Изетбеговића сам звао „чика Алија”
Читаћу своју поезију на Коларцу и то је огромни комплимент, а помало се и срамим због тога, јер је ратна катаклизма у Босни учинила да се ерупцијски појаве изузетни песници према којима се осећам као слабић. Као да је та колективна несрећа компензовала у духу све што је том народу учињено – каже песник, сценариста („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу”, „Кудуз”) и академик Абдулах Сидран, чије песничко вече на Коларцу почиње вечерас у 19 часова, с директним преносом на Радио Београду 2.
Да ли ће публика на Коларцу чути и песме „Југоносталгија”, „Не може се живети у Сарајеву”, „Сузе мајки Сребренице”?
До песама које помињете не држим у естетском смислу. На Коларцу нећу ићи путем ексцесних ситуација. Већина наших неспоразума долази због неспособности уљуднога разговора. Ја бих у регији укинуо основну школу и деца би имала само један предмет – Разговор: учење дијалогу.
Често говорите о свеопштој депресији у БиХ и елитама коју чини дојучерашњи полусвет. Прилично суморна стварност?
Транзиција је легализована пљачка, договорена између етнонационалних елита. Народу је јасно да су национализми изгубили сваки садржај и да су постали инструмент за узимање власти. Голи инструмент: као маказе, секира, ЕПП програм.
У „Откупу сирове коже” навели сте да се у вашој кући није много држало до прошлости. А ми се само око интерпретација прошлости и споримо?
И биће тако док се историјска истина не установи увидом у документе. Неко је мање вешто документе сакривао, некима је Хаг одобрио да прекрије све што би могло штетити. Нећу рећи коме... Између истине и нас стоји 77 завеса и наши праунуци нека их смичу. Па зашто су овде врхунски интелектуалци омражени кад говоре о договореним ратовима и тајним рачунима? Није могуће да се у реалном рату председници двеју држава састају као најбољи пријатељи 48 пута у Карађорђеву и праве размене територија и продају властито становништво.
Зашто сте ви изашли из политике, напустивши СДА 2009?
Мене је моја држава нагнала у дуг од 150.000 марака стамбеног кредита и кад је требало да се оствари један њихов пројекат, надали су се да би са мном на челу листе могли нешто да направе. Ангажман је био да ме изваде из те невоље у коју су ме бацили. А они то нису урадили.
Што би вам политичари плаћали кредит?
То је легитимно. Истакнутим уметницима се те ствари могу решити, јер ја имам највиша друштвена признања. Дали су ми најнижу пензију, јер су сматрали да ми Комунистичка партија пише сценарије, а Социјалистички савез поезију. Подржавао сам 1992. легалну власт легитимне чланице УН, али се то видело као припадност странци. Алија Изетбеговић је пре рата радио у предузећу где је моја мама била књиговођа, а он правник, и ја сам га звао „чика Алија”. Он никад није тражио да уђем у странку, нити да напишем похвални текст о странци, а јесам писао критичке текстове на које ми никад није приговорио ниједне речи.
Сматрали сте клетвом живот у једнонационалној држави, а Републику Српску сте назвали „чиром на телу БиХ”...
Ја сам жртва злочестих тумачења. Нисам рекао чир, него краста. Краста настаје на месту на којем је рана, а за српски народ је била рана оно што се догодило у Хрватској, да их избришу из Устава у преамбули. Краста је лек на рану. А чир је супротно, гнојница. Можда се данас Република Српска и понаша као чир... Не тражите више да кажем, видећемо. Али, хвала вам што сте ми омогућили деманти, јер никад не бих рекао чир. С временом краста ће отпасти и Босна ће се вратити природном уређењу, а не етнонационалној подели која је апартхејд, а апартхејд је једнак фашизму.
Да ли су вас лоше тумачили и кад сте рекли да је извињење Бориса Тадића у Сарајеву безобразлук и лицемерје?
Нисам ја о њему ништа говорио.
За вас је Босна „жртвено јагње Дејтона”. Како гледате на актуелне пресуде у Хашком трибуналу?
Ми морамо бити захвални Дејтону, колико год га кудили, јер je обавио огроман посао и сакупио милионе докумената. Није разумљиво како може једна страна, било која, да буде задовољна одлуком којом се ослобађа њихов генерал, а незадовољна одлуком којом се ослобађа онај други, а исто судско веће, исти механизам.
Данас имате више горчине или задовољства?
Не може нико бити срећан. Стање на планети је катастрофално. Ја имам други брак и супругу. Родила ми је двоје деце. Без ње не бих ни пожелео живети. Правимо сви мале заједнице, где делимо љубав и топлину коју немамо где уделити, него једни другима и тако олакшавамо привођење нашег пута крају.
Кустурица ми дугује славу
За Кустурицу сте изјавили да га не мрзите људски него политички. Немате утисак да му дугујете славу?
Нисам ни то рекао. Ваши извори су лоши. Ја њему не дугујем славу, он мени дугује. Њега не би било да није било Сидрана, то му пише цели свет. Змајеву награду за поезију добио сам 1986. Ја сам југословенски песник познат од првог свог слова.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
