Sreda, 24.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Mirjana Sretenović

Kultura

03.04.2017 u 22:00

Kada Rugova i Milo postanu junaci romana

Gledamo ih svaki dan na televiziji, o njima pišu novine, direktno nam utiču na kvalitet života, pa da li još neko želi da čita roman u kojem su politički lideri još i književni junaci? Baš to je slučaj sa novim romanom osnivača lista Koha ditore i nekadašnjeg političara Vetona Suroija „Definicija ljubavi Marije Đoni”, ljubavnoj i istorijskoj priči, s elementima trilera i detektivskog romana, u kojem pod književnom maskom srećemo aktere političkih zbivanja na Kosovu tokom druge polovine 20. veka. Lik profesora u ovom romanu, u izdanju Samizdata, neodoljivo podseća na Ibrahima Rugovu, lidera kosovskih Albanaca tokom srpsko-albanskih pregovora 1998. u Rambujeu. Pored njega, tu su i druge važnije ličnosti koje su obeležile vreme uoči bombardovanja Srbije i ulaska međunarodnih snaga, pod

Kultura

01.04.2017 u 16:30

Marginalna stvar koja trese region

Oko jedne „sasvim marginalne stvari” stavove su izneli predsednica i premijer Hrvatske, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti i hiljade javnih ličnosti i građana u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. „Sasvim marginalna stvar” – tako je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović ocenila Deklaraciju o zajedničkom jeziku o kojoj se ovih dana debatuje na regionu nekadašnje Jugoslavije.

Region

31.03.2017 u 18:00

Živi jezik pokojne države

Deklaraciju o zajedničkom jeziku za 20 sati potpisalo je više od 2.000 ljudi, ali nije poznato koliko ljudi u istom dokumentu vidi političku intrigu sa nepoznatim posledicama. Najviše se uzbudila javnost u Hrvatskoj gde tekst ovog dokumenta ocenjuju kao kukavičje jaje koje ih opet gura u jugo-zagrljaj sa Srbima, iz kojeg su krvavo izašli. I dok se čeka šta će na Balkanu promeniti ovaj dokument, koji je predstavljen u Sarajevu, i u Srbiji na pomen zajedničkog jezika kažu „neka hvala”, uz ocenu da je deklaracija zapravo samo – trojanski lingvistički konj. Ukoliko deklaracija vodi u nešto što se zove pomirenje i ne ruši ugled srpskog jezika, za profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Veljka Brborića, taj tekst ima smisla. Međutim, profesor dodaje da to ne zavisi od nas, već od državnih

Kultura

30.03.2017 u 20:00

Zajednički jezik razdora

Hrvatska je prošle nedelje svečano obeležila 50 godina od potpisivanja deklaracije o hrvatskom književnom jeziku, kojom su se 1967. njihovi intelektualci pobunili protiv nametanja „zajedničkoga jezika” i udarili temelje hrvatske nezavisnosti. A ove nedelje više od 200 intelektualaca iz regiona podržalo je deklaraciju o povratku zajedničkog jezika na prostor nekadašnje Jugoslavije. Samo što se neće zvati srpskohrvatski.

Kultura

28.03.2017 u 15:45

Prvenac drugi put među čitaocima

Internet je preplavljen savetima kako napisati prvi roman. Često i sami pisci pišu „savete mladom piscu”; jer prvenac najavljuje njih i njihov glas na književnoj sceni. I uvek se lome koplja oko toga da li će druga knjiga da ponovi uspeh prve. Naši pisci u poslednje vreme objavljuju novo izdanje svog prvog romana, onog iz mladosti, nastalog pre 20 ili 30 godina. Zašto se odlučuju na taj korak, za naš list govori Ljubivoje Ršumović, čiji se prvenac „Imate li Ršuma”, posle 34 godine pojavljuje u izdanju „Lagune”.

Kultura

27.03.2017 u 17:00

Skupljači svetske slave i domaćeg ponosa

„To je lepota munje, lepota groma, žarkog sunca, frenetičnog življenja. To je autentičnost. To je istina. To su ličnosti pune strasti koje se smeju kao što puca staklo. To je lepota jednog sna odsanjanog glasno”, zadivljeno je napisao francuski filmski kritičar Pjer Ažam o filmu „Skupljači perja”. Filmu koji je pre pola veka uveo male ljude sa margine na velika jugoslovenska platna i istovremeno izveo jugoslovenski film na veliku svetsku scenu. Bacajući perje kao da odbacuje svoje izluzije, svet je te davne 1967. gledao Belog Boru kako putuje kroz banatsku ravnicu u traganju za svojim mestom pod suncem. Pričom o večnom lutanju crnoputog Bore i položaju Roma u društvu uopšte, u kojem igraju Romi, i prvi put govore svojim jezikom, reditelj Aleksandar Saša Petrović

Kultura

21.03.2017 u 22:00

Veliki pogon književnih nagrada

Srbija je dobila novu književnu nagradu – Srpski venac, kojom će se odlikovati roman koji će na „visokokvalitetan način bavi ključnim pitanjem položaja i sudbine srpskog naroda”. Reč je o nagradi koja je nedavno ustanovljena saradnjom Akademije „Ivo Andrić” i preduzeća „Transportšped”, u slavu Dobrice Ćosića, s željom da se osnaže „životvorni tokovi srpske književnosti”.

Kultura

07.03.2017 u 16:00

Muzika nije monolog

Poznati ruski violinista Vadim Rjepin boravio je ovih dana u Beogradu, kao gost Filmskog centra Srbije, a povod je snimanje filma producenta Majkla Dounajeva, u kojem ovaj muzičar igra jednu od uloga. Ministar kulture Vladan Vukosavljević sastao se sa ruskim umetnikom i složili su se da je neophodno da se podstiču kulturna razmena i mobilnost umetnika kako bi publika u Srbiji i Rusiji imala više prilika da uživa u što raznovrsnijim programima profesionalaca iz obe zemlje. Na sastanku je pomenuta i mogućnost da umetnici iz Srbije učestvuju na Transsibirskom umetničkom festivalu čiji je Rjepin umetnički direktor i koji se održava u novoj koncertnoj dvorani u Novosibirsku, rodnom gradu violiniste. Takođe, gost je posetio i Narodno pozorište u kojem će se snimati kadrovi filma, gde se sreo

Kultura

24.02.2017 u 20:05

Moja Mlada je i senzualna i hrabra

Drago mi je što sam u vašoj zemlji. Dugo vremena sam ovde jer je snimanje filma Emira Kusturice trajalo tri godine i za to vreme upoznala sam sjajne ljude. Srećna sam što naš film otvara festival koji, kako čujem, ima izuzetan značaj. Želim Festu dug život i još veće uspehe – rekla je poznata italijanska glumica Monika Beluči u Starom dvoru gde je gradonačelnik Siniša Mali dočekao i glumicu Slobodu Mićalović i Emira Kusturicu, reditelja filma „Na mlečnom putu”, koji je sinoć svečano otvorio 45. Fest. Film „Na mlečnom putu” govori o životu jednog čoveka u tri različita životna perioda: o vremenu koje je proveo kao srećni mlekadžija tokom rata, opasnim avanturama i romansi sa voljenom ženom i potonjem monaškom životu, dok se osvrće na burnu prošlost – kako svoju, tako i prošlost sopstvene

Kultura

05.02.2017 u 09:10

Šta su Italijani i Nemci pisali o logorima u NDH

Ranka Šukunda, rođena Bilić 1933, a preminula prošle godine, sa svega svojih devet godina bila je zatočenik logora Stara Gradiška u NDH. Njena starija sestra Anka imala je 18 kada je ubijena u Jasenovcu. Partizani su 1943. bili nadomak toga da oslobode logor u Staroj Gradiški i vlasti logora su se povlačile. Ranku je tada uzeo jedan domobran i odveo svojoj kući. Tako je Ranka odrasla s ambivalentnim osećanjima. Sa setom i nežnošću sećala se Hrvata koji su joj spasili život i odnosili se prema njoj kao da je njihovo dete, ali se sa užasom sećala onih Hrvata koji su je držali u logoru i koji su joj ubili sestru. Ova priča govori da ništa nije samo crno ili samo belo, odnosno da zlo, kao ni dobro, nema narodnost, ispričao je sudija Jovan Ćirić, učesnik konferencije „Jasenovac –

Prethodna Sledeća

Početna / Mirjana Sretenović

24.06.2026 u 10:10

Margetić optužio Rojters da radi za Vučića

24.06.2026 u 10:08

Peskov: Nema odlaganja izbora, front za Kijev se pogoršava

24.06.2026 u 10:05

Srbija izdvojila 800 miliona dinara za pčelare, doneto više od 12.000 rešenja

24.06.2026 u 10:01

Zaharova: Britanija isporukom uranijuma Ukrajini traži političke poene

24.06.2026 u 10:00

Stefanović: Čuvamo energiju iz Brazila

24.06.2026 u 09:57

Olenik na informativnom razgovoru u UKP-u zbog tvrdnji o „zvučnom topu”