека од имена добитника признања „Стефан Првовенчани”, које се у оквиру „Рашких духовних свечаности” додељује од 2000. године, да би се стекао увид у то да је права култура уграђена у њихове темеље. Визије ових уметника граде унутарњи човеков универзум и позивају на суочавање са савешћу, њихова књижевна, сликарска, архитектонска и музичка дела одражавају мишљење и памћење, лепоту која оплемењује. Међу добитницима награде „Стефан Првовенчани” су: Светислав Божић, Бата Михајловић, Михајло Ђурић, Емир Кустурица, Слободан Ракитић, Миодраг Павловић, Драгослав Михаиловић,

Култура

24.08.2018 у 22:00

Вук Караџић је задужио читав словенски свет

Учесница 16. Међународног конгреса слависта у Београду је и Габријела Шуберт, дугогодишња професорка на Катедри за јужну славистику и Студије југоисточне Европе на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени, инострана чланица САНУ од 2006. године, као и дописна чланица Мађарске академије наука. Бави се народном књижевношћу, немачко-јужнословенским књижевним и културним везама, културном семиотиком, савременом јужнословенском приповетком... Поред осталих, ауторка је и књиге „Срби и Немци у 20. веку. У сенци званичне политике”. На овом конгресу похвалила је организацију и разноврсност програма, где је посебно уочила нову секцију интернет стилистике. Једна од ваших тема на овом конгресу слависта јесте и „Српски рјечник”, поводом 200 година од првог издања, у светлу Вукове сарадње са Немцима.

Култура

21.08.2018 у 22:00

Краљ који је постао Гроф

О краљу Милану Обреновићу обично се мисли као о не баш омиљеном владару, на кога је покушано извршење неколико атентата. Међутим, Дејан Михаиловић је аутор који је у свом првом роману „Подвизи и страдања Грофа од Такова”, у издању „Лагуне”, приказао романсирану биографију ове историјске личности, краља који је Србију увео међу модерне европске државе, тиме што јој је обезбедио слободу од турског вазалства. Ова приповест, низом мало познатих и занимљивих епизода, прати живот краља Милана од детињства, преко доласка на престо после убиства кнеза Михаила 1868. године, па све до смрти у Бечу 1901. године. Роман је настао на основу дугогодишњег истраживања архивске грађе, а краљ Милан је ту, као књижевни лик, најпре човек који је изградио модерну Србију, а завршио као изгнаник. Почетак

Тема недеље

18.08.2018 у 22:00

Старији се враћају класицима, млади више воле „какопедије”

Неки кажу да постоје две врсте књига: књига коју је писац написао и књига коју читалац поседује. За мене је подједнако занимљива особа која је књигу поседовала – утешна је мисао Жан-Клода Каријера, драматурга и сценаристе Буњуелових филмова, коју је исказао у разговору с Умбертом Еком, а све то у дијалошки оформљеном делу „Не надајте се да ћете се решити књига” (издање „Градца”). Због чега ову Тему недеље, посвећену читању, започињемо спомињањем управо овог наслова? Зато што је довољно иронично позитиван да нам да до знања да не треба да се плашимо за будућност књиге и због тога што ова сентенца Жан-Клода Каријера указује почаст људима који осећају страст према поседовању и читању књига. Они јесу важни. Могли бисмо рећи да је то најбројнија, најдобронамернија и најзанимљивија

Култура

17.08.2018 у 22:00

Отворене Рашке духовне свечаности

Рашка – Традиционална манифестација Рашке духовне свечаности, која ове године обележава 25 година, отворена је у Дому културе Рашке, поздравном речју председника општине Игњата Ракитића, беседом академика Светислава Божића, првог добитника признања „Стефан Првовенчани”, као и концертом Радета Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт. Овогодишњи добитник награде „Стефан Првовенчани” за изузетан допринос националној култури је Ђорђе Кадијевић коме ће признање бити уручено у недељу 19. августа на затварању манифестације. У образложењу жирија речено је да је Ђорђе Кадијевић већ шест деценија делатно присутан на нашој културној сцени, подједнако успешно у неколико стваралачких дисциплина. – Самосвојан и увек делујући са маргине, он оваплоћује ону врсту аутора која је у свакој

Култура

15.08.2018 у 22:00

Латиница није српско писмо

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика. Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика?

Култура

10.08.2018 у 22:00

Моја књига не шушти на хартију

О томе да сјај који закасни – најдубље досегне, како је то у свом стиху истинито казао Бранко Миљковић, сведочи и нова књига Симона Симоновића „Разно” (у издању „Танесија”), песника, прозног писца и издавача. У средишту ове мозаички уобличене, „свестране” приповести, налази се једна љубав која у приповедачев живот долази касно, али оставља несагледив траг, умножена кроз различите ликове, доживљена до краја. Она обитава у углу ока које критички посматра своју стварност, али се и сећа предака, важних речи, књига и филмова, свега што улази у један духовни корпус. У овом делу равноправно опстају сећања на Врање, на Бору Станковића, али и на давни филм Лилијане Кавани „Ноћни портир” у којем мистична лепота Шарлоте Ремплинг и њена мазохистична, логорска љубав према мучитељу успостављају везу

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 18:45

Лавров допутовао у Минск, на састанак са Лукашенком

14.06.2026 у 18:39

Генерал Елхами:Иран ће брзо обновити ПВО

14.06.2026 у 18:37

Путин честитао Трампу 80. рођендан у телефонском разговору

14.06.2026 у 18:33

Невреме погодило север Хрватске

14.06.2026 у 18:30

Омаж првим дародавцима и културном благу

14.06.2026 у 18:30

Протест против Самита Групе 7 у Женеви