Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

26.10.2018 u 19:00

Klavir kao partner

Iako izvodi različite žanrove, od romantizma i impresionizma, preko popularne muzike i flamenka, do avangarde, španski pijanista Marko Meskida će na premijernom nastupu u Beogradu akcenat staviti na džez. To i ne čudi, s obzirom na to da mladi umetnik, koji je već uspeo da snimi pedesetak albuma, nastupa širom sveta i ima četiri titule Katalonske džez asocijacije za muzičara godine, svira na Beogradskom džez festivalu. Pijanista i kompozitor, koji će večeras nastupiti u Velikoj sali Doma omladine, priznaje u razgovoru za „Politiku” da se raduje prvom koncertu u Beogradu, i to baš na „istorijski tako važnom džez festivalu”. – Uvek, pred svaki koncert, želim da budem inspirisan na sceni, i da publici darujem svoju strast prema muzici, uz nadu da će ona uspeti da se poveže sa trenutkom i

Kultura

03.09.2018 u 18:48

Pronađena ritualna majanska maska

Ritualna maska, koja ovaploćuje jednog od najznačajnijih vladara majanske civilizacije, otkrivena je u Meksiku. Maska, koja otkriva lice važne političke ličnosti Mezoamerike, Pakala Velikog, pronađena je unutar nekadašnjeg dvorskog kompleksa u drevnom majanskom gradu Palenke, jednom od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na svetu, koje godišnje poseti 1,3 miliona ljudi. Dok je istraživao majanski sistem za isušivanje i odvođenje vode, tim stručnjaka i arheologa sa meksičkog Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju otkrio je, kako je prenela agencija Rojters, ritualnu masku Pakala Velikog, koji je na tron došao kada je imao samo 12 godina. Vladao je čak 68 godina, sve do svoje smrti u 80. (615–683). Osim što je jedan od najdugovečnijih, bio je i jedan od najplodnijih

Kultura

27.08.2018 u 21:20

Čehovljev intimni bol

Ja živim kao monah i samo tebe sanjam, piše Anton Pavlovič Čehov svojoj supruzi Olgi Kniper, priznajući da je sa četrdesetak godina sramota izjavljivati ljubav: „Ipak ne mogu da se uzdržim, pseto moje, a da ti još jednom ne kažem da te volim duboko i nežno”. Ovo je samo delić jednog od hiljadu pisama koje su razmenili slavni ruski pisac i ugledna pozorišna glumica. Upoznali su se 1899. godine, gde drugo do na sceni! Čuveni Moskovski hudožestveni akademski teatar, koji su osnovali Vladimir Nemirovič-Dančenko i Konstantin Stanislavski, postavljao je Čehovljev komad „Galeb” na scenu. Irinu Arkadinu, glumicu, glavnu rolu u piščevoj drami, tumačila je Olga Kniper, prvakinja drame Hudožestvenog teatra. Susret još na prvoj, čitajućoj probi „Galeba” biće, kako se ispostavilo, sudbinski. Posle

Kultura

16.08.2018 u 22:00

Dirigentu je ceo svet kuća

Kompozicije Čajkovskog i Baha biće samo delić repertoara „Orkestra bez granica” (No Borders Orchestra) na koncertima u okviru regionalne turneje koja počinje večeras. Vrhunski muzičari sa prostora bivše Jugoslavije, okupljeni u ovom simfonijskom orkestru, pod umetničkim vođstvom dirigenta Premila Petrovića, turneju su nazvali „Balkanska sezona”, sa željom da postane tradicionalna. Orkestar će nastupiti večeras u Budvi, u okviru manifestacije „Grad teatar”, za sutra je planiran koncert u Prizrenu, a 20. avgusta u sarajevskom Domu armije, gde će održati i radionicu za mlade, posvećenu saradnji i prijateljstvu u muzici i društvu. Koncerte, na kojima će se kao solisti predstaviti violinista Stanko Madić i violista Saša Mirković, pod dirigentskom palicom Premila Petrovića, okončaće u

Kultura

07.08.2018 u 22:00

Živimo zarobljeni u svetu sanjarenja

Kada su trojica beogradskih muzičara: Srđan Gojković Gile, Ljubomir Đukić i Jovan Jovanović sedeli u čuvenoj kafani „Mornar” 11. januara 1980. godine došli su na „suludu” ideju – da za koncert svog već postojećeg benda „Hipnotisano pile” osnuju još jedan sastav koji bi bio predgrupa na svirci. I da ga nazovu „Električni orgazam”! Međutim, od benda koji je trebalo da posluži za jednokratnu upotrebu, kako su te večeru u „Mornaru” smislili, „Električni orgazam” postaće jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih sastava na prostoru bivše Jugoslavije. Iako su bili ključni igrači beogradskog „novog talasa”, tokom čitave karijere klonili su se nostalgije, i prevazilazili silne turbulencije, a nedavno su objavili i novi, 12. po redu, studijski album „Gde smo sad?” Novo studijsko izdanje spremali

Kultura

16.07.2018 u 19:04

„Vudstok” kao arheološka misija

Nije Troja, nije Knosos, niti Dolina kraljeva, nisu u pitanju tragovi majanske ili romanske kulture, već jedan od ključnih događaja pop kulture. „Vudstok”, i danas najčuveniji muzički festival u istoriji, na kome su nastupili Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džo Koker, Santana, tačnije mesto održavanja ove manifestacije nedavno je bilo „predmet” arheološkog iskopavanja. Uoči jubileja – pet decenija od održavanja „Vudstoka”, koji se navršava narednog leta, tim istraživača sa odeljenja za arheologiju Univerziteta Binghemton vršio je petodnevno iskopavanje na seoskoj farmi u mestašcu Betel, u državi Njujork, prenele su svetske agencije. Iskopavanje nije rezultiralo pronalaskom artefakata od kojih bi zastao dah. Nisu otkrivene zagubljene Hendriksove trzalice, ili daire Džoplinove, ili pak neki simbol

Kultura

13.07.2018 u 22:00

Nisam bio na Egzitu, čak ni u publici

Ne samo što do sada nisam nikad svirao na „Egzitu”, već nisam nikada ni bio na festivalu, reči su Momčila Bajagića, osnivača, frontmena i kantautora popularne beogradske grupe „Bajaga i instruktori”. Iako ove reči deluju nemoguće, pa čak i zapanjujuće, večeras, ne samo što će čuveni muzičari, predvođeni Bajagom, konačno osetiti čari Petrovaradinske tvrđave, već će i održati koncert. Za bend koji je nekadašnji član „Riblje čorbe” osnovao još 1984. godine premijerni nastup na „Egzitu” dolazi u idealnom trenutku, neposredno po objavljivanju novog, 12. studijskog albuma. A razlog čekanju od čitavih 18 godina Bajagić, u razgovoru za „Politiku”, objašnjava jednostavno – sticajem okolnosti: – Nikako do sada nije htelo da se namesti... Obično u to vreme održavanja „Egzita”, leti, mi sviramo i

Kultura

12.07.2018 u 11:30

Baletski performans na otvaranju „Egzita”

Jedan od najznačajnijih muzičkih festivala u nas „Egzit” biće otvoren večeras u Novom Sadu i trajaće do nedelje. Tokom četiri dana na četrdesetak bina i muzičkih zona duž Petrovaradinske tvrđave nastupiće oko hiljadu izvođača iz zemlje i inostranstva, a najveće zvezde festivala su najtraženija američka hip-hop grupa „Migos” i legendarna pevačica Grejs Džons. Nakon večerašnjih svirki alt-rok i art-pop autorki El Pi i Fiver Rej na Glavnoj bini Petrovaradinske tvrđave, uslediće veliki muzičko-scenski performans, inspirisan slobodom, temom ovogodišnjeg festivala. Na scenu će izaći jedan od najvećih baletskih igrača današnjice – Sergej Polunjin, a čitav performans, u kome će učestvovati više od 40 izvođača i jermenski virtuoz na violini Hačatur Almazijan, biće prenošen uživo na „Egzitovoj” Fejsbuk

Kultura

18.06.2018 u 22:00

Nema više idolopoklonstva

Kolektivna nesigurnost i nemaština na prostorima bivše Jugoslavije podstakla je 2003. godine nekolicinu muzičara iz Bosne da svoj novi bend nazovu „Dubioza kolektiv”. I posle 15 godina od nastanka grupe, koja je postala ne samo jedan od najznačajnijih regionalnih sastava, već se nametnula i na inostranom tržištu, ovde se nije mnogo toga promenilo. Tako bar misle članovi ovog sastava koji će, posle dve godine, ponovo svirati u Beogradu 30. juna. Biće to njihov prvi veliki koncert na otvorenom ovde – i to na stadionu Tašmajdan. Svirka u Beogradu deo je svetske i regionalne turneje na kojoj bend predstavlja poslednji album „Pjesmice za djecu i odrasle” iza kojeg, kako u razgovoru za „Politiku” kažu Brano Jakubović i Vedran Mujagić, članovi „Dubioze kolektiva”, ne stoji jasan koncept. Želeli

Kultura

16.06.2018 u 22:00

Kanovina posveta miru

Prvi put posle dva veka javnost je u prilici da vidi delo slavnog italijanskog vajara Antonija Kanove u Londonu. Skulptura „Bista mira” najznačajnijeg predstavnika neoklasicizma Antonija Kanove izložena je uoči aukcije zakazane za naredni mesec u „Sadebiju”. Ovo novootkriveno delo je do sada jedini put bilo izloženo 1817, tri godine nakon nastanka, u Kraljevskoj akademiji u Londonu, i jedno je od svega nekoliko skulptura koje nisu svoj dom našle u najvećim svetskim muzejima, već se nalaze u privatnim kolekcijama. Zanimljiva je njegova geneza, jer se posle godina rata i privremenog zatišja Kanovi činilo da je tema mira idealna za jedno delo koje će pokloniti prijatelju Džonu Kembelu, poznatijem kao lord Kaudor. Isklesana u belom mermeru mir ovaploćuje lepa, mlada žena, još jedan od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Koprivica