Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дејан Алексић

Београд

24.06.2018 у 10:18

„Прокоп” од 1. јула главна станица, зграда тек 2020.

„Станична зграда на Прокопу биће права европска лепотица”, био је један од описа будућег изгледа станице „Београд центар”, пре две и по године када је свечано отворен уређени перонски део овог железничког чворишта. „Прокоп” од 1. јула, преузимањем последњих 13 полазака са досадашње Главне железничке станице, углавном међународних, и дефинитивно постаје централна у престоници, али лепотица која је најављена у јануару 2016. на станици „Београд центар” још није никла. „Прокоп” тренутно има уређене пероне, чекаоницу, благајну, приступне везе из правца Булевара кнеза Александара Карађорђевића и две линије јавног превоза, али му и даље много тога недостаје. Станици на коју је већ пребачена већина полазака у унутрашњем железничком саобраћају, осим станичне зграде, фали и део перона и плоче

Београд

20.06.2018 у 22:00

Смена градских функционера

Док републичка влада и даље чека реконструкцију, која се најављује месецима, крвна слика престоничке владе промењена је преко ноћи без превеликих најава. На последњој седници недавно изабраног Градског већа, како „Политика” сазнаје, изгласана су разрешења три секретара и четири подсекретара и именовања нових градских кадрова. Функција је, због поднетих писаних оставки, престала Славици Савичић, секретарки за имовинске и правне послове, Нини Јандрић, секретарки за комуналне и стамбене послове, Божидару Узелцу, секретару за скупштинске послове и прописе, Драгани Коцић, подсекретарки за комуналне и стамбене послове, Бојани Михаљевић, подсекретарки за скупштинске послове и прописе,

Београд

18.06.2018 у 22:00

Раштркане станице и слаба веза са јавним превозом

Донедавно је путницима који користе возове било прилично једноставно. У престоници је за већину њих основни оријентир била Главна железничка станица са које су кретали, ту се сливао највећи број возова који улазе у Београдски железнички чвор. Али, није више тако. Осим са Главне, путници већ дуже полазе и са станице „Београд центар”, а од прошлог викенда и са годинама заборављене станице „Топчидер”. Када се томе дода да су одраније за поједине возове полазне тачке и „Београд Дунав” и Земун, јасно је да је путницима који свакодневно користе наше „гвоздене путеве” живот закомпликован. Што због раштрканости полазних станица, што због њихове не тако добре везе са јавним превозом. Главна железничка станица у последњих годину дана само је именом главна, јер када се уђе на њене пероне

Београд

17.06.2018 у 23:05

Апликације и таблети против радио-станица

Колико пута се десило да на позив за наручивање таксија добијете одговор: „Жао нам је, назовите касније, тренутно нема слободних возила!” Убеђени сте да то није истина, јер сте видели неколико празних таксија који су вас управо заобишли… Готово свакодневно овакве сцене дешавају се Београђанима. Многи од њих би вероватно рекли: „Па ангажујте више таксиста, ако их нема довољно.” Али, београдска такси удружења тврде супротно – таксиста са дозволама за рад у Београду је довољно, можда чак и превише. Дозволу годинама има око 6.500 њих. А, прича таксиста… Чим се уђе у возило, не сви, али добар део њих почне јадиковку како нема посла, како су сатима стајали на такси станици, како возе кратке релације… Таман када помислите да сте баш ви њихов профил омиљене муштерије, јер планирате да им

Београд

16.06.2018 у 23:59

Од транзиционог катанца до ренесансе и неизвесности

Почетком прошлог века код данашњег Студентског трга отворена је кафана чији је домаћин био глуви Коста. У њу су, како бележе хроничари, Београђани ишли на пиво и кобасице. To боемско стециште било је једно од омиљених и политичарима и београдској елити. Уз добар залогај и капљицу размењивали су мишљена о свему и свачему. Разуме се, у таквим причама нису могла да се заобиђу ни дневнополитичка дешавања. После неког времена, испоставило се да глуви Коста баш и није глув и да је, сем што је био на услузи гостима, био и својеврсни доушник па су се многи гости нашли у невољи. Зато су потражили ново, сигурно уточиште, нешто даље у кафани коју данас знамо као „Блед”, на тромеђи Будимске, Војводе Добрњца и Булевара деспота Стефана, која се недавно вратила у живот. Ово је тек једна од мноштва

Београд

15.06.2018 у 22:00

Заборављени колосеци главни за возове ка Бару

Ко је читао бајку о Црвенкапи, сигурно се сећа описа пута којим је ова девојчица морала да прође како би стигла до бакине куће на другом крају шуме. Једна таква „кућа”, међу густим и богатим крошњама зимзеленог и листопадног дрвећа бајковито ушушкана је железничка станица „Топчидер”. С главног пута који пролази поред ње готово је неприметна. На некадашњи значај ове сатнице, када су са њених перона кретали српски владари, једино указује репрезентативно главно станично здање, које је такође оронуло. Готово ништа не оставља утисак да ће ова станица, после година скрајнутости, постати главна за све ауто-возове које иду ка Бару. Баш данас са ње ће кренути прва возна композиција ка црногорском приморју. Први утисак у станици „Топчидер” је да се мајстори прилично тркају са временом.

Београд

14.06.2018 у 09:32

Чувено боемско стециште данас отвара врата гостима

Некада су „Шуматовац”, „Грмеч” и „Под липом”, кафане у Македонској, на угоститељској карти престонице чинили чувени Бермудски троугао. А онда је дошла нова мода и дунули су ветрови транзиције. Транзиционој мећави најуспешније је одолео „Шуматовац” који, иако прилично модернизован, и даље ради. На радост боема и других редовних гостију старих кафана данас, после више година откако је закатанчен, на престоничку угоститељску мапу враћа се и други угао Бермудског троугла – кафана „Грмеч”. „Дунав осигурање”, које је власник објекта у Македонској 32, издало је у закуп „Грмеч” који ће, како сазнајемо, поново бити ресторан националне кухиње. Како доликује старим кафанама, у оживљеном „Грмечу”, који ће сваког дана радити од јутра до касне вечери, свираће и квалитетна музика уживо. А, дан

Београд

13.06.2018 у 09:10

На улицама двестотинак возила мање

Шпиц годишњих одмора, када већина грађана осим на море, одлази и својим кућама, а деца на летњи распуст, само што није. А као и сваке године у ово доба због мање житеља на престоничким плочницима, биће редукован и градски јавни превоз. Летњи ред вожње на снагу ће ступити 23. јуна на свим градским и приградским линијама и, као и претходних година, важиће до почетка школске године. У току лета на градским саобраћајницама у шпицу радним данима биће двестотинак мање возила јавног превоза него што их је било у току зимског реда вожње. Радним данима у јутарњим и поподневним шпицевима путнике ће опслуживати 1.052 возила, што је за десетак више него прошле године у исто време. И ван шпица и викендом биће нешто више возила у поређењу са летом 2017. Ван шпица радним данима путнике ће

Београд

11.06.2018 у 23:35

Станица српских владара постаје полазна за барске возове

Радни век је почела далеке 1884. године. У време када је Србија била монархије, она је била полазна станица за српске владаре из династија Обреновић и Карађорђевић, као и за њихове породице. Са ње је у потоњим деценијама полазио и чувени Титов „Плави воз”. Годинама, ипак, станица српских владара, у свакодневном железничком крвотоку Србије није имала битну улогу. То ће се знатно променити од суботе када ће железничка станица „Топчидер” постати полазна за возове који иду до Бара. Међународни дневни воз ка Бару полазиће из станице „Топчидер” у 9.21, а вечерњи у 21.21 час. – Путници који товаре аутомобиле на воз морају да буду у станици „Топчидер” најкасније два сата пред полазак воза – наглашавају у „Србија возу”.

Београд

10.06.2018 у 09:52

Београд водили деца устаника, доктори, архитекте ...

Незванично важи за трећу најјачу функцију у нашој земљи, после функција председника и премијера Србије. На њој су се многи калили пре него што су постајали министри или премијери. Неке од њих Београђани не памте по добром, неких се уопште и не сећају, али има и оних који су житељима престонице прирасли за срце због онога што су у току свог мандата оставили нашем главном граду. Последњи који је добио прилику да се докаже на челу престонице и да покуша да буде један од омиљених градоначелника Београда је професор др Зоран Радојичић. Он је ове недеље добио част да уђе на списак који је почео да се формира маја далеке 1839. године. Тада је за првог челника Београда именован Илија Чарапић, син чувеног устаника Васе Чарапића. Млађи Чарапић се на челу Београда задржао нешто више од годину

Претходна Следећа

Почетна / Дејан Алексић

19.06.2026 у 14:54

Иран тражи гаранције да ће напади на Либан престати пре нових разговора са САД

19.06.2026 у 14:50

Возачу из Србије одузет „порше” у Северној Македонији због пребрзе вожње

19.06.2026 у 14:48

Никола Милутинов успешно оперисан

19.06.2026 у 14:48

Астрономи објаснили недостатак звезда у највећим галаксијама у свемиру

19.06.2026 у 14:47

Одбор за адвокатске стандарде суспендовао Карима Кана

19.06.2026 у 14:45

Одобрено 147 пољопривредних пројеката у оквиру ИПАРД програма