Utorak, 09.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Slavica Stuparušić

Društvo
03.03.2018 u 21:41
Neko zarađuje na lavovima, neko na tarantulama
U Sr­bi­ji, kao i u sve­tu, šver­cu­ju sve, ali je tr­go­vi­na ret­kim i sku­pim ži­vo­ti­nja­ma jed­na od na­ju­no­sni­jih. Ko bi oče­ki­vao na spi­sku za­ple­nje­nih dva la­va ili šest maj­mu­na? A i oni su se na­šli u ru­ka­ma po­li­ci­je i ca­ri­ni­ka na­kon uspe­šnih ak­ci­ja. Na Hor­go­šu – sim­pa­tič­ni ma­ka­ki­ji, a la­vo­vi po­sle pu­te­še­stvi­ja od gra­ni­ce ot­kri­ve­ni su u No­vom Pa­za­ru. U dža­ku za krom­pir na gra­nič­nom pre­la­zu Bač­ki Vi­no­gra­di ni­je bi­lo kr­to­la ali je­ste 11 pa­pa­ga­ja, od ko­jih je pet pri­me­ra­ka pri­pa­da­lo vr­sta­ma za­šti­će­nim Ci­tes kon­ven­ci­jom. A tek šta re­ći o ugro­že­noj vr­sti pa­u­ka ta­ran­tu­li na­đe­noj u – po­štan­skoj po­šilj­ci iz Ma­đar­ske, ko­ja ni­je sti­gla na ozna­če­nu adre­su u Sr­bi­ji jer je bi­la pre­vi­še
Društvo
12.02.2018 u 21:00
Institut za fiziku postao nacionalna ustanova
Institut za fiziku u Beogradu odlukom vlade, na sednici 23. januara, proglašen je prvom ustanovom od nacionalnog značaja za Srbiju, istakao je juče na konferenciji za štampu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Da bi stekao prestižni status, Institut je ispunio svih 11 zakonom traženih uslova, a naša zemlja time je dobila novu vrstu istraživačke ustanove u kojoj će se obavljati prioritetna i vrhunska istraživanja. Naime, Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti već dugo predviđa da u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute. – Mislim da Institut zaista zaslužuje taj rang, jer o njegovom značaju govori i podatak da se 40
Društvo
08.02.2018 u 23:10
Dežurni lekari na VMA radili bez predaha
U Centru za Hitnu pomoć ne pamte da su u toku celodnevne smene, kao protekle srede, pregledali 435 pacijenata, uradili osam stentova od ukupno 12 hirurških intervencija, među kojima je bilo i jedno vađenje olovki iz želuca, primili na lečenje 86 pacijenata...Ekipa dežurnih lekara koji su u Centru za hitnu pomoć Vojnomedicinske akademije svoju smenu započeli u sredu ujutru i završili je u četvrtak ujutru verovatno će se dugo sećati kako su za to vreme zbrinuli 435 pacijenata. Odgovarajući na pitanje otkud toliko ljudi i kako im je protekla noć, pukovnik prof. dr Dino Tarabar kaže: – Zaista ću početi da verujem da i vremenske prilike utiču na naš posao, jer je to bio jedan težak dan, u brojkama rečeno – oko 800 pregleda. I tome još da dodam ukupno 86 prijema u bolnicu, nikada toliko do sada
Društvo
05.02.2018 u 08:15
Sve je manje šuma u ravnici
Di­vlji ze­če­vi pr­vi su pla­ti­li da­nak ne­bri­zi o ze­mlji­štu u Bač­koj. Lov­ci ka­žu da je ovih uša­tih stvo­re­nja sve ma­nje, čak da su po­pu­la­ci­ja pred ne­sta­ja­njem, jer ne­ma gu­sti­ša u ko­jem bi se sa­kri­va­li i raz­mno­ža­va­li, a ni ze­le­ni­ša da se hra­ne. Sta­ni­šta di­vlja­či la­ga­no se gu­be, a po­ljo­pri­vred­ni­ci sa­mo što ni­su uz­o­ra­li as­falt­ne pu­te­ve, jer sna­žni ve­tro­vi u rav­ni­ci raz­no­se po­vr­šin­ski sloj ze­mlje otva­ra­ju­ći sta­ro pi­ta­nje – ku­da ne­sta­ju ve­tro­za­štit­ni po­ja­se­vi, re­mi­ze i dr­vo­re­di ši­rom Sr­bi­je. Ne sa­mo tu, već i da­lje, ši­rom Sr­bi­je. – U Skup­šti­ni Sr­bi­je na sku­pu o za­šti­ti od ero­zi­je ve­trom još pre tri go­di­ne struč­nja­ci su in­si­sti­ra­li da se hit­no poč­ne po­di­za­nje
Društvo
20.01.2018 u 22:00
Šakali i lisice ulaze u sela i gradove
Li­si­ce su uše­ta­le u gra­do­ve, a ša­ka­li vi­đe­ni na pe­ri­fe­ri­ji. Br­oj­nost ovih pre­da­to­ra je u eks­pan­zi­ji, li­si­ce se oral­no vak­ci­ni­šu od be­sni­la, a ša­ka­li ne­za­dr­ži­vo ši­re, jer ne­ma­ju pri­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, osim vu­ko­va, dok se di­vlji ze­če­vi sve re­đe vi­đa­ju. Lov­ci­ma tvr­de da im „ru­ke ve­že” Za­kon o di­vlja­či i lov­stvu do­net 2010. go­di­ne, ko­ji je li­si­cu i ša­ka­la svr­stao u krup­nu di­vljač.  Da pre­nam­no­že­nje li­si­ca po­pri­ma ozbilj­ne raz­me­re po­tvr­đu­je i po­da­tak da je na­čel­ni­ca Šu­ma­dij­skog uprav­nog okru­ga zva­la lov­ce u Kra­gu­jev­cu zbog li­si­ce ko­ja se še­ta­la oko jed­ne sred­nje ško­le. Ni­je zna­la da oni u gra­du ne mo­gu da uči­ne ni­šta u ve­zi sa tim.
Društvo
17.01.2018 u 22:00
Prave kućice za sove da im čuvaju šume i letinu
Na području Ovčara, Kablara i Debele gore u toku su pripreme za prvu ovogodišnju kontrolu 48 kućica za šumske sova, jer će u njima u februaru ove ptice početi da leže na jajima. Vešti noćni lovci su u ovom kraju pre deset godina prvi put dobili „krov nad glavom” zahvaljujući inicijativi  Centra za zaštitu sova Srbije, zato što ova kao i većina šuma u Srbiji nema dovoljno starih stabala sa prirodnim dupljama u kojima se gnezde ptice i žive razne druge životinjske vrste. Takve šume, kako nam je objasnio Milan Ružić, osnivač centra, ostaju bez ptica koje regulišu prenamnoženje štetnih insekata, kao što su gubari ili potkornjaci, ali i glodara. Turistička organizacija Čačka je vodeći računa o korisnim sovama u šumama Ovčara i Kablara 2008. godine postavila prvih 40 drvenih kućica za
Društvo
05.01.2018 u 22:00
Desetoro malih Adamovića znaju za kućni red
U Bač­ku Pa­lan­ku smo po­šli tra­gom ve­sti da će dvanaestočlanoj po­ro­di­ci Ada­mo­vić op­šti­na do kra­ja go­di­ne do­de­li­ti plac, a sred­stvi­ma ko­ja pri­ku­pe na do­na­tor­skoj ve­če­ri na tom pla­cu iz­gra­di­ti ku­ću.  Tri­de­se­to­smo­go­di­šnja­ci Sr­đan i Mi­li­ja­na Ada­mo­vić, obo­je zub­ni le­ka­ri, ima­ju se­dam si­no­va i tri kće­ri. U Bač­ku Pa­lan­ku su do­šli pre če­ti­ri go­di­ne iz Su­bo­ti­ce s na­dom da će po­di­za­nje de­ce u ma­njoj sre­di­ni bi­ti lak­še.  Ada­mo­vi­ći su se upo­zna­li pre dve de­ce­ni­je, na pr­voj go­di­ni stu­di­ja na be­o­grad­skom Sto­ma­to­lo­škom fa­kul­te­tu, a ven­ča­li se kad su bi­li na pe­toj. 
