Utorak, 23.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Mirjana Sretenović

Kultura
15.12.2017 u 10:37
Ključni momenti srpsko-grčkih odnosa
Srpska akademija nauka i umetnosti organizuje danas i sutra bilateralni naučni skup „Srbija i Grčka u 19. i 20. veku” o međusobnim vojnim, političkim i kulturnim vezama u prethodna dva veka. Skup će otvoriti predsednik SANU Vladimir S. Kostić u 10 časova u Galeriji SANU, akademici Matija Bećković i Goran Petrović pročitaće svoja dela prevedena na grčki, a pijanista Aleksandar Sinčuk izvešće kompozicije akademika Svetislava Božića posvećene Svetoj Gori, dok će muzikolog Vesna Peno pojanjem posvedočiti o zajedničkim pravoslavnim korenima srpske i grčke kulture.   Skup zamišljen kao prva u seriji naučnih konferencija posvećenih odnosima Srbije sa susednim zemljama, kaže za naš list Vojislav Pavlović, član Organizacionog odbora skupa, podsećajući da je Srbija u vreme Karađorđa i
Kultura
04.12.2017 u 22:00
Jugoslovenke su oponašale kraljicu šarma Stašu Pešić
U Mu­ze­ju po­zo­ri­šne umet­no­sti do mar­ta sle­de­će go­di­ne tra­je iz­lo­žba „Sta­ni­sla­va Sta­ša Pe­šić – kra­lji­ca šar­ma”, po­vo­dom 20 go­di­na od smr­ti ove glu­mi­ce Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, ko­ja je za tri de­ce­ni­je od­i­gra­la vi­še od 40 ulo­ga u do­ma­ćem i stra­nom re­per­to­a­ru. Glu­mi­či­na ro­đe­na se­stra Ve­sna Pe­šić ka­že za naš list da je im­pre­siv­no gde je, i ka­ko, ku­stos iz­lo­žbe Mir­ja­na Oda­vić pro­na­šla sve Sta­ši­ne sli­ke, čak i one iz pr­vih fil­mo­va i naj­ra­ni­jih da­na u omla­din­skom po­zo­ri­štu.
Kultura
18.11.2017 u 22:00
Tra­gič­ni kraj srp­skog Džem­sa Di­na
Kra­jem pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka Mi­loš Mi­lo­še­vić do­šao je iz Knja­žev­ca u Be­o­grad bez bi­lo ka­kvog sna o film­skoj ka­ri­je­ri, a još ma­nje na­de da će ubr­zo obre­sti u dru­štvu slav­nih film­skih glu­ma­ca i kao ret­ko ko­ji Sr­bin us­pe­ti da za­poč­ne ho­li­vud­sku ka­ri­je­ru. Sa po­ro­di­com Mi­lo­še­vić sta­nu­je na Ču­bu­ri, u Mak­si­ma Gor­kog broj  6.  Ide u Pr­vu mu­šku gim­na­zi­ju i 1960. upi­su­je eks­pe­ri­men­tal­nu ško­lu glu­me na Cr­ve­nom kr­stu, u kla­si Jo­ve Put­ni­ka, u Do­mu kul­tu­re „Bo­ži­dar Adži­ja”. Smeo i ku­ra­žan, sa dru­go­vi­ma se op­kla­dio da će po­sta­ti dru­gi Džems Din. Ce­la po­ro­di­ca ima­la je ve­li­ke ci­lje­ve. U po­ro­dič­noj isto­ri­ji Mi­lo­še­vi­ća za­be­le­že­no je da je Mi­lo­šev de­da, ta­ko­đe Mi­loš,
Kultura
11.11.2017 u 21:31
Čuvar srpskog uticaja u Sentandreji
U Gradskoj kući u Budimpešti nedavno je održan naučni skup „Evgenije Dumča (1838–1917), prvi gradonačelnik Sentandreje i njegovo doba”, posvećen srpskom privredniku, političaru i jednom od najvećih dobrotvora svoga doba, povodom 100-godišnjice njegove smrti. Evgenije Dumča rođen je u Pešti u veoma imućnoj srpskoj porodici cincarskog porekla, koja se sredinom 18. veka nastanila u ugarskom Komoranu gde se uključila u život lokalne srpske pravoslavne zajednice nastale još početkom 16. veka. Školovao se u ekonomskoj struci u Beču i bavio veletrgovinom, pre svega vinom, nekretninama i vrednosnim hartijama.
Kultura
07.11.2017 u 22:00
Borbeni duh velikih ljubavi
Kada se udavala za Borislava Pekića, nevesta Ljiljana je od bližnjih dobila savet: „Verovatno nećete imati novca, verovatno će biti teško, ali sa njim ti sigurno neće biti dosadno, a dosada je ono što ubija svaki brak”. Kako izgleda život sa piscem, koliko su disciplinovani i inspirativni, sa kim se druže i zašto prekidaju prijateljstva – o svemu tome piše Aleksandar Đuričić, novinar i publicista, u svojoj knjizi „Čuvarkuće, udovice pisaca” (Samizdat), koji je vodio razgovore sa suprugama najpoznatijih pisaca, ali i njihovim prijateljima i najbližim saradnicima. Iz knjige saznajemo detalje iz života Borislava Pekića, Mirka Kovača Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Milana Oklopdžića, Libera Markonija, Petra Krdua. – Knjigu sam pisao dve godine,
Kultura
02.11.2017 u 22:00
Ti si naša, govorili su mi u Beogradu
Kako je doživela argentinsku diktaturu, jugoslovenski rat i raspad, život u Italiji, gde danas radi na univerzitetu u Trstu; a kako Sloveniju, gde se u njenoj kući u seocetu iznad Radovljice održavaju kulturne aktivnosti, u svojoj knjizi piše Ana Sesilija Prens Kopušar, rođena Beograđanka koja nosi argentinsko ime i slovenačko prezime.
