Стара, нова и нестала лица

Својевремени покушај Телевизије Пинк да високо позиционира и свој информативни програм поверавајући „Национални дневник” некадашњим уредницима РТС- а није испао баш сјајно. Вративши на екран познате новинаре који су јавни РТВ сервис напустили из различитих разлога, ТВ Пинк није успео знатније да се окористи њиховим професионалним искуством, угледом, популарношћу, па и харизмом. Личило је то на неку врсту неуспеле рециклаже оних који су водитељски посао и телевизијски занат у међувремену заменили пензијом, дипломатијом, приватним бизнисом...

Један од њих ипак је остао веран медију и управо се спрема да идућег викенда обележи годишњицу свог јутарњег дружења са гледаоцима ТВ Пинк. Реч је о Ненаду Ристићу, доајену ТВ новинарства, инвентивном уреднику главних информативних емисија, врсном документаристи, па и успешном директору РТС-а.

Двосатно викенд издање „Јутро са Нешом Ристићем” почива на замисли да се уобичајена структура магазинског и сервисног програма обогати личним Ристићевим ауторитетом, његовим присуством као таквим. Но простор који му је дат, или који он вољно запоседа, ипак није доминантан. Судећи по емисији од ове недеље, његов ангажман се своди на тек један темељитији, развијенији интервју с актуелним гостом из јавне, политичке сфере, уз неколико најава, успутних опаски и коментара. Окружен младим колегама који „воду носе” током појединих сегмената програма, Ристић радо прихвата улогу „тате”, „ментора” или „гуруа” који подстиче припаднике нових новинарских генерација да се опробају, докажу и, можда, као и он, прославе у ТВ занимањима.

У медију који немилосрдно „троши” и непрестано „ствара” ТВ лица, овакве комбинације старо-ново нису на одмет, а њихова ваљаност мења се од случаја до случаја (упечатљив пример добре усклађености ветеранског и полетарског новинарског ангажмана пружа Захарије Трнавчевић са сарадницима у „Знању на поклон” продукцијске куће Б 92).

Штета је, међутим, што су с Пинковог екрана одсутна нека ауторска имена сада у пуној зрелости, провереног и доказаног водитељског умећа, личне и говорне културе, углађености и шарма. Ивана Бојић, сада Зарић, рецимо.

На њену дугу, разноврсну и престижну каријеру подсетила је емисијом „ВИП” црногорска телевизија Елмаг. Додатна занимљивост овом приликом био је сусрет са још једним ТВ лицем са београдских екрана. Наиме, аутор поменутог серијала пријатних, присних, питких разговора је дугогодишња водитељка ТВ Политике Гордана Предић.

А још кад на истом ЦГ каналу уследи емисија у којој уметнике, научнике, привреднике као саговорнике окупи Бато Милатовић, новинар који је свој деценијски рад у Београдској хроници РТС-а крунисао акцијом за обнову Авалског торња, постаје интригантнија ова врста „прекограничне” упослености. Ако је то знак чистог сувишка радне енергије – баш лепо. Али ако је гастарбајтовање из нужде – знак је лошег стања у матичним кућама.