Društvo
26.12.2017 u 22:00
I divljina je nacionalno blago
Očuvana priroda je najveće nacionalno bogatstvo. U proteklom jednogodišnjem periodu u Srbiji je procenat zaštite povećan na 7,48 odsto teritorije, zahvaljujući usvajanju predloga za zaštitu parkova prirode „Zlatibor” i „Radan”, i još dva manja dobra. Prema važećem prostornom planu, do 2020. godine 10 procenata teritorije naše zemlje trebalo bi da bude zaštićeno, što je oko 306.000 hektara. – Usvajanjem zaštite za područja koja proglašava Vlada Republike Srbije, a koja se nalaze u postupku zaštite i kojih trenutno ima 28, zaštićena površina povećaće se sa 7,48 na 7,85 odsto – najavljuju u Zavodu za zaštitu životne sredine, uz napomenu da je 11 područja novopredloženo za ovaj status, dok je za 17 već zaštićenih rađena revizija zbog povećanja površina pod zaštitom. Prvo područje koje
Društvo
24.12.2017 u 22:00
Otrov je vrebao i iz gumene obuće
Gu­me­ne či­zme ko­je se pro­iz­vo­de kod nas do­sko­ra su sa­dr­ža­le i fta­la­te, ko­ji pla­sti­ci po­ve­ća­va­ju ela­stič­nost, ali ko­ji iza­zi­va­ju za­bri­nu­tost zbog ozbilj­nih po­sle­di­ca po ljud­sko zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu. Od sko­ro je ova ne­po­želj­na he­mi­ka­li­ja u pro­iz­vod­nji či­za­ma za­me­nje­na bez­bed­nom. Sve vi­še kom­pa­ni­ja u sve­tu i kod nas pre­po­zna­je no­ve zah­te­ve tr­ži­šta i neo­p­hod­nost da in­ve­sti­ra­ju u „eko­no­mi­ju bu­duć­no­sti”. Opa­sne he­mi­ka­li­je nas okru­žu­ju, ima ih u tek­sti­lu, elek­tron­skoj i sport­skoj opre­mi, igrač­ka­ma, na­me­šta­ju... Po­je­di­ne uti­ču na ste­ri­li­tet kod že­na, mu­šku plod­nost, go­ja­znost, di­ja­be­tes, na­sta­nak ra­ka, ne­ke se te­ško raz­la­žu, na­ku­plja­ju u ži­vim or­ga­ni­zmi­ma, pa i u
Društvo
16.12.2017 u 22:00
Mini hidroelektrane zaustavljaju vodu i – pastrmke
Za izgradnju malih hidroelektrana (MHE) samo na Staroj planini podneto je više od 60 zahteva. Ukoliko budu odobreni, ova planinska lepotica na istoku Srbije će izgubiti atribute parka prirode i zaštićenog prirodnog dobra prvog reda. U slivu Toplodolske reke podizanjem samo njih šest bilo bi uništeno 42 kilometra vodenih tokova. Male hidroelektrane predstavljaju posebnu opasnost za hidropotencijal zaštićenih prirodnih područja. Jedan od primera je specijalni rezervat prirode „Goč-Gvozdac” kojim upravlja Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu i koristi ga kao nastavnu bazu od 1956. godine. 
Početna / Slavica Stuparušić
09.06.2026 u 16:17
Brnabić: Veliki potencijal za saradnju Srbije i Južne Koreje u inovativnim sektorima
09.06.2026 u 16:16
IRGC: Formira se novi bezbednosni pojas otpora od Ormuza do Bab el Mandeba
09.06.2026 u 16:15
Rusi napreduju iza ukrajinskih linija oko Kupjanska
09.06.2026 u 16:14
U Novom Sadu uručeni ugovori vredni gotovo 490 miliona dinara za unapređenje obrazovanja
09.06.2026 u 16:09
Đorđeti: Evropska unija mora da menja pravila kako bi odgovorila na nove izazove
09.06.2026 u 16:06
Ostaci grbavog kita Timija biće pretvoreni u biodizel
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation