Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Копривица

Култура

26.10.2018 у 19:00

Клавир као партнер

Иако изводи различите жанрове, од романтизма и импресионизма, преко популарне музике и фламенка, до авангарде, шпански пијаниста Марко Мескида ће на премијерном наступу у Београду акценат ставити на џез. То и не чуди, с обзиром на то да млади уметник, који је већ успео да сними педесетак албума, наступа широм света и има четири титуле Каталонске џез асоцијације за музичара године, свира на Београдском џез фестивалу. Пијаниста и композитор, који ће вечерас наступити у Великој сали Дома омладине, признаје у разговору за „Политику” да се радује првом концерту у Београду, и то баш на „историјски тако важном џез фестивалу”. – Увек, пред сваки концерт, желим да будем инспирисан на сцени, и да публици дарујем своју страст према музици, уз наду да ће она успети да се повеже са тренутком и

Култура

03.09.2018 у 18:48

Пронађена ритуална мајанска маска

Ритуална маска, која оваплоћује једног од најзначајнијих владара мајанске цивилизације, откривена је у Мексику. Маска, која открива лице важне политичке личности Мезоамерике, Пакала Великог, пронађена је унутар некадашњег дворског комплекса у древном мајанском граду Паленке, једном од најзначајнијих археолошких локалитета на свету, које годишње посети 1,3 милиона људи. Док је истраживао мајански систем за исушивање и одвођење воде, тим стручњака и археолога са мексичког Националног института за антропологију и историју открио је, како је пренела агенција Ројтерс, ритуалну маску Пакала Великог, који је на трон дошао када је имао само 12 година. Владао је чак 68 година, све до своје смрти у 80. (615–683). Осим што је један од најдуговечнијих, био је и један од најплоднијих владара на

Култура

27.08.2018 у 21:20

Чеховљев интимни бол

Ја живим као монах и само тебе сањам, пише Антон Павлович Чехов својој супрузи Олги Книпер, признајући да је са четрдесетак година срамота изјављивати љубав: „Ипак не могу да се уздржим, псето моје, а да ти још једном не кажем да те волим дубоко и нежно”. Ово је само делић једног од хиљаду писама које су разменили славни руски писац и угледна позоришна глумица. Упознали су се 1899. године, где друго до на сцени! Чувени Московски художествени академски театар, који су основали Владимир Немирович-Данченко и Константин Станиславски, постављао је Чеховљев комад „Галеб” на сцену. Ирину Аркадину, глумицу, главну ролу у пишчевој драми, тумачила је Олга Книпер, првакиња драме Художественог театра. Сусрет још на првој, читајућој проби „Галеба” биће, како се испоставило, судбински. После

Култура

16.08.2018 у 22:00

Диригенту је цео свет кућа

Композиције Чајковског и Баха биће само делић репертоара „Оркестра без граница” (No Borders Orchestra) на концертима у оквиру регионалне турнеје која почиње вечерас. Врхунски музичари са простора бивше Југославије, окупљени у овом симфонијском оркестру, под уметничким вођством диригента Премила Петровића, турнеју су назвали „Балканска сезона”, са жељом да постане традиционална. Оркестар ће наступити вечерас у Будви, у оквиру манифестације „Град театар”, за сутра је планиран концерт у Призрену, а 20. августа у сарајевском Дому армије, где ће одржати и радионицу за младе, посвећену сарадњи и пријатељству у музици и друштву. Концерте, на којима ће се као солисти представити виолиниста Станко Мадић и виолиста Саша Мирковић, под диригентском палицом Премила Петровића, окончаће у

Култура

07.08.2018 у 22:00

Живимо заробљени у свету сањарења

Када су тројица београдских музичара: Срђан Гојковић Гиле, Љубомир Ђукић и Јован Јовановић седели у чувеној кафани „Морнар” 11. јануара 1980. године дошли су на „сулуду” идеју – да за концерт свог већ постојећег бенда „Хипнотисано пиле” оснују још један састав који би био предгрупа на свирци. И да га назову „Електрични оргазам”! Међутим, од бенда који је требало да послужи за једнократну употребу, како су те вечеру у „Морнару” смислили, „Електрични оргазам” постаће један од најдуговечнијих и најуспешнијих састава на простору бивше Југославије. Иако су били кључни играчи београдског „новог таласа”, током читаве каријере клонили су се носталгије, и превазилазили силне турбуленције, а недавно су објавили и нови, 12. по реду, студијски албум „Где смо сад?” Ново студијско издање спремали

Култура

16.07.2018 у 19:04

„Вудсток” као археолошка мисија

Није Троја, није Кносос, нити Долина краљева, нису у питању трагови мајанске или романске културе, већ један од кључних догађаја поп културе. „Вудсток”, и данас најчувенији музички фестивал у историји, на коме су наступили Џими Хендрикс, Џенис Џоплин, Џо Кокер, Сантана, тачније место одржавања ове манифестације недавно је било „предмет” археолошког ископавања. Уочи јубилеја – пет деценија од одржавања „Вудстока”, који се навршава наредног лета, тим истраживача са одељења за археологију Универзитета Бингхемтон вршио је петодневно ископавање на сеоској фарми у месташцу Бетел, у држави Њујорк, пренеле су светске агенције. Ископавање није резултирало проналаском артефаката од којих би застао дах. Нису откривене загубљене Хендриксове трзалице, или даире Џоплинове, или пак неки симбол

Култура

13.07.2018 у 22:00

Нисам био на Егзиту, чак ни у публици

Не само што до сада нисам никад свирао на „Егзиту”, већ нисам никада ни био на фестивалу, речи су Момчила Бајагића, оснивача, фронтмена и кантаутора популарне београдске групе „Бајага и инструктори”. Иако ове речи делују немогуће, па чак и запањујуће, вечерас, не само што ће чувени музичари, предвођени Бајагом, коначно осетити чари Петроварадинске тврђаве, већ ће и одржати концерт. За бенд који је некадашњи члан „Рибље чорбе” основао још 1984. године премијерни наступ на „Егзиту” долази у идеалном тренутку, непосредно по објављивању новог, 12. студијског албума. А разлог чекању од читавих 18 година Бајагић, у разговору за „Политику”, објашњава једноставно – стицајем околности: – Никако до сада није хтело да се намести... Обично у то време одржавања „Егзита”, лети, ми свирамо и имали смо

Култура

12.07.2018 у 11:30

Балетски перформанс на отварању „Егзита”

Један од најзначајнијих музичких фестивала у нас „Егзит” биће отворен вечерас у Новом Саду и трајаће до недеље. Током четири дана на четрдесетак бина и музичких зона дуж Петроварадинске тврђаве наступиће око хиљаду извођача из земље и иностранства, а највеће звезде фестивала су најтраженија америчка хип-хоп група „Мигос” и легендарна певачица Грејс Џонс. Након вечерашњих свирки алт-рок и арт-поп ауторки Ел Пи и Фивер Реј на Главној бини Петроварадинске тврђаве, уследиће велики музичко-сценски перформанс, инспирисан слободом, темом овогодишњег фестивала. На сцену ће изаћи један од највећих балетских играча данашњице – Сергеј Полуњин, а читав перформанс, у коме ће учествовати више од 40 извођача и јерменски виртуоз на виолини Хачатур Алмазијан, биће преношен уживо на „Егзитовој” Фејсбук

Култура

18.06.2018 у 22:00

Нема више идолопоклонства

Колективна несигурност и немаштина на просторима бивше Југославије подстакла је 2003. године неколицину музичара из Босне да свој нови бенд назову „Дубиоза колектив”. И после 15 година од настанка групе, која је постала не само један од најзначајнијих регионалних састава, већ се наметнула и на иностраном тржишту, овде се није много тога променило. Тако бар мисле чланови овог састава који ће, после две године, поново свирати у Београду 30. јуна. Биће то њихов први велики концерт на отвореном овде – и то на стадиону Ташмајдан. Свирка у Београду део је светске и регионалне турнеје на којој бенд представља последњи албум „Пјесмице за дјецу и одрасле” иза којег, како у разговору за „Политику” кажу Брано Јакубовић и Ведран Мујагић, чланови „Дубиозе колектива”, не стоји јасан концепт. Желели

Култура

16.06.2018 у 22:00

Кановина посвета миру

Први пут после два века јавност је у прилици да види дело славног италијанског вајара Антонија Канове у Лондону. Скулптура „Биста мира” најзначајнијег представника неокласицизма Антонија Канове изложена је уочи аукције заказане за наредни месец у „Садебију”. Ово новооткривено дело је до сада једини пут било изложено 1817, три године након настанка, у Краљевској академији у Лондону, и једно је од свега неколико скулптура које нису свој дом нашле у највећим светским музејима, већ се налазе у приватним колекцијама. Занимљива је његова генеза, јер се после година рата и привременог затишја Канови чинило да је тема мира идеална за једно дело које ће поклонити пријатељу Џону Кембелу, познатијем као лорд Каудор. Исклесана у белом мермеру мир оваплоћује лепа, млада жена, још један од

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Јелена Копривица

07.06.2026 у 01:59

Министар Мемић на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу

07.06.2026 у 01:39

Пакистански министар унутрашњих послова у Техерану

07.06.2026 у 01:09

Замрзнута иранска средства трошиће се за поправку штете савезника САД

07.06.2026 у 00:59

Израел тврди да је погодио 150 мета Хезболаха и изгубио 2 војника

07.06.2026 у 00:39

Иранска репрезентација мораће да у дану утакмице напусти САД на СП

06.06.2026 у 23:59

Четворо деце повређено у удару украјинског дрона на цивилни аутомобил