Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Гвозден Оташевић

Друштво
24.03.2018 у 22:00
Бомбардовање сахране
Народна библиотека „Десанка Максимовић” у Власотинцу објавила је недавно збирку документаристичких приповести др Драгослава Б. Петровића из Ниша, које поуздано сликају нашу недавну повест. Доктор социологије и диригент војних оркестара у Београду и Нишу, међу 21. причу уврстио је и „Судбину”, насталу током напада  авијације НАТО-а на Србију 1999. Иде овако... „Пролеће је стигло у свом уобичајеном календарском добу, овога пута без честих и дуготрајних киша. Тог, 12. маја 1999, природа је деловала посебно раскошно, али људи оптерећени бригом како се сачувати, скоро да нису опажали мирисни шарени бехар, који као да је притајено чекао прилику не би ли показао да је он, у ствари, ту. Ради сахране настрадалог војника, у једно село близу Лесковца, чији је сâм назив, некако, изазивао
Србија
16.03.2018 у 21:51
Јунак без такмаца
Чачак – О оваквима се некад певало у епу. Мундир је многе носио, он је носио мундир. Да би ловац, имао би сокола на рамену; да беше кнез, водио би тигра иза себе. Као коњаник јахао је убојито, а при ходу корачао као млади Аполон. Ни са ким се није такмичио. Био је један. Знао је да је ова земља свакоме добра. Памет му је надахњивала срце. Ко је с њиме говорио, осетио је да је поштован. Са његовог кирасирског лица никад се не оте ни осмех, ни подсмех. Сматрао је људе као господу и скромно се постављао крај њих. Поуздан као горштак, ћутљив као морнар, говорио је да каже истину. И другови вероваху у његову реч и пријатељство. Горње редове је, пошто мину велика војна, исписао Радоје Јанковић, начелник интендатуре у Српској војсци на почетку рата, и Југословенског добровољачког корпуса у
Хроника
14.03.2018 у 22:00
Мајка и ћерка трговале дро­гом, помагали им поп и вероу­читељ
Ча­чак – Ви­ши јав­ни ту­жи­лац у Чач­ку, Иван За­рић, са­слу­шао је ју­че мај­ку и ћер­ку из око­ли­не По­же­ге, С. П. (46) и А. П. (24), ко­је је по­ли­ци­ја ухап­си­ла под сум­њом да су ор­га­ни­зо­ва­ле тран­спорт 27 ки­ло­гра­ма ма­ри­ху­а­не (скан­ка), и на те­рет им се ста­вља нео­вла­шће­на про­из­вод­ња и тр­го­ви­на дро­гом. Ту­жи­лац нам је са­оп­штио да не мо­же да го­во­ри о по­је­ди­но­сти­ма слу­ча­ја, као и бра­ни­лац окри­вље­них же­на. Оно што смо са­зна­ли од дру­гих са­го­вор­ни­ка, зва­нич­но укљу­че­них у овај до­га­ђај, на­го­ве­шта­ва да би мај­ка и ћер­ка мо­гле би­ти на­ло­го­дав­ци за тран­спорт дро­ге са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у Швај­цар­ску, а да су ку­ри­ри би­ли пра­во­слав­ни поп и ве­ро­у­чи­тељ. Наиме, по­ли­ци­ја је у Мр­ча­јев­ци­ма 27. фе­бру­а­ра
Србија
09.03.2018 у 22:00
Осам деценија молила се у манастиру
​Овчар Бања – У крипти средњовековног манастира Никоља под Кабларом јуче је сахрањена стогодишња монахиња и игуманија ове светиње Евпраксија (Надежда Белић) која се упокојила у Господу 7. марта. Она је чак осам деценија живела и молила се као калуђерица. Опело је служио владика жички Јустин. – Дан уочи био сам у манастиру да бих помогао штогод и разговарао са мати Евпраксијом, бејаше расположена као и обично. Сахрањена је до своје мајке, у порти – рекао нам је Славко Малетић из Овчар Бање, који је често ишао у сусрет никољском сестринству. Долепотписани је са Евпраксијом (Добринком, срп.) разговарао више пута и увек сретао благородног сабеседника. Једном је, 2007. у манастирској ризници испод неколико кључева, изнела и показала благо овог храма, Каранско јеванђеље, рукописано
Србија
08.03.2018 у 22:00
Настанак шарених села
​Чачак – Етнолози Народног музеја у Чачку започели су 2016. теренска истраживања и попис старих гробаља и споменика у овом делу Србије. Сарадничку руку пружио им је професор Факултета техничких наука у овом граду, архитекта др Милош Радовановић, како би се од заборава и нестанка сачувало породично и културно наслеђе. – Ма како да их народ назива, камен, белег или спомен, надгробници су драгоцен чувар прошлости. Најстарији, углавном из средине 19. столећа, јесу плочасти и крстасти, тесани од студеничког мермера и крупнозрнастог камена, са плитко урезаним или рељефно изведеним ликом почившег. А најновији, од друге половине прошлог века, израђени су махом од црног и тамносивог мермера, као плоча, цвет или одломљено крило ако је почаст младенцу, са текстом на лицу и наличју и сликом
Економија
06.03.2018 у 09:10
„Апарати” послати у стечај
Чачак – Привредни суд у Чачку, на предлог Министарства привреде Републике Србије, отворио је поступак стечаја над овдашњом фабриком уређаја за домаћинство „Слобода апарати”. Прво поверилачко рочиште, сазвано за јуче, одложено је на захтев повереника стечајног дужника, Алексија Калуђеровића, јер је неопходно додатно време да се сачини извештај о економско-финансијском положају предузећа. – Генерални директор војне компаније „Слобода”, која је својевремено преузела раднике „Апарата”, прихватио је моју молбу да се управо од њих саставе екипе за попис имовине, и оне већ раде. Али, у три магацина постоје опасне материје намењене производњи наоружања и војне опреме и неопходно је пронаћи неки други простор за њихово пресељење, како би попис могао да буде настављен у безбедним условима –
Србија
02.03.2018 у 22:00
Чувај ми децу, а жена ти џаба.
