Кораци од седам миља

За своју каријеру тенор Горан Диме каже да је све само не клише. Кључни тренутак за његов музички развој десио се 1993. године, када се запутио у Тоскану где је од познатог италијанског тенора Гаетана Бардинија открио тајне белканто певања. Током протеклих пет година Диме је урадио много, у његовом репертоару нашле су се барокне арије, ораторијуми и кантате, опере, али и наполитанске песме, има континуирану концертну делатност, иза њега су успешна гостовања у иностранству – од Канаде и Италије до Француске. После успеха у класичној музици, поставио је себи нови изазов – снимање поп албума. Диме у интервјуу за „Политику” објашњава интересовање за другачију врсту музике – поп:

– Током 2002. године имао сам први контакт са поп музиком преко групе „Зана”. Зоран Живановић из „Зане” направио је песму „Шта ћу теби ја”, изведену са групом „Ноћне птице” на фестивалу у Херцег Новом, за коју смо добили награду за дует године. Али, тада сам размишљао само о класици. У међувремену, десиле су се важне ствари у мом професионалном животу и сада са једнаким задовољством и квалитетом могу да дам допринос и на пољу поп музике.

Свој први поп албум не види као излет из класичне музике, јер сматра да може паралелно да ради и једно и друго.

– Мој први поп пројекат показаће колико је ово тржиште спремно да прихвати новог школованог певача, са специфичним начином певања и песмама које су мало „озбиљније” у односу на оно што се на естради сматра попом. Биће то пресликавање белканта у поп музици, најближе ономе што ради Андреа Бочели. Пратим нашу поп продукцију, и имамо музичаре на које можемо да будемо поносни – од Владе Георгиева до Сергеја Ћетковића. Али, имамо и поплаву „шљама” који не само да срозава музику, него и нашу медијску слику. Сећам се да је у време Тита оно што је неквалитетно било означено као шунд. Нажалост, данас је обрнуто.

Данас у свету постоји велики број поп опера група, које са успехом спајају два различита музичка жанра. Наш саговорник сматра да су три тенора (Павароти, Доминго, Карерас) били први озбиљан корак у том смислу.

– Оно што смо имали прилике да чујемо од Паваротија до Бочелија врхунска је презентација квалитетног белканто певања, употребљена у поп сврхе. Мислим да тиме није начињена никаква штета, него су слушаоци и музика добили. Знам и да су неки људи преко попа дошли на моје концерте класичне музике.

Свој први поп пројекат амбициозно је замислио. Све је почело када је гостовао у песми „Знаш ли шта је љубав” групе „Зана”. Зоран и Јелена Живановић из ове групе написали су му и нумеру „Љубави моја”, за коју ових дана снима видео спот.

– Јелена и Жика ће у највећој мери бити аутори мог CD-а, јер мислим да је њихов музички капацитет изузетан, аранжер ће бити Александар Филиповић и од јесени улазимо у студио. Све ће бити под капом мог менаџера Срђана Стојановића, без чије подршке не бих могао. Класик поп акција коју смо осмислили не подразумева само снимање поп CD-а, него и месечне концерте класичне музике у градовима Србије. Прошле године сам у Београду извео премијерно програм чувеног италијанског композитора Франческа Паола Тостија. То је уметнички, али и врло питак програм. Желимо да гостовањима по Србији популаришемо и тај програм и нови CD. Мислим да ће класик поп акција имати изванредан одјек код публике. Циљ је да се популаризује класична музика и дижу домети у поп музици. Изабрао сам специфичан пут, али спреман сам да газим корацима од седам миља.