Стиже "Музеј прекинутих веза"

Постоји један музеј у који ће сви радо ући, за који не мора да постоји никакво предзнање из историје уметности, па чак ни интересовање за уметност. То је музеј у који би готово свако од нас могао да унесе нешто што ће постати стални експонат, а да притом није уложио милионе у куповину уметничког дела. Тај музеј зове се "Музеј прекинутих веза" и њега чине све оне ствари које су везивале две особе док су биле у љубави, вези, браку. Када се љубав завршила и две особе се растале, ствари које су током времена биле део заједничког живота, после раскида постају узнемирујуће или сувишне, и, вољом власника, одлазе у музеј који су осмислили Олинка Виштица и Дражен Грубјешић из Загреба.  Пројекат постоји од маја 2006. године, реализован је за Загребачки салон дизајна и примењене уметности, а после Загреба обишао је Љубљану, Берлин, Скопље Марибор, Сплит и Сарајево. Средином јануара поставка долази у Београд, у Магацин у Улици Краљевића Марка, у организацији "Културног фронта", а заказани су Стокхолм, Рим, Ставангер (Норвешка), Сингапур. Кују се и планови за Лондон и Брисел.

Идеја за музеј је стасала на личном искуству пара Виштица-Грубјешић, на њиховом заједничком емотивном сећању после разлаза.

– Идеје се увек рађају у неким разговорима, само што је овде посебно то што смо се ми те идеје сетили и реализовали је кад је куцнуо час. Идеја се родила у једном сасвим личном тренутку за нас, кад смо имали стваран проблем: где са свим тим стварима, које су нам остале, а чија је једина сврха била подсећање на неке лепе тренутке. Лако је са телевизором или музичком линијом: ти узми ово, ја ћу оно. Али, шта са исушеним цвећем, плишаним зецом, разгледницом из Марока на којој пише: "Фалиш ми"? То су ствари које ћеш или спалити, ако слушаш савете из женских часописа, или ставити у кутију па – на таван. Ово је била алтернатива, предмети су ту негде, али нису ти стално пред очима. Мислим да је већина људи који су дали предмете, судећи по њиховим реакцијама кад су чули о чему се ради, једва чекала овако нешто. Да склоне те предмете које нису желели да униште, а опет су их болно подсећали на неке лепе дане којих више нема. Мислили смо да је то супер идеја, и да ако ћемо звати друге људе да донирају предмете, морамо почети од себе. Да би нешто било добро, мора бити искрено, и то публика препознаје. Не можеш људе муљати, продавати им неке лажи, каже Олинка Виштица.

Прва поставка у Загребу била је смештена у бродски контејнер у склопу Загребачког салона дизајна и примењених уметности, а касније већином у музејима, у витринама. Систем монтаже је модуларан, прилагођава се простору, не излажу се увек сви предмети, али обично их стаје између 200 и 230. Приницип је да се у сваком следећем граду у којем музеј гостује, поставка допуњава. Очевици тврде да су у Берлину на пример, били дуги редови оних који су желели да се ослободе баласта прошлих емоција. Штошта се ту могло видети – од љубавних писама до венчаница!

Музеј прекинутих веза смештен је и на сајт. Међутим, како објашњавају аутори пројекта, ствари које путују нису на сајту. То је посебна изложба. Сајт је више замишљен као сервис за оне којима је срце сломљено, и имају ствари у дигиталном облику, фотографије, ес-ем-ес, мејлове.

– Они могу отворити своје пазле у коцки и ту похранити ствари које би можда у том трену најрадије избрисали, али би им касније могло бити жао. Постоји могућност да закључају успомене на шест месеци, годину или две. Под тим термином се подразумева да ни они сами не могу приступити својим успоменама, е да би се избегао афективни вандализам, који је доста чест у таквим ситуацијама, каже Олинка Виштица.