Поезија Синана Гуџевића

Издавачка кућа „Фабрика књига” објавила је „Римске епиграме” Синана Гуџевића (1953), песника и преводиоца са више језика (латински, старогрчки, немачки, италијански, руски, португалски и словеначки). „Римски епиграми” први пут су се, иначе, појавили 2001. године у Библиотеци „Feral Tribune” из Сплита. Гуџевић је особена личност у нашој књижевности: овом књигом то само потврђује.

„Римски епиграми” су дело у којем се у једној тачки укрштају искуства, стара (старе Југославије) и нова (Рим, Италија); времена – старог Рима и старе Југославије, детињства и младости са зрелошћу... Иронија али и неумољива оштрица песничког доживљаја не штеде никога, па ни песника самог, а понајмање оне који су нас довели дотле да нам се домовина сужава. „Римски епиграми” Синана Гуџевића необична су, сетна и болна књига.

Исти издавач објавио је „Осам и по огледа из разумевања” Дејана Илића, избор огледа које је аутор написао између 1996. и 2006. године. Бавећи се књижевном критиком, Илић проширује своја интересовања: како сам каже у кратком предговору, за питања идентитета, разумевања и тумачења, као и везе између књижевног дела и стварности. Ово последње је најуочљивије када аутор испитује и преиспитује одабране писце и критичаре (Видосав Стевановић, Драгослав Михаиловић, Светислав Басара, Јудита Шалго и њен недовршени роман „Пут у Биробиџан”, Јован Деретић), стављајући много од тога у контекст текућих друштвено-политичких збивања.

Дејан Илић је један од ретких критичара који отворено и аргументовано даје своје оцене, и то не само о писцима него и о књижевним критичарима, прецизно доводећи у сумњу њихове оцене књижевних дела; он се доследно држи својих уверења и за разлику од многих наших критичара импонује ширином увида у тему којом се бави. Такав став нужно га води даље, ка анализи и критици евидентних грешака новоуспостављених друштвено-политичких структура, а што се најбоље види у Илићевом огледу о Југословенској комисији за истину и помирење.

У издању „Геопоетике” појавиле су се три књиге: „Умеће читања. Огледи о (књижевном) тексту” Љубише Рајића, „Посматрач”, роман македонског писца Александра Прокопиева у преводу аутора на српски језик, и „Кување под другим звездама” аустријског писца (и издавача) Лојзеа Визера у преводу са немачког Златка Красног. Љубиша Рајић у својој књизи читаоца упућује на начине откривања онога што једно књижевно дело садржи у себи, а то су – језик, однос према стварности, однос традиције и модерног, однос времена у којем је дело настало и оног у којем се чита... Рајић указује на то да његово „умеће читања” намерно није потпуно: читалац ће, и на основу овога што аутор даје, имати довољно података да и сам уђе у истраживање неког дела.

Александар Прокопиев је један од најбољих савремених македонских писаца; пише приповетке, есеје и песме, а ово му је први роман који је, када је објављен на матерњем језику аутора, 2007, проглашен и за најбоље прозно дело у Македонији. Прокопиев деликатно, трепераво покушава да разазна основне елементе односа између мушкарца и жене; овом роману, записаном негде између сна и јаве, посебни тон даје еротика којом писац неуобичајено присно сенчи интиму главних јунака.

„Кување под другим звездама” Лојзеа Визера објављено је у едицији „Култура кухиње” а аутор, између мириса који се извијају са шпорета, рецепата и опасане кухињске кецеље, извија сећања на детињство, касније сусрете са људима и заједничка уживања у доброј храни. Понеки рецепт можете и научити. Није згорег, укусна су јела која се по њима спреме.

А. Ц.