Споменици враћени Ужичанима

Ужице – Осуло се Спомен-обележје на Кадињачи, дотрајао стари Мољковића хан, пропале мермерне плоче на ужичком Тргу партизана, мноштво разбијених спомен-плоча из НОР-а, има и обезглављених споменика... Та поразна слика о нашем односу према сопственој прошлости сведочи да је дошло крајње време да се нешто озбиљније уради по питању бриге о споменичком наслеђу у ужичком крају. Златиборски округ, наиме, располаже са званично проглашених 17 споменика од изузетног, односно 11 од великог значаја, уз две просторне културне целине из старог века. Већина тих културних добара дотрајала је, нагризена зубом времена и недовољном бригом. И ево, овде се, после три деценије безуспешних покушаја, напокон остварује идеја да овај округ, најпространији у Србији, добије свој Регионални завод за заштиту споменика.

Оснивање новог завода, на иницијативу из ужичког музеја и саме општине, већ је договорено у Министарству за културу, па је само питање времена кад ће та установа званично отпочети рад. То за "Политику" потврђује заменик директора Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, рекавши да се све то ради зарад сталне бриге о споменицима, будући да, због величине територије и недовољног броја запослених, уз тешкоће и друге проблеме, Завод за заштиту споменика из Краљева, под чијом надлежношћу је овај округ био до сада, није стизао на све стране.

– Краљевачки завод ради то још од седамдесетих година и ужички музеј је у више наврата покретао иницијативу да се Ужице издвоји, добије регионалну институцију – објашњава Гогић. – Тек крајем прошле године успело се у тим напорима, на основу предлога о оправданости који смо доставили. До сада смо имали право тек на одржавање споменика, ништа се на њима није могло значајније интервенисати без мишљења и сагласности из Краљева, а то је захтевало процедуру. Сада ће бити лакше бринути о богатом споменичком наслеђу ужичког краја.

Средства за рад ужичког завода обезбедиће Министарство културе, заједно са општинама овог округа. Запослиће се седам радника, потребне су три просторије, а ужички музеј ће заводу на располагање ставити своје радионице и стручне службе. Према речима Николе Гогића, услови да би заживела нова установа могу се стварати само у сарадњи са краљевачким заводом, у коме су пројекти, планови и извештаји о споменицима ужичког краја.

Ни посао оснивања нове ужичке установе није, како дознајемо, имун од политичких уплива и страначких интереса. Већ се чују приче о оставкама у појединим управним одборима, управо због предложених кадровских решења и неслагања око идеја – ко би могао да буде директор и секретар завода. Неки, стога, постављају и питање да ли ће такве ствари можда допринети да се заустави договорено оснивање ове институције, која се овде толико дуго и жељно очекивала.