Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

15.12.2017 у 10:37

Кључни моменти српско-грчких односа

Српска академија наука и уметности организује данас и сутра билатерални научни скуп „Србија и Грчка у 19. и 20. веку” о међусобним војним, политичким и културним везама у претходна два века. Скуп ће отворити председник САНУ Владимир С. Костић у 10 часова у Галерији САНУ, академици Матија Бећковић и Горан Петровић прочитаће своја дела преведена на грчки, а пијаниста Александар Синчук извешће композиције академика Светислава Божића посвећене Светој Гори, док ће музиколог Весна Пено појањем посведочити о заједничким православним коренима српске и грчке културе. Скуп замишљен као прва у серији научних конференција посвећених односима Србије са суседним земљама, каже за наш лист Војислав Павловић, члан Организационог одбора скупа, подсећајући да је Србија у време Карађорђа и Милоша

Култура

04.12.2017 у 22:00

Југословенке су опонашале краљицу шарма Сташу Пешић

У Музеју позоришне уметности до марта следеће године траје изложба „Станислава Сташа Пешић – краљица шарма”, поводом 20 година од смрти ове глумице Народног позоришта у Београду, која је за три деценије одиграла више од 40 улога у домаћем и страном репертоару. Глумичина рођена сестра Весна Пешић каже за наш лист да је импресивно где је, и како, кустос изложбе Мирјана Одавић пронашла све Сташине слике, чак и оне из првих филмова и најранијих дана у омладинском позоришту.

Култура

18.11.2017 у 22:00

Трагични крај српског Џемса Дина

Крајем педесетих година прошлог века Милош Милошевић дошао је из Књажевца у Београд без било каквог сна о филмској каријери, а још мање наде да ће убрзо обрести у друштву славних филмских глумаца и као ретко који Србин успети да започне холивудску каријеру. Са породицом Милошевић станује на Чубури, у Максима Горког број 6. Иде у Прву мушку гимназију и 1960. уписује експерименталну школу глуме на Црвеном крсту, у класи Јове Путника, у Дому културе „Божидар Аџија”. Смео и куражан, са друговима се опкладио да ће постати други Џемс Дин. Цела породица имала је велике циљеве. У породичној историји Милошевића забележено је да је Милошев деда, такође Милош,

Култура

11.11.2017 у 21:31

Чувар српског утицаја у Сентандреји

У Градској кући у Будимпешти недавно је одржан научни скуп „Евгеније Думча (1838–1917), први градоначелник Сентандреје и његово доба”, посвећен српском привреднику, политичару и једном од највећих добротвора свога доба, поводом 100-годишњице његове смрти. Евгеније Думча рођен је у Пешти у веома имућној српској породици цинцарског порекла, која се средином 18. века настанила у угарском Коморану где се укључила у живот локалне српске православне заједнице настале још почетком 16. века. Школовао се у економској струци у Бечу и бавио велетрговином, пре свега вином, некретнинама и вредносним хартијама.

Култура

07.11.2017 у 22:00

Борбени дух великих љубави

Када се удавала за Борислава Пекића, невеста Љиљана је од ближњих добила савет: „Вероватно нећете имати новца, вероватно ће бити тешко, али са њим ти сигурно неће бити досадно, а досада је оно што убија сваки брак”. Како изгледа живот са писцем, колико су дисциплиновани и инспиративни, са ким се друже и зашто прекидају пријатељства – о свему томе пише Александар Ђуричић, новинар и публициста, у својој књизи „Чуваркуће, удовице писаца” (Самиздат), који је водио разговоре са супругама најпознатијих писаца, али и њиховим пријатељима и најближим сарадницима. Из књиге сазнајемо детаље из живота Борислава Пекића, Мирка Ковача Милорада Павића, Антонија Исаковића, Моме Капора, Оскара Давича, Ђорђа Лебовића, Милана Оклопџића, Либера Марконија, Петра Крдуа. – Књигу сам писао две године,

Култура

02.11.2017 у 22:00

Ти си наша, говорили су ми у Београду

Како је доживела аргентинску диктатуру, југословенски рат и распад, живот у Италији, где данас ради на универзитету у Трсту; а како Словенију, где се у њеној кући у сеоцету изнад Радовљице одржавају културне активности, у својој књизи пише Ана Сесилија Пренс Копушар, рођена Београђанка која носи аргентинско име и словеначко презиме.

Култура

15.10.2017 у 22:00

Књиге о рату, медијима и индустрији среће

Водећи европски историчар, писац монументалне тротомне биографије немачког цара Вилхелма II (1859–1941), Британац Џон Рол (1938), представља се нашим читаоцима збирком есеја које је посебно одабрао за српско издање. Његову књигу „Пут у Сарајевo“ објавила је издавачка кућа „Клио“, а са енглеског ју је превео историчар Вељко Станић. Студија сведочи о необичној личности немачког кајзера, његовим политичким и идеолошким опредељењима као и о улози коју је имао у управљању царском Немачком. Рол тумачи процес доношења одлука и анализира немачке ратне циљеве у контексту историје међународних односа у дугом кретању ка рату у годинама пре 1914. „Пут у Сарајево“ доноси и размишљања о појави и значењу новог ревизионизма у савременој историографији, скидању одговорности за рат с немачког политичког

Култура

02.10.2017 у 22:00

Мање од стотину Срба у Сентандреји

Када је 1913. године устоличен епископ Георгије Зубковић у Сентандреји, српски народ окупио се на главном тргу да га поздрави, испрати до његове резиденције и тако прослави ово устоличење. А када је епископ Зубковић преминуо 1951. године, верници су опет приредили достојан испраћај. Међутим, памти се тада и једна необична околност. Коњи који су вукли кола са ковчегом узнемирили су се; морали су да их испрегну, па је окупљени свет почео да вуче погребна кола. То је била и симболична порука привржености верника Будимској епархији СПЦ у условима прогона цркве, у најтежим годинама комунистичке диктатуре Маћаша Ракошија.

Култура

18.09.2017 у 21:44

Чекамо новог Достојевског

Некада су Толстој, Тургењев и Достојевски одређивали руско јавно мњење. Данас је тешко наћи једно такво име. Нема великих ауторитета, нити јавне личности која је гласноговорник, национални песник или величина чије мишљење већина цени и воли да чује. Сви обожавају оне који су већ отишли: Јесењина, Љермонтова, Пушкина, Мајаковског, Ану Ахматову. Ово за наш лист каже Галина Георгијевна Тјапко, професорка на Катедри за језике земаља средње и источне Европе Московског државног универзитета за међународне односе, која је била гост управо завршеног 47. Међународног научног састанка у Вукове дане.

Култура

22.08.2017 у 13:58

У Канаду, по прстен за Милојку

Десет дана путовали су паробродом југословенски печалбари у обећану Канаду не би ли зарадили за породицу или вратили дугове; а једина утеха им је била што су знали да је то само привремено и да ће остати свега три или четири године. Да би купили карту за брод, која је стајала 260 долара, ову велику суму за сеоско домаћинство обезбеђивали су углавном залагањем породичног имања као јемство за добијање банкарског кредита. Уколико би се на канадској прерији или у руднику разболели и вратили, што је био чест случај, банка би аутоматски активира хипотеку... И пре тог пута били су подвргнути темељним лекарским прегледима. Најпре у Загребу где су им загледали руке да се увере да су заиста земљорадници, а онда су ишли у Хамбург, Антверпен, Ротердам или Париз где су их чекали лекари које је

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану