Sreda, 17.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Marina Vulićević

Kultura

06.06.2017 u 20:05

Deset vekova književnosti u deset godina izdavaštva

Knjige Svetoga Save, Dositeja, Sterije, Njegoša, Bore Stankovića, Andrića i Crnjanskog, zatim „Antologija srpskog pesništva” Miodraga Pavlovića, kao i antologije narodne književnosti i poezije starog Dubrovnika i Boke Kotorske našle su se već u prvom kolu Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, Izdavačkog centra Matice srpske, koji obeležava deset godina od osnivanja.

Kultura

31.05.2017 u 22:05

Aldanov kao Tolstoj antikomunističke Rusije

Umesto portreta bestrasnog revolucionara koji savetuje da treba učiti, učiti i samo učiti, a u pauzama listati rečnike, Lenjin je u romanu „Samoubistvo” Marka Aleksandroviča Aldanova (pravo prezime Landau, Kijev, 1886 – Nica, 1957) prikazan kao isključivi i autoritarni vođa, prozaičnog izgleda, ali urokljivih očiju, crvenozlatnih zenica iz kojih su sevale plavičaste iskrice. Kao što je doživljavao Lenjina, Aldanov je opisao i početak 20. veka, Oktobarsku revoluciju i Prvi svetski rat: prevlast destruktivnog principa koji vodi do samouništenja – samoubistva. Aldanov, koji je od 1919. godine živeo u emigraciji, roman „Samoubistvo” završio je 1957. godine u Francuskoj, a delo je objavljeno godinu dana posle piščeve smrti.

Kultura

16.05.2017 u 22:00

Srpski ili hrvatski – nije važno

Opšta je tendencija u zapadnoj Evropi da slavistika i njoj slične filologije ostaju u senci iza drugih „profitabilnijih” jezika poput arapskog, kineskog, japanskog ili španskog, kaže Dragana Grbić, lektor za srpski jezik na Institutu za slavistiku Univerziteta u Kelnu Srpski kulturni centri u vidu lektorata srpskog jezika na inostranim univerzitetima potisnuti su poslednjih godina u korist hrvatskih, bošnjačkih, crnogorskih lektorata – tako bar izgleda ovaj problem gledan iz Beograda. Međutim, činjenica je da se na stranim univerzitetima, kada je reč o našem delu Evrope, stvari posmatraju uopštenije, nadnacionalno, i da se naš jezik često izučava u okviru južnoslovenskih studija. O tome za naš list govori Angela Rihter, profesorka južnoslovenskih studija na Univerzitetu „Martin Luter” u

Kultura

14.05.2017 u 22:00

Srpski se uči uz albanski i rumunski

Pitanje jezika u našem svetu jeste i političko pitanje prvog reda zbog toga što je novim državama u okruženju bio potreban i novi jezik. Dok se pojedini intelektualci iz regiona sada opredeljuju za jedinstveni jezik, bez obzira na to kako bismo ga precizno mogli nazvati, za Srbiju je ovo i pitanje opstanka njene kulture u okviru inostranih univerzitetskih centara. Evo šta o tome kaže profesorka Beogradskog univerziteta Rajna Dragićević.

Kultura

13.05.2017 u 22:00

Na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika

Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak. Nekada su naši lektori bili poznati pisci, od Kiša do Danojlića, a sada se lektori srpskog jezika bore za opstanak na ovoj poziciji. Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete i nauke i kulture i informisanja međusobno „žonglirala” odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata.

Kultura

08.05.2017 u 22:00

Godina Ive Andrića – našeg večitog savremenika

Jubileji su podsticaji i opomene za jednu kulturu. Da li će tako biti i ove godine, kada se navršava 125 godina od rođenja Ive Andrića, odgovor će, pored ostalih institucija, dati i Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Ive Andrića u Beogradu. SANU je osnovala Počasni odbor na čijem čelu će biti njen predsednik Vladimir S. Kostić, kao i Organizacioni odbor, kojim predsedava književnik i akademik Miro Vuksanović, inače i predsednik Upravnog odbora Andrićeve zadužbine. Povodom ove godišnjice našeg nobelovca, akademik Vuksanović kaže za naš list:

Kultura

25.04.2017 u 22:02

Putin kao negativni junak savremenih romana

Vreme zbivanja – kroz jedno dvadeset godina; mesto radnje – ruska kuća luksuznog izgleda kao pansion za bolesne i stare, negde u brezovoj šumi, jugozapadno od Moskve; glavni junak – dementni starac, pacijent čije je sećanje nalik na „odsev zvezde u pomračenoj, umirućoj galaksiji...”. Pacijent je niko drugi do Vladimir Putin u romanu Britanca Majkla Honiga „Senilnost Vladimira P”. Ruski predsednik u ovom delu je razigrani negativac (u stilu aforizma jednog srpskog satiričara: „Naš vođa je tako detinjast, često se poigra sa nama”), a na sličan način, Putin i njegovo političko doba inspiracija su i ruskim piscima poput Sorokina i Peljevina, kao i brojnim novinarima sa zapada koji u Putinu vide totalitarnog lidera par excellence.

Kultura

22.04.2017 u 21:50

Dve decenije bez dobrog duha zvanog Mihiz

Danas izgleda sasvim nezamislivo da književni kritičar ima takav uticaj na pisce i na čitaoce kakav je pre nekoliko decenija imao Borislav Mihajlović Mihiz. Jedno od objašnjenja za to mogu da budu i višestranost i erudicija Mihizove ličnosti pisca, pesnika, dramaturga, esejiste, čoveka koji je bio opčinjen politikom kao još jednim vidom kreativnog mišljenja, i koji je i kritiku za NIN pisao kao impresionista, protejski se preobražavajući kroz svetove autora o čijim delima je prosuđivao. Zapravo je pišući o sebi, Mihiz govorio o drugima (Autobiografija o drugima), a birajući o kome će da piše, na neki način progovarao je o sebi.

Kultura

16.04.2017 u 22:00

Srbi me nerviraju jer ne uče od istorije

Nova knjiga izabranih eseja Čarlsa Simića, američkog pesnika srpskog porekla, „Tamo gde počinje zabava”, u izdanju beogradskog „Arhipelaga” i u prevodu s engleskog jezika Vesne Roganović, obuhvata pesnikova sećanja na Srbiju i Beograd, zapise o američkom jugu, o Njujorku, o srpskim i svetskim pesnicima i piscima, o situaciji u svetu. Kada piše o Americi, Simić često zauzima kritički stav, a u esejima o Beogradu priseća se sopstvenog detinjstva i članova porodice. Bilo da piše o odnosu poezije i istorije, bilo o pesničkom jeziku ili poetskoj kompoziciji, autor često staje u odbranu poezije, ali kritikuje i njenu samodovoljnost.

Kultura

31.03.2017 u 17:01

Devedesetdvogodišnjak neumoran i posle sedamdeset filmova

Film „Bunker 93” klasika i mladića našeg filma Mladomira Puriše Đorđevića otvorio je 64. Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma u Domu omladine Beograda. Puriša Đorđević neumoran je i posle sedamdeset godina rada na filmu i pisanja proze, posle sedamdeset filmova i više od deset knjiga. Nastavlja da promišlja najrazličitije teme, pa i teme rata, za koji kaže da ga je snašao zbog keca iz latinskog... Motiv bunkera nije nov u vašem stvaralaštvu, postoji taj stari film „Zbogom ostaj, bunkeru na reci”, koji je bio povučen s Pulskog festivala? Pripremajući se za retrospektivu mojih filmova u Slovenačkoj kinoteci, pronašao sam jednu svoju fotografiju iz 1982. godine na kojoj stojim ispred bunkera i sviram na usnoj harmonici. Ta fotografija nastala je dok sam

Prethodna Sledeća

Početna / Marina Vulićević

17.06.2026 u 17:21

UN: Rizik od gladi raste u 13 „žarišta“

17.06.2026 u 17:15

Odbojkašice Srbije poražene od Japana

17.06.2026 u 17:14

Makron: G7 poziva na hitan prekid nasilja u Libanu i na Zapadnoj obali

17.06.2026 u 17:02

Južna Koreja traži od Trampa mirno rešenje pitanja Severne Koreje

17.06.2026 u 17:01

Izbori za Rusku Dumu od 18. do 20. septembra

17.06.2026 u 17:00

Ambulanta u Kosovskoj Kamenici ponovo radi posle blokade