Kultura
15.10.2017 u 22:00
Knjige o ratu, medijima i industriji sreće
Vodeći evropski istoričar, pisac monumentalne trotomne biografije nemačkog cara Vilhelma II (1859–1941), Britanac Džon Rol (1938), predstavlja se našim čitaocima zbirkom eseja koje je posebno odabrao za srpsko izdanje. Njegovu knjigu „Put u Sarajevo“ objavila je izdavačka kuća „Klio“, a sa engleskog ju je preveo istoričar Veljko Stanić. Studija svedoči o neobičnoj ličnosti nemačkog kajzera, njegovim političkim i ideološkim opredeljenjima kao i o ulozi koju je imao u upravljanju carskom Nemačkom. Rol tumači proces donošenja odluka i analizira nemačke ratne ciljeve u kontekstu istorije međunarodnih odnosa u dugom kretanju ka ratu u godinama pre 1914. „Put u Sarajevo“ donosi i razmišljanja o pojavi i značenju novog revizionizma u savremenoj istoriografiji, skidanju odgovornosti za rat s
Kultura
02.10.2017 u 22:00
Ma­nje od sto­ti­nu Sr­ba u Sen­tan­dre­ji
    Ka­da je 1913. go­di­ne usto­li­čen epi­skop Ge­or­gi­je Zub­ko­vić u Sen­tan­dre­ji, srp­ski na­rod oku­pio se na glav­nom tr­gu da ga po­zdra­vi, is­pra­ti do nje­go­ve re­zi­den­ci­je i ta­ko pro­sla­vi ovo usto­li­če­nje. A ka­da je epi­skop Zub­ko­vić pre­mi­nuo 1951. go­di­ne, ver­ni­ci su opet pri­re­di­li do­sto­jan is­pra­ćaj. Me­đu­tim, pam­ti se ta­da i jed­na neo­bič­na okol­nost. Ko­nji ko­ji su vu­kli ko­la sa kov­če­gom uz­ne­mi­ri­li su se; mo­ra­li su da ih is­preg­nu, pa je oku­plje­ni svet po­čeo da vu­če po­greb­na ko­la. To je bi­la i sim­bo­lič­na po­ru­ka pri­vr­že­no­sti ver­ni­ka Bu­dim­skoj epar­hi­ji SPC u uslo­vi­ma pro­go­na cr­kve, u naj­te­žim go­di­na­ma ko­mu­ni­stič­ke dik­ta­tu­re Ma­ća­ša Ra­ko­ši­ja.
Kultura
18.09.2017 u 21:44
Čekamo novog Dostojevskog
Nekada su Tolstoj, Turgenjev i Dostojevski određivali rusko javno mnjenje. Danas je teško naći jedno takvo ime. Nema velikih autoriteta, niti javne ličnosti koja je glasnogovornik, nacionalni pesnik ili veličina čije mišljenje većina ceni i voli da čuje. Svi obožavaju one koji su već otišli: Jesenjina, Ljermontova, Puškina, Majakovskog, Anu Ahmatovu. Ovo za naš list kaže Galina Georgijevna Tjapko, profesorka na Katedri za jezike zemalja srednje i istočne Evrope Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, koja je bila gost upravo završenog 47. Međunarodnog naučnog sastanka u Vukove dane.
Kultura
22.08.2017 u 13:58
U Kanadu, po prsten za Milojku
Deset dana putovali su parobrodom jugoslovenski pečalbari u obećanu Kanadu ne bi li zaradili za porodicu ili vratili dugove; a jedina uteha im je bila što su znali da je to samo privremeno i da će ostati svega tri ili četiri godine. Da bi kupili kartu za brod, koja je stajala 260 dolara, ovu veliku sumu za seosko domaćinstvo obezbeđivali su uglavnom zalaganjem porodičnog imanja kao jemstvo za dobijanje bankarskog kredita. Ukoliko bi se na kanadskoj preriji ili u rudniku razboleli i vratili, što je bio čest slučaj, banka bi automatski aktivira hipoteku... I pre tog puta bili su podvrgnuti temeljnim lekarskim pregledima. Najpre u Zagrebu gde su im zagledali ruke da se uvere da su zaista zemljoradnici, a onda su išli u Hamburg, Antverpen, Roterdam ili Pariz gde su ih čekali lekari koje je
Početna / Mirjana Sretenović
23.06.2026 u 02:15
Promenljivo oblačno sa kišom i grmljavinom, temperatura do 32 stepena
23.06.2026 u 01:57
Prevo: Belgija izdala vize talibanima za razgovore u Briselu, važe jedan dan
23.06.2026 u 01:42
Teheran nema obavezu da kupuje poljoprivredne proizvode iz SAD
23.06.2026 u 01:27
Rusija u UN: napad na autobus sa decom, pokušaj Kijeva da uvuče Minsk u sukob
23.06.2026 u 01:06
Kineska nacionalna opera izvela „Turandot” u Sava centru
23.06.2026 u 00:44
SAD su uspostavile mehanizam za praćenje krhkog primirja u Libanu
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation