Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

03.04.2017 у 22:00

Када Ругова и Мило постану јунаци романа

Гледамо их сваки дан на телевизији, о њима пишу новине, директно нам утичу на квалитет живота, па да ли још неко жели да чита роман у којем су политички лидери још и књижевни јунаци? Баш то је случај са новим романом оснивача листа Коха диторе и некадашњег политичара Ветона Суроија „Дефиниција љубави Марије Ђони”, љубавној и историјској причи, с елементима трилера и детективског романа, у којем под књижевном маском срећемо актере политичких збивања на Косову током друге половине 20. века. Лик професора у овом роману, у издању Самиздата, неодољиво подсећа на Ибрахима Ругову, лидера косовских Албанаца током српско-албанских преговора 1998. у Рамбујеу. Поред њега, ту су и друге важније личности које су обележиле време уочи бомбардовања Србије и уласка међународних снага, под вођством

Култура

01.04.2017 у 16:30

Маргинална ствар која тресе регион

Око једне „сасвим маргиналне ствари” ставове су изнели председница и премијер Хрватске, Хрватска академија знаности и умјетности и хиљаде јавних личности и грађана у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори. „Сасвим маргинална ствар” – тако је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић оценила Декларацију о заједничком језику о којој се ових дана дебатује на региону некадашње Југославије.

Регион

31.03.2017 у 18:00

Живи језик покојне државе

Декларацију о заједничком језику за 20 сати потписало је више од 2.000 људи, али није познато колико људи у истом документу види политичку интригу са непознатим последицама. Највише се узбудила јавност у Хрватској где текст овог документа оцењују као кукавичје јаје које их опет гура у југо-загрљај са Србима, из којег су крваво изашли. И док се чека шта ће на Балкану променити овај документ, који је представљен у Сарајеву, и у Србији на помен заједничког језика кажу „нека хвала”, уз оцену да је декларација заправо само – тројански лингвистички коњ. Уколико декларација води у нешто што се зове помирење и не руши углед српског језика, за професора Филолошког факултета у Београду Вељка Брборића, тај текст има смисла. Међутим, професор додаје да то не зависи од нас, већ од државних

Култура

30.03.2017 у 20:00

Заједнички језик раздора

Хрватска је прошле недеље свечано обележила 50 година од потписивања декларације о хрватском књижевном језику, којом су се 1967. њихови интелектуалци побунили против наметања „заједничкога језика” и ударили темеље хрватске независности. А ове недеље више од 200 интелектуалаца из региона подржало је декларацију о повратку заједничког језика на простор некадашње Југославије. Само што се неће звати српскохрватски.

Култура

28.03.2017 у 15:45

Првенац други пут међу читаоцима

Интернет је преплављен саветима како написати први роман. Често и сами писци пишу „савете младом писцу”; јер првенац најављује њих и њихов глас на књижевној сцени. И увек се ломе копља око тога да ли ће друга књига да понови успех прве. Наши писци у последње време објављују ново издање свог првог романа, оног из младости, насталог пре 20 или 30 година. Зашто се одлучују на тај корак, за наш лист говори Љубивоје Ршумовић, чији се првенац „Имате ли Ршума”, после 34 године појављује у издању „Лагуне”.

Култура

27.03.2017 у 17:00

Скупљачи светске славе и домаћег поноса

„То је лепота муње, лепота грома, жарког сунца, френетичног живљења. То је аутентичност. То је истина. То су личности пуне страсти које се смеју као што пуца стакло. То је лепота једног сна одсањаног гласно”, задивљено је написао француски филмски критичар Пјер Ажам о филму „Скупљачи перја”. Филму који је пре пола века увео мале људе са маргине на велика југословенска платна и истовремено извео југословенски филм на велику светску сцену. Бацајући перје као да одбацује своје излузије, свет је те давне 1967. гледао Белог Бору како путује кроз банатску равницу у трагању за својим местом под сунцем. Причом о вечном лутању црнопутог Боре и положају Рома у друштву уопште, у којем играју Роми, и први пут говоре својим језиком, редитељ Александар Саша Петровић (1929–1994) у

Култура

21.03.2017 у 22:00

Велики погон књижевних награда

Србија је добила нову књижевну награду – Српски венац, којом ће се одликовати роман који ће на „висококвалитетан начин бави кључним питањем положаја и судбине српског народа”. Реч је о награди која је недавно установљена сарадњом Академије „Иво Андрић” и предузећа „Транспортшпед”, у славу Добрице Ћосића, с жељом да се оснаже „животворни токови српске књижевности”.

Култура

07.03.2017 у 16:00

Музика није монолог

Познати руски виолиниста Вадим Рјепин боравио је ових дана у Београду, као гост Филмског центра Србије, а повод је снимање филма продуцента Мајкла Доунајева, у којем овај музичар игра једну од улога. Министар културе Владан Вукосављевић састао се са руским уметником и сложили су се да је неопходно да се подстичу културна размена и мобилност уметника како би публика у Србији и Русији имала више прилика да ужива у што разноврснијим програмима професионалаца из обе земље. На састанку је поменута и могућност да уметници из Србије учествују на Транссибирском уметничком фестивалу чији је Рјепин уметнички директор и који се одржава у новој концертној дворани у Новосибирску, родном граду виолинисте. Такође, гост је посетио и Народно позориште у којем ће се снимати кадрови филма, где се срео са

Култура

24.02.2017 у 20:05

Моја Младa је и сензуална и храбра

Драго ми је што сам у вашој земљи. Дуго времена сам овде јер је снимање филма Емира Кустурице трајало три године и за то време упознала сам сјајне људе. Срећна сам што наш филм отвара фестивал који, како чујем, има изузетан значај. Желим Фесту дуг живот и још веће успехе – рекла је позната италијанска глумица Моника Белучи у Старом двору где је градоначелник Синиша Мали дочекао и глумицу Слободу Мићаловић и Емира Кустурицу, редитеља филма „На млечном путу”, који је синоћ свечано отворио 45. Фест. Филм „На млечном путу” говори о животу једног човека у три различита животна периода: о времену које је провео као срећни млекаџија током рата, опасним авантурама и романси са вољеном женом и потоњем монашком животу, док се осврће на бурну прошлост – како своју, тако и прошлост сопствене

Култура

05.02.2017 у 09:10

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према њој као да је њихово дете, али се са ужасом сећала оних Хрвата који су је држали у логору и који су јој убили сестру. Ова прича говори да ништа није само црно или само бело, односно да зло, као ни добро, нема народност, испричао је судија Јован Ћирић, учесник конференције „Јасеновац – право на

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

23.06.2026 у 09:16

Откривени биомаркери који са 100 одсто тачности предвиђају смртни исход од еболе

23.06.2026 у 09:11

Ђилас бесан због емисије о „звучном топу”: Сви који су учествовали кривично ће одговарати

23.06.2026 у 09:08

Нафтни сектор тражи укидање ограничења горива: „Цена деривата не би експлодирала”

23.06.2026 у 09:03

У Минхену позвани да штеде воду: потрошња скочила за 20 одсто

23.06.2026 у 08:59

Меси опет исписао историју

23.06.2026 у 08:53

Ђурић на Генералној скупштини ОАД: Србија жели јаче везе са Латинском Америком