Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкан у запећку „Источног Давоса”

Балкан у запећку „Источног Давