Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Београд

05.04.2018 у 22:00

Дан сећања на страдање Народне библиотеке

Народна библиотека Србије обележила је јуче дан страдања здања на Косанчићевом венцу у Другом светском рату и тим поводом представила оригиналну књигу „Горесни плач” Захарија Орфелина, у чији је посед недавно дошла. Реч је о књизи за коју се сматрало да је неповратно изгубљена у бомбардовању Београда шестог априла 1941. године. У јесен 2017. јавио се бечки антиквар Норберт Донхофер рекавши да је дошао у посед једног примерка и понудио га на продају преко амбасаде Србије у Бечу. Представљање књиге пропраћено је изложбом свих дела Орфелина из фонда Народне библиотеке Србије, а на скупу су говорили управник Ласло Блашковић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, професори Зоран Пауновић и Мирјана Стефановић и песник Живорад Недељковић.

Култура

30.03.2018 у 22:00

У Русији вам на улици рецитују Висоцког

Музичко-сценска представа „Љубав и смрт”, чији је аутор пијанисткиња и композитор Ирина Дечермић, биће премијерно изведена у суботу у Битеф театру од 20 часова. Ауторка истражује три различита женска лика из европске литературе, у делу Биргера, Китса и Цветајеве. Ирина Дечермић је и аутор видео-рада који прати ове приче, у којем се појављује глумац Слободан Бештић. – У балади немачког песника Биргера „Ленора” девојка чека вољеног који је у рату. Њена главна активност у животу је љубав и та жеља за превазилажењем сопствених граница (одлазак у смрт за својим вољеним) буди осећај узвишености. Пошто вољеног више нема, она се окреће Богу и улази у сукоб са њим – каже ауторка комада, додајући да је за потребе представе ову песму с немачког превела Споменка Крањчевић. У другој балади, „La

Култура

29.03.2018 у 22:00

Филм о узроцима Великог рата

Шта је узрок а шта повод за Први светски рат? Ко је и због чега започео овај сукоб? О томе своје мишљење износи десет водећих европских интелектуалаца који се појављују у документарном филму „Дуго путовање у рат” Милоша Шкундрића, чија је премијера у петак увече у Дому омладине у оквиру 65. Мартовског фестивала у 21 час. Ставове укрштају Џон Рол, аутор књига „Пут у Сарајево” и „Кајзер Вилхелм Други и узроци Првог светског рата”, Доминик Ливен са универзитета у Кембриџу, стручњак из Москве Олег Ајрапетов, Жан Пол Блед, германолог и професор емеритус на Сорбони, који је изабран и за иностраног члана САНУ, иначе писац биографија Ота фон Бизмарка, цара Фрање Јосифа и Франца Фердинанда, Хју Строн, професор на универзитету Оксфорд и Сент Ендрјус...

Култура

27.03.2018 у 22:00

Савремени Робин Худ

Хуан Мануел Санчез Гордиљо, градоначелник Мариналеде, града од око 2.700 становника на југу Андалузије, авангардна је личност шпанске националне сцене. Његов градић се успешно одупире капитализму и живи од пољопривреде. Када је 1979. дошао на власт, Гордиљо је узео земљу у власништву богатих и поделио је становницима овог места. Он је борац за људска права, права жена и мањина. Организује штрајкове глађу против глади. У овом месту фабрике су колективно власништво, а незапосленост је искорењена. Филм „Tierra Utopia” о овом савременом Робину Худу, ауторке Јелене Столице отвориће 65. Мартовски фестивал вечерас у 19 часова у Дому омладине. На премијеру долази један од саговорника из филма, професор географије Крис Бурке, који се из Британије са супругом преселио у обећану земљу –

Култура

23.03.2018 у 22:00

Холивуд је остао неосвојива тврђава за наше ауторе

Филмски центар Србије објавио је „Критички водич кроз српски филм 2000–2017”. Ова књига, у којој је анализирано 200 филмова, представља напор да се сажму домети српске кинематографије у 21. веку. Аутори су филмски критичари млађе генерације: Ђорђе Бајић је дипломирао српски језик и књижевност, Зоран Јанковић енглеску књижевност, Иван Велисављевић светску књижевност и драматургију. Да ли примећујете неке нове „таласе” српског филма у 21. веку? Ђорђе Бајић: Две тенденције су доминантне: уметнички филм, намењен превасходно приказивању на фестивалима у иностранству, и комерцијални филм за приказивање у Србији, евентуално у региону, који претендује на статус биоскопског хита. Драгојевићева „Парада” је један од ретких филмова који је спојио готово неспојиво: успешно је

Култура

18.03.2018 у 22:00

Поезија – најсуптилнија уметност Персијанацa

Часопис „Нур” (Светлост) с темама из иранске културе и уметности излази од 1990. године, када је и отворен Ирански културни центар у Београду за подручје СФРЈ. Лист садржи рубрике о књижевности, филозофији, верским и друштвеним темама, а у новом броју први пут представља савремену иранску књижевност. О томе говори Александар Драговић, преводилац и уредник издаваштва у Иранском културном центру у Београду. – Срби и Иранци се књижевно не познају. Иранци знају за Андрићеву „На Дрини ћуприју”, „Дервиш и смрт” Селимовића, Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”, Албахаријеву збирку прича „Крава је усамљена животиња”. А број савремених превода са персијског на српски

Култура

17.03.2018 у 22:00

Мој први двор био је шатор

Архив Србије управо је објавио фото-монографију „Александар Први Карађорђевић”, а избор од 290 фотографија из збирки Архива, највећим делом се односи на ратни период 1912–1918, као и на фотографије из јавног и приватног живота. Међу њима су и оне које су начинили Самсон Чернов, Риста Марјановић, Милоје П. Игрутиновић, Хенри Мануел, Хорас Ештон. Књигу су приредили Саша Ружесковић и Бранко Богдановић. – Врховна команда је у оквиру свог прес-бироа ангажовала фотографе, сниматеље и сликаре који су оставили драгоцени документарни материјал; забележили сцене са бојишта, страдање народа и војске, Албанску епопеју и призоре са Солунског фронта. И у мирнодопском

Култура

06.03.2018 у 22:00

И Дорћолци ће тражити свој лекторат

Готово је невероватно да је тако нешто некоме уопште пало на памет, а посебно је невероватно да је онај коме је то предложено предлог уопште могао схватити озбиљно, а камоли му удовољити, каже Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, поводом захтева хрватске мањине да се у Србији отвори лекторат за хрватски језик. Први сте јавно реаговали на вест да су Хрвати тражили отварање свог лектората у Војводини. Назвали сте захтев апсурдним…

Култура

03.03.2018 у 22:00

Слобода је тамо где је мама

Политикина награда „Милутин Чолић”, која носи име по дугогодишњем критичару нашег листа и оснивачу Феста, припала је Кости Ристићу за филм „Бандити у потрази за мамом”. Једногласну одлуку донео је жири у саставу: Горан Паскаљевић, редитељ, Дубравка Лакић, филмски критичар „Политике” и Бојан Вулетић, редитељ. – Много ми је драга „Политикина” награда. „Политика” се чита у мојој кући и њена улога је важна у изградњи нашег модерног друштва. Такође, Фест је за мене увек био празник у чије време сам тражио оправдане изостанке из школе – каже за наш лист Коста Ристић (1990, Крагујевац). Његова социјална драма о одрастању прати тројицу браће и сестру из ромске

Култура

28.02.2018 у 22:00

Трагична судбина породице Боторић

Документарни филм „Боторићи” о пoродици Светозара Боторића (1857–1916), који је прешао пут од сиромашног келнера до власника бакалске радње и кафане, закупца а потом и власника хотела „Париз” на Теразијама, представља сведочанство о искушењима и страдањима једне српске породице у 20. веку. Боторић у свом хотелу отвара 1908. „Гранд биоскоп позориште”, изнајмљује салу путујућим кинематографима и личним залагањем 1911. постаје заступник чувене француске фирме „Браћа Пате” на Балкану. Стиче ексклузивно право на приказивање њихових филмова и продају пројекционих апарата. Улаже и сопствена средства у снимање филмова и за кратко време (1911–1914) продуцира

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану