Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

06.06.2017 у 20:05

Десет векова књижевности у десет година издаваштва

Књиге Светога Саве, Доситеја, Стерије, Његоша, Боре Станковића, Андрића и Црњанског, затим „Антологија српског песништва” Миодрага Павловића, као и антологије народне књижевности и поезије старог Дубровника и Боке Которске нашле су се већ у првом колу Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, који обележава десет година од оснивања.

Култура

31.05.2017 у 22:05

Алданов као Толстој антикомунистичке Русије

Уместо портрета бестрасног револуционара који саветује да треба учити, учити и само учити, а у паузама листати речнике, Лењин је у роману „Самоубиство” Марка Александровича Алданова (право презиме Ландау, Кијев, 1886 – Ница, 1957) приказан као искључиви и ауторитарни вођа, прозаичног изгледа, али урокљивих очију, црвенозлатних зеница из којих су севале плавичасте искрице. Као што је доживљавао Лењина, Алданов је описао и почетак 20. века, Октобарску револуцију и Први светски рат: превласт деструктивног принципа који води до самоуништења – самоубиства. Алданов, који је од 1919. године живео у емиграцији, роман „Самоубиство” завршио је 1957. године у Француској, а дело је објављено годину дана после пишчеве смрти.

Култура

16.05.2017 у 22:00

Српски или хрватски – није важно

Општа je тенденција у западној Европи да славистика и њој сличне филологије остају у сенци иза других „профитабилнијих” језика попут арапског, кинеског, јапанског или шпанског, каже Драгана Грбић, лектор за српски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну Српски културни центри у виду лектората српског језика на иностраним универзитетима потиснути су последњих година у корист хрватских, бошњачких, црногорских лектората – тако бар изгледа овај проблем гледан из Београда. Међутим, чињеница је да се на страним универзитетима, када је реч о нашем делу Европе, ствари посматрају уопштеније, наднационално, и да се наш језик често изучава у оквиру јужнословенских студија. О томе за наш лист говори Ангела Рихтер, професорка јужнословенских студија на Универзитету „Мартин Лутер” у

Култура

14.05.2017 у 22:00

Српски се учи уз албански и румунски

Питање језика у нашем свету јесте и политичко питање првог реда због тога што је новим државама у окружењу био потребан и нови језик. Док се поједини интелектуалци из региона сада опредељују за јединствени језик, без обзира на то како бисмо га прецизно могли назвати, за Србију је ово и питање опстанка њене културе у оквиру иностраних универзитетских центара. Ево шта о томе каже професорка Београдског универзитета Рајна Драгићевић.

Култура

13.05.2017 у 22:00

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији. Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, као и то што су се министарства просвете и науке и културе и информисања међусобно „жонглирала” одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората.

Култура

08.05.2017 у 22:00

Година Иве Андрића – нашег вечитог савременика

Јубилеји су подстицаји и опомене за једну културу. Да ли ће тако бити и ове године, када се навршава 125 година од рођења Иве Андрића, одговор ће, поред осталих институција, дати и Српска академија наука и уметности и Задужбина Иве Андрића у Београду. САНУ је основала Почасни одбор на чијем челу ће бити њен председник Владимир С. Костић, као и Организациони одбор, којим председава књижевник и академик Миро Вуксановић, иначе и председник Управног одбора Андрићеве задужбине. Поводом ове годишњице нашег нобеловца, академик Вуксановић каже за наш лист:

Култура

25.04.2017 у 22:02

Путин као негативни јунак савремених романа

Време збивања – кроз једно двадесет година; место радње – руска кућа луксузног изгледа као пансион за болесне и старе, негде у брезовој шуми, југозападно од Москве; главни јунак – дементни старац, пацијент чије је сећање налик на „одсев звезде у помраченој, умирућој галаксији...”. Пацијент је нико други до Владимир Путин у роману Британца Мајкла Хонига „Сенилност Владимира П”. Руски председник у овом делу је разиграни негативац (у стилу афоризма једног српског сатиричара: „Наш вођа је тако детињаст, често се поигра са нама”), а на сличан начин, Путин и његово политичко доба инспирација су и руским писцима попут Сорокина и Пељевина, као и бројним новинарима са запада који у Путину виде тоталитарног лидера par excellence.

Култура

22.04.2017 у 21:50

Две деценије без доброг духа званог Михиз

Данас изгледа сасвим незамисливо да књижевни критичар има такав утицај на писце и на читаоце какав је пре неколико деценија имао Борислав Михајловић Михиз. Једно од објашњења за то могу да буду и вишестраност и ерудиција Михизове личности писца, песника, драматурга, есејисте, човека који је био опчињен политиком као још једним видом креативног мишљења, и који је и критику за НИН писао као импресиониста, протејски се преображавајући кроз светове аутора о чијим делима је просуђивао. Заправо је пишући о себи, Михиз говорио о другима (Аутобиографија о другима), а бирајући о коме ће да пише, на неки начин проговарао је о себи.

Култура

16.04.2017 у 22:00

Срби ме нервирају јер не уче од историје

Нова књига изабраних есеја Чарлса Симића, америчког песника српског порекла, „Тамо где почиње забава”, у издању београдског „Архипелага” и у преводу с енглеског језика Весне Рогановић, обухвата песникова сећања на Србију и Београд, записе о америчком југу, о Њујорку, о српским и светским песницима и писцима, о ситуацији у свету. Када пише о Америци, Симић често заузима критички став, а у есејима о Београду присећа се сопственог детињства и чланова породице. Било да пише о односу поезије и историје, било о песничком језику или поетској композицији, аутор често стаје у одбрану поезије, али критикује и њену самодовољност.

Култура

31.03.2017 у 17:01

Деведесетдвогодишњак неуморан и после седамдесет филмова

Филм „Бункер 93” класика и младића нашег филма Младомира Пурише Ђорђевића отворио је 64. Фестивал документарног и краткометражног филма у Дому омладине Београда. Пуриша Ђорђевић неуморан је и после седамдесет година рада на филму и писања прозе, после седамдесет филмова и више од десет књига. Наставља да промишља најразличитије теме, па и теме рата, за који каже да га је снашао због кеца из латинског... Мотив бункера није нов у вашем стваралаштву, постоји тај стари филм „Збогом остај, бункеру на реци”, који је био повучен с Пулског фестивала? Припремајући се за ретроспективу мојих филмова у Словеначкој кинотеци, пронашао сам једну своју фотографију из 1982. године на којој стојим испред бункера и свирам на усној хармоници. Та фотографија настала је док сам

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 22:09

Погинуо радник у фирми у Гаџином Хану

15.06.2026 у 22:06

Захарова жестоко одговорила немачком генералу

15.06.2026 у 22:00

Државна лутрија Србије: извучена петица вредна 910.000 евра

15.06.2026 у 21:46

Нетанјаху: Иран неће имати нуклеарно оружје, Израел ће бранити безбедносне интересе

15.06.2026 у 21:44

Фенербахче победио Бешикташ и изједначио на 1:1 у финалу турске лиге

15.06.2026 у 21:43

Млади на Штранду перформансом позвали на скуп 27. јуна