Ча­чак – Не­ма ра­та без по­бед­ни­ка и му­че­ни­ка, али у чи­тан­ка­ма по­ве­сним рет­ко на­ла­зи­мо сло­во о сре­ћи или че­ме­ру обич­ног вој­ни­ка. Не­што од то­га при­бе­ле­жио је ка­пе­тан Ра­до­мир Цви­јо­вић, ко­ман­дир Тре­ће че­те Де­се­тог пу­ка Срп­ске вој­ске. Учи­тељ из Ду­ча­ло­ви­ћа на Ов­ча­ру, по­то­њи пот­пу­ков­ник и на­род­ни по­сла­ник, на ру­бо­ве рат­ног днев­ни­ка во­ђе­ног од ав­гу­ста 1915. до ја­ну­а­ра 1916. уно­сио је и ма­ла зби­ти­ја као ве­ли­ке све­до­ке исти­не: не­ком рат, не­ком брат...  Та­ко за­бе­ле­же­не при­по­ве­сти вој­ни­ка, иду овим пу­тем...  Пр­ва...  „На­ред­ник је на До­бром по­љу по­знао на јед­ном за­ро­бље­ном Бу­га­ри­ну сво­је сук­не­не чак­ши­ре, ко­је су код ку­ће оста­ле. Бу­га­рин из­ја­ви, да је у том се­лу
Друштво
25.02.2018 у 22:00
Драгачевски каравани и кириџије
Гуча – Јовиша Славковић (80) метрио је сваком стазом и богазом родног краја и лако му бејаше да прегршти сећања и бележака смести у „Друмове Драгачева од средњег до 20. века”. За испомоћ, листао је путописе Каница и Вујића и скида своју вуковску шајкачу пред Андрићевом реченицом: „И на свим друмовима и путевима којима сам доцније у животу прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли о богатству и лепоти створеног света.” – Турци су углавном користили оно што су још Римљани просекли по Драгачеву, а најважнији колски друм овога подручја ишао је преко Паковраћа, Марковице и Дљина. У Гугљу га је чекала моравска скела, па настављао ка Пожеги и Ужицу. Скелеџија је од 1843. до 1846. био Јован Маринковић из Дљина, није могао ока да отвори од посла и зато је плаћао
Србија
18.02.2018 у 21:51
Самохотка за шљивике
Ча­чак – Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Вла­де Ср­би­је одо­бри­ло је тра­же­них 400.000 ди­на­ра Мо­ми­ру Гли­ши­ћу (68) из Остре код Чач­ка, да би на­пра­вио са­мо­ход­ну ма­ши­ну за са­ку­пља­ње во­ћа и по­вр­ћа ра­за­су­тог по зе­мљи­шту. Он је сам из­у­мео тај уре­ђај као при­кључ­ни и па­тент пре пет го­ди­на за­шти­тио у За­во­ду за ин­те­лек­ту­ал­ну сво­ји­ну („уби­рач МГ – 1”), а са­да је на­у­мио да вред­ном се­љач­ком по­моћ­ни­ку до­да соп­стве­ни по­гон. – То би, на­род­ски ре­че­но, тре­ба­ло да бу­де ком­бајн за воћ­ња­ке и по­врт­ња­ке. У ба­шту сам га ис­те­рао 2010. гле­да­ју­ћи ка­ко ће узе­ти пр­ву шљи­ву и од­мах се об­ра­до­вао, јер је све ишло мно­го бо­ље не­го што сам оче­ки­вао – ка­же Мо­мир Гли­шић за „По­ли­ти­ку”. 
Србија
18.02.2018 у 10:30
Најдужи лов на човека
Ча­чак – Ве­ли­мир За­рић из Ка­че­ра је је­ди­ни при­пад­ник „Рав­но­гор­ског по­кре­та ко­ји је остао у сло­бод­ним срп­ским пла­ни­на­ма пу­них 20 го­ди­на”. За њим су Нем­ци тра­га­ли че­ти­ри, а след­бе­ни­ци Јо­си­па Бро­за 17 го­ди­на, ко­ли­ко је од 1941. до 1961. про­вео у шу­ми. Све је то у при­по­ве­сти „Нај­ду­жи лов на чо­ве­ка” за­пи­сао ча­чан­ски књи­жев­ник и ду­го­го­ди­шњи но­ви­нар „По­ли­ти­ке” Ан­то­ни­је Ђу­рић, у тек штам­па­ној по­ве­сни­ци „Рав­но­гор­ци го­во­ре” („Ду­хов­ни луг”, Кра­гу­је­вац, 2017). Сре­ли су се кра­јем про­шлог ве­ка у Мил­во­ки­ју (САД) где је За­рић жи­вео и та­ко је на­ста­ла при­ча о суд­би­ни ка­пе­та­на Вр­хов­не ко­ман­де Ју­го­сло­вен­ске вој­ске. Ле­ген­да иде ова­ко... Нем­це је три пу­та ујео за ср­це. Јед­ном у Бр­ђа­ни­ма, па
Почетна / Гвозден Оташевић
18.06.2026 у 02:01
Сунчано и топло, са температурама до 31 степен
18.06.2026 у 01:42
Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу
18.06.2026 у 01:16
Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика
18.06.2026 у 01:14
ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту
18.06.2026 у 01:02
Електронски потпис САД и Ирана за крај рата
18.06.2026 у 00:39
Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation