Прођоше четири века опере

МУЗИКА
Мало је "слова" са толико музике која се у овој земљи чује у једној години. У овом прелиставању музичког календара 2007. тешко је не прескочити и неке од врхунских имена, заборавити их и тешко је угодити свачијем уху и - оку.
Свака година је, због неког или нечег, јубиларна. Рецимо 2007. године свет је славио четири века опере. Престоница те планетарне свечаности био је Париз, а код нас у је томе предњачио Мадленијанум, можда зато што је прослављао и један јубилеј свог "детињства" - десет година постојања. У кући, која је у међувремену постала више од камерне опере, што је била на почетку, поред осталих музичких догађања, премијерно су изведени "Јадници" ("Les Miserables"), најгледанија представа у историји мјузикла, коју је на земунској сцени поставио Небојша Брадић, и једна модерно "прочитана" Пучинијева "Мадам Батерфлај", са потписом редитеља Дејана Миладиновића. У старијим и већим оперским кућама нове представе биле су: "Пајаци", "Италијанка у Алжиру", "Набуко"(Народно позориште), "Боеми" и оперета "Кнегиња чардаша"(Српско народно позориште - Нови Сад).

Кад смо већ код старих кућа музичких, ту је и незаобилазни Коларац. Њихова Велика сала, главни концертни "погон" у престоници, ради већ 75 година, а Центар за музику Коларчеве задужбине ушао је у десету сезону. Њихова годишња понуда није велика музичка трпеза и гозба, али је несумњив "укус" звука који у салу уносе њихови "Великани музичке сцене". Ове године међу њима се нашао и композитор Родион Шчедрин са супругом Мајом Плисецком.

Од поменете сале само пет година млађи је Симфонијски оркестар РТС, који се у њој најчешће и представља. Дакле, навршило се седам деценија, а вршњак овог оркестра је београдски Факултет музичких уметности. Свако је то прославио на свој начин. Наши симфоничари богатији су за нови инструментариј, али, нажалост, прерано су изгубили свог младог директора, обоисту Душана Јовановића, који се здушно потрудио да са тим новим, лепим "справама" оркестар оплемени свој звук. Из истих разлога нови инструменти стигли су и у Београдску филхармонију, која је успела да унапред распрода карте за сезону која је у току. Пола века прославио је и Културни центар Београда, а централни музички догађај био је бесплатни концерт изузетног младог виолинисте Немање Радуловића, који је, чини се, више на путовању него код куће - у Паризу.

Био је, дабоме, и 39. Бемус. Нови селектор виолиниста Сретен Крстић у програм је унео и мало џеза, као и Моцартову "Чаробну фрулу" у марионетском издању и још понеко изненађење. Бемус је у ресору Југоконцерта, који је поред низа догађаја које више или мање памтимо у Београд први пут довео чувени лондонски Краљевски филхармонијски оркестар. И станимо ту, јер музика је прича без краја.