Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

24.06.2018 u 10:18

„Prokop” od 1. jula glavna stanica, zgrada tek 2020.

„Stanična zgrada na Prokopu biće prava evropska lepotica”, bio je jedan od opisa budućeg izgleda stanice „Beograd centar”, pre dve i po godine kada je svečano otvoren uređeni peronski deo ovog železničkog čvorišta. „Prokop” od 1. jula, preuzimanjem poslednjih 13 polazaka sa dosadašnje Glavne železničke stanice, uglavnom međunarodnih, i definitivno postaje centralna u prestonici, ali lepotica koja je najavljena u januaru 2016. na stanici „Beograd centar” još nije nikla. „Prokop” trenutno ima uređene perone, čekaonicu, blagajnu, pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandara Karađorđevića i dve linije javnog prevoza, ali mu i dalje mnogo toga nedostaje. Stanici na koju je već prebačena većina polazaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju, osim stanične zgrade, fali i deo perona i

Beograd

20.06.2018 u 22:00

Smena gradskih funkcionera

Dok republička vlada i dalje čeka rekonstrukciju, koja se najavljuje mesecima, krvna slika prestoničke vlade promenjena je preko noći bez prevelikih najava. Na poslednjoj sednici nedavno izabranog Gradskog veća, kako „Politika” saznaje, izglasana su razrešenja tri sekretara i četiri podsekretara i imenovanja novih gradskih kadrova. Funkcija je, zbog podnetih pisanih ostavki, prestala Slavici Savičić, sekretarki za imovinske i pravne poslove, Nini Jandrić, sekretarki za komunalne i stambene poslove, Božidaru Uzelcu, sekretaru za skupštinske poslove i propise, Dragani Kocić, podsekretarki za komunalne i stambene poslove, Bojani Mihaljević, podsekretarki za skupštinske poslove i propise,

Beograd

18.06.2018 u 22:00

Raštrkane stanice i slaba veza sa javnim prevozom

Donedavno je putnicima koji koriste vozove bilo prilično jednostavno. U prestonici je za većinu njih osnovni orijentir bila Glavna železnička stanica sa koje su kretali, tu se slivao najveći broj vozova koji ulaze u Beogradski železnički čvor. Ali, nije više tako. Osim sa Glavne, putnici već duže polaze i sa stanice „Beograd centar”, a od prošlog vikenda i sa godinama zaboravljene stanice „Topčider”. Kada se tome doda da su odranije za pojedine vozove polazne tačke i „Beograd Dunav” i Zemun, jasno je da je putnicima koji svakodnevno koriste naše „gvozdene puteve” život zakomplikovan. Što zbog raštrkanosti polaznih stanica, što zbog njihove ne tako dobre veze sa javnim prevozom. Glavna železnička stanica u poslednjih godinu dana samo je imenom glavna, jer kada se uđe na njene perone

Beograd

17.06.2018 u 23:05

Aplikacije i tableti protiv radio-stanica

Koliko puta se desilo da na poziv za naručivanje taksija dobijete odgovor: „Žao nam je, nazovite kasnije, trenutno nema slobodnih vozila!” Ubeđeni ste da to nije istina, jer ste videli nekoliko praznih taksija koji su vas upravo zaobišli… Gotovo svakodnevno ovakve scene dešavaju se Beograđanima. Mnogi od njih bi verovatno rekli: „Pa angažujte više taksista, ako ih nema dovoljno.” Ali, beogradska taksi udruženja tvrde suprotno – taksista sa dozvolama za rad u Beogradu je dovoljno, možda čak i previše. Dozvolu godinama ima oko 6.500 njih. A, priča taksista… Čim se uđe u vozilo, ne svi, ali dobar deo njih počne jadikovku kako nema posla, kako su satima stajali na taksi stanici, kako voze kratke relacije… Taman kada pomislite da ste baš vi njihov profil omiljene mušterije, jer

Beograd

16.06.2018 u 23:59

Od tranzicionog katanca do renesanse i neizvesnosti

Početkom prošlog veka kod današnjeg Studentskog trga otvorena je kafana čiji je domaćin bio gluvi Kosta. U nju su, kako beleže hroničari, Beograđani išli na pivo i kobasice. To boemsko stecište bilo je jedno od omiljenih i političarima i beogradskoj eliti. Uz dobar zalogaj i kapljicu razmenjivali su mišljena o svemu i svačemu. Razume se, u takvim pričama nisu mogla da se zaobiđu ni dnevnopolitička dešavanja. Posle nekog vremena, ispostavilo se da gluvi Kosta baš i nije gluv i da je, sem što je bio na usluzi gostima, bio i svojevrsni doušnik pa su se mnogi gosti našli u nevolji. Zato su potražili novo, sigurno utočište, nešto dalje u kafani koju danas znamo kao „Bled”, na tromeđi Budimske, Vojvode Dobrnjca i Bulevara despota Stefana, koja se nedavno vratila u život. Ovo je tek jedna od

Beograd

15.06.2018 u 22:00

Zaboravljeni koloseci glavni za vozove ka Baru

Ko je čitao bajku o Crvenkapi, sigurno se seća opisa puta kojim je ova devojčica morala da prođe kako bi stigla do bakine kuće na drugom kraju šume. Jedna takva „kuća”, među gustim i bogatim krošnjama zimzelenog i listopadnog drveća bajkovito ušuškana je železnička stanica „Topčider”. S glavnog puta koji prolazi pored nje gotovo je neprimetna. Na nekadašnji značaj ove satnice, kada su sa njenih perona kretali srpski vladari, jedino ukazuje reprezentativno glavno stanično zdanje, koje je takođe oronulo. Gotovo ništa ne ostavlja utisak da će ova stanica, posle godina skrajnutosti, postati glavna za sve auto-vozove koje idu ka Baru. Baš danas sa nje će krenuti prva vozna kompozicija ka crnogorskom primorju. Prvi utisak u stanici „Topčider” je da se majstori prilično trkaju sa vremenom.

Beograd

14.06.2018 u 09:32

Čuveno boemsko stecište danas otvara vrata gostima

Nekada su „Šumatovac”, „Grmeč” i „Pod lipom”, kafane u Makedonskoj, na ugostiteljskoj karti prestonice činili čuveni Bermudski trougao. A onda je došla nova moda i dunuli su vetrovi tranzicije. Tranzicionoj mećavi najuspešnije je odoleo „Šumatovac” koji, iako prilično modernizovan, i dalje radi. Na radost boema i drugih redovnih gostiju starih kafana danas, posle više godina otkako je zakatančen, na prestoničku ugostiteljsku mapu vraća se i drugi ugao Bermudskog trougla – kafana „Grmeč”. „Dunav osiguranje”, koje je vlasnik objekta u Makedonskoj 32, izdalo je u zakup „Grmeč” koji će, kako saznajemo, ponovo biti restoran nacionalne kuhinje. Kako dolikuje starim kafanama, u oživljenom „Grmeču”, koji će svakog dana raditi od jutra do kasne večeri, sviraće i kvalitetna muzika

Beograd

13.06.2018 u 09:10

Na ulicama dvestotinak vozila manje

Špic godišnjih odmora, kada većina građana osim na more, odlazi i svojim kućama, a deca na letnji raspust, samo što nije. A kao i svake godine u ovo doba zbog manje žitelja na prestoničkim pločnicima, biće redukovan i gradski javni prevoz. Letnji red vožnje na snagu će stupiti 23. juna na svim gradskim i prigradskim linijama i, kao i prethodnih godina, važiće do početka školske godine. U toku leta na gradskim saobraćajnicama u špicu radnim danima biće dvestotinak manje vozila javnog prevoza nego što ih je bilo u toku zimskog reda vožnje. Radnim danima u jutarnjim i popodnevnim špicevima putnike će opsluživati 1.052 vozila, što je za desetak više nego prošle godine u isto vreme. I van špica i vikendom biće nešto više vozila u poređenju sa letom 2017. Van špica radnim danima putnike će

Beograd

11.06.2018 u 23:35

Stanica srpskih vladara postaje polazna za barske vozove

Radni vek je počela daleke 1884. godine. U vreme kada je Srbija bila monarhije, ona je bila polazna stanica za srpske vladare iz dinastija Obrenović i Karađorđević, kao i za njihove porodice. Sa nje je u potonjim decenijama polazio i čuveni Titov „Plavi voz”. Godinama, ipak, stanica srpskih vladara, u svakodnevnom železničkom krvotoku Srbije nije imala bitnu ulogu. To će se znatno promeniti od subote kada će železnička stanica „Topčider” postati polazna za vozove koji idu do Bara. Međunarodni dnevni voz ka Baru polaziće iz stanice „Topčider” u 9.21, a večernji u 21.21 čas. – Putnici koji tovare automobile na voz moraju da budu u stanici „Topčider” najkasnije dva sata pred polazak voza – naglašavaju u „Srbija vozu”.

Beograd

10.06.2018 u 09:52

Beograd vodili deca ustanika, doktori, arhitekte ...

Nezvanično važi za treću najjaču funkciju u našoj zemlji, posle funkcija predsednika i premijera Srbije. Na njoj su se mnogi kalili pre nego što su postajali ministri ili premijeri. Neke od njih Beograđani ne pamte po dobrom, nekih se uopšte i ne sećaju, ali ima i onih koji su žiteljima prestonice prirasli za srce zbog onoga što su u toku svog mandata ostavili našem glavnom gradu. Poslednji koji je dobio priliku da se dokaže na čelu prestonice i da pokuša da bude jedan od omiljenih gradonačelnika Beograda je profesor dr Zoran Radojičić. On je ove nedelje dobio čast da uđe na spisak koji je počeo da se formira maja daleke 1839. godine. Tada je za prvog čelnika Beograda imenovan Ilija Čarapić, sin čuvenog ustanika Vase Čarapića. Mlađi Čarapić se na čelu Beograda zadržao nešto više od godinu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dejan Aleksić