Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Славица Ступарушић

Друштво
03.03.2018 у 21:41
Неко зарађује на лавовима, неко на тарантулама
У Ср­би­ји, као и у све­ту, швер­цу­ју све, али је тр­го­ви­на рет­ким и ску­пим жи­во­ти­ња­ма јед­на од на­ју­но­сни­јих. Ко би оче­ки­вао на спи­ску за­пле­ње­них два ла­ва или шест мај­му­на? А и они су се на­шли у ру­ка­ма по­ли­ци­је и ца­ри­ни­ка на­кон успе­шних ак­ци­ја. На Хор­го­шу – сим­па­тич­ни ма­ка­ки­ји, а ла­во­ви по­сле пу­те­ше­стви­ја од гра­ни­це от­кри­ве­ни су у Но­вом Па­за­ру. У џа­ку за кром­пир на гра­нич­ном пре­ла­зу Бач­ки Ви­но­гра­ди ни­је би­ло кр­то­ла али је­сте 11 па­па­га­ја, од ко­јих је пет при­ме­ра­ка при­па­да­ло вр­ста­ма за­шти­ће­ним Ци­тес кон­вен­ци­јом. А тек шта ре­ћи о угро­же­ној вр­сти па­у­ка та­ран­ту­ли на­ђе­ној у – по­штан­ској по­шиљ­ци из Ма­ђар­ске, ко­ја ни­је сти­гла на озна­че­ну адре­су у Ср­би­ји јер је би­ла пре­ви­ше
Друштво
12.02.2018 у 21:00
Институт за физику постао национална установа
Институт за физику у Београду одлуком владе, на седници 23. јануара, проглашен је првом установом од националног значаја за Србију, истакао је јуче на конференцији за штампу министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Да би стекао престижни статус, Институт је испунио свих 11 законом тражених услова, а наша земља тиме је добила нову врсту истраживачке установе у којој ће се обављати приоритетна и врхунска истраживања. Наиме, Закон о научноистраживачкој делатности већ дуго предвиђа да у Србији постоје три врсте института: научни, истраживачко-развојни и институти од националног значаја. Све до сада, Србија је имала само научне и истраживачко-развојне институте. – Мислим да Институт заиста заслужује тај ранг, јер о његовом значају говори и податак да се 40
Друштво
08.02.2018 у 23:10
Дежурни лекари на ВМА радили без предаха
У Центру за Хитну помоћ не памте да су у току целодневне смене, као протекле среде, прегледали 435 пацијената, урадили осам стентова од укупно 12 хируршких интервенција, међу којима је било и једно вађење оловки из желуца, примили на лечење 86 пацијената...Екипа дежурних лекара који су у Центру за хитну помоћ Војномедицинске академије своју смену започели у среду ујутру и завршили је у четвртак ујутру вероватно ће се дуго сећати како су за то време збринули 435 пацијената. Одговарајући на питање откуд толико људи и како им је протекла ноћ, пуковник проф. др Дино Тарабар каже: – Заиста ћу почети да верујем да и временске прилике утичу на наш посао, јер је то био један тежак дан, у бројкама речено – око 800 прегледа. И томе још да додам укупно 86 пријема у болницу, никада толико до сада
Друштво
05.02.2018 у 08:15
Све је мање шума у равници
Ди­вљи зе­че­ви пр­ви су пла­ти­ли да­нак не­бри­зи о зе­мљи­шту у Бач­кој. Лов­ци ка­жу да је ових уша­тих ство­ре­ња све ма­ње, чак да су по­пу­ла­ци­ја пред не­ста­ја­њем, јер не­ма гу­сти­ша у ко­јем би се са­кри­ва­ли и раз­мно­жа­ва­ли, а ни зе­ле­ни­ша да се хра­не. Ста­ни­шта ди­вља­чи ла­га­но се гу­бе, а по­љо­при­вред­ни­ци са­мо што ни­су уз­о­ра­ли ас­фалт­не пу­те­ве, јер сна­жни ве­тро­ви у рав­ни­ци раз­но­се по­вр­шин­ски слој зе­мље отва­ра­ју­ћи ста­ро пи­та­ње – ку­да не­ста­ју ве­тро­за­штит­ни по­ја­се­ви, ре­ми­зе и др­во­ре­ди ши­ром Ср­би­је. Не са­мо ту, већ и да­ље, ши­ром Ср­би­је. – У Скуп­шти­ни Ср­би­је на ску­пу о за­шти­ти од еро­зи­је ве­тром још пре три го­ди­не струч­ња­ци су ин­си­сти­ра­ли да се хит­но поч­не по­ди­за­ње ве­тро­за­штит­них
Друштво
20.01.2018 у 22:00
Шакали и лисице улазе у села и градове
Ли­си­це су уше­та­ле у гра­до­ве, а ша­ка­ли ви­ђе­ни на пе­ри­фе­ри­ји. Бр­ој­ност ових пре­да­то­ра је у екс­пан­зи­ји, ли­си­це се орал­но вак­ци­ни­шу од бе­сни­ла, а ша­ка­ли не­за­др­жи­во ши­ре, јер не­ма­ју при­род­них не­при­ја­те­ља, осим ву­ко­ва, док се ди­вљи зе­че­ви све ре­ђе ви­ђа­ју. Лов­ци­ма твр­де да им „ру­ке ве­же” За­кон о ди­вља­чи и лов­ству до­нет 2010. го­ди­не, ко­ји је ли­си­цу и ша­ка­ла свр­стао у круп­ну ди­вљач.  Да пре­нам­но­же­ње ли­си­ца по­при­ма озбиљ­не раз­ме­ре по­твр­ђу­је и по­да­так да је на­чел­ни­ца Шу­ма­диј­ског управ­ног окру­га зва­ла лов­це у Кра­гу­јев­цу због ли­си­це ко­ја се ше­та­ла око јед­не сред­ње шко­ле. Ни­је зна­ла да они у гра­ду не мо­гу да учи­не ни­шта у ве­зи са тим.
Друштво
17.01.2018 у 22:00
Праве кућице за сове да им чувају шуме и летину
На подручју Овчара, Каблара и Дебеле горе у току су припреме за прву овогодишњу контролу 48 кућица за шумске сова, јер ће у њима у фебруару ове птице почети да леже на јајима. Вешти ноћни ловци су у овом крају пре десет година први пут добили „кров над главом” захваљујући иницијативи  Центра за заштиту сова Србије, зато што ова као и већина шума у Србији нема довољно старих стабала са природним дупљама у којима се гнезде птице и живе разне друге животињске врсте. Такве шуме, како нам је објаснио Милан Ружић, оснивач центра, остају без птица које регулишу пренамножење штетних инсеката, као што су губари или поткорњаци, али и глодара. Туристичка организација Чачка је водећи рачуна о корисним совама у шумама Овчара и Каблара 2008. године поставила првих 40 дрвених кућица за сове.
Друштво
05.01.2018 у 22:00
Десеторо малих Адамовића знају за кућни ред
У Бач­ку Па­лан­ку смо по­шли тра­гом ве­сти да ће дванaесточланој по­ро­ди­ци Ада­мо­вић оп­шти­на до кра­ја го­ди­не до­де­ли­ти плац, а сред­стви­ма ко­ја при­ку­пе на до­на­тор­ској ве­че­ри на том пла­цу из­гра­ди­ти ку­ћу.  Три­де­се­то­смо­го­ди­шња­ци Ср­ђан и Ми­ли­ја­на Ада­мо­вић, обо­је зуб­ни ле­ка­ри, има­ју се­дам си­но­ва и три кће­ри. У Бач­ку Па­лан­ку су до­шли пре че­ти­ри го­ди­не из Су­бо­ти­це с на­дом да ће по­ди­за­ње де­це у ма­њој сре­ди­ни би­ти лак­ше.  Ада­мо­ви­ћи су се упо­зна­ли пре две де­це­ни­је, на пр­вој го­ди­ни сту­ди­ја на бе­о­град­ском Сто­ма­то­ло­шком фа­кул­те­ту, а вен­ча­ли се кад су би­ли на пе­тој. 
Друштво
26.12.2017 у 22:00
И дивљина је национално благо
Очувана природа је највеће национално богатство. У протеклом једногодишњем периоду у Србији је проценат заштите повећан на 7,48 одсто територије, захваљујући усвајању предлога за заштиту паркова природе „Златибор” и „Радан”, и још два мања добра. Према важећем просторном плану, до 2020. године 10 процената територије наше земље требало би да буде заштићено, што је око 306.000 хектара. – Усвајањем заштите за подручја која проглашава Влада Републике Србије, а која се налазе у поступку заштите и којих тренутно има 28, заштићена површина повећаће се са 7,48 на 7,85 одсто – најављују у Заводу за заштиту животне средине, уз напомену да је 11 подручја новопредложено за овај статус, док је за 17 већ заштићених рађена ревизија због повећања површина под заштитом. Прво подручје које је
Друштво
24.12.2017 у 22:00
Отров је вребао и из гумене обуће
Гу­ме­не чи­зме ко­је се про­из­во­де код нас до­ско­ра су са­др­жа­ле и фта­ла­те, ко­ји пла­сти­ци по­ве­ћа­ва­ју ела­стич­ност, али ко­ји иза­зи­ва­ју за­бри­ну­тост због озбиљ­них по­сле­ди­ца по људ­ско здра­вље и жи­вот­ну сре­ди­ну. Од ско­ро је ова не­по­жељ­на хе­ми­ка­ли­ја у про­из­вод­њи чи­за­ма за­ме­ње­на без­бед­ном. Све ви­ше ком­па­ни­ја у све­ту и код нас пре­по­зна­је но­ве зах­те­ве тр­жи­шта и нео­п­ход­ност да ин­ве­сти­ра­ју у „еко­но­ми­ју бу­дућ­но­сти”. Опа­сне хе­ми­ка­ли­је нас окру­жу­ју, има их у тек­сти­лу, елек­трон­ској и спорт­ској опре­ми, играч­ка­ма, на­ме­шта­ју... По­је­ди­не ути­чу на сте­ри­ли­тет код же­на, му­шку плод­ност, го­ја­зност, ди­ја­бе­тес, на­ста­нак ра­ка, не­ке се те­шко раз­ла­жу, на­ку­пља­ју у жи­вим ор­га­ни­зми­ма, па и у
Друштво
16.12.2017 у 22:00
Мини хидроелектране заустављају воду и – пастрмке
За изградњу малих хидроелектрана (МХЕ) само на Старој планини поднето је више од 60 захтева. Уколико буду одобрени, ова планинска лепотица на истоку Србије ће изгубити атрибуте парка природе и заштићеног природног добра првог реда. У сливу Топлодолске реке подизањем само њих шест било би уништено 42 километра водених токова. Мале хидроелектране представљају посебну опасност за хидропотенцијал заштићених природних подручја. Један од примера је специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац” којим управља Шумарски факултет Универзитета у Београду и користи га као наставну базу од 1956. године. 
Почетна / Славица Ступарушић
07.06.2026 у 18:37
Хегсет: Сукоб САД и Ирана је у статусу прекида ватре
07.06.2026 у 18:33
Назвали Ђиласа сарадником, одмах улетео Штимац са коментарима
07.06.2026 у 18:32
​Рукометашице Букурешта освојиле бронзу
07.06.2026 у 18:32
Зеленски у Британији са Стармером, Макроном и Мерцом
07.06.2026 у 18:28
Брнабић у Пироту: Боримо се за јединствену Србију, без подела и мржње
07.06.2026 у 18:23
​Трамп: Нећемо повлачити војнике око Ирана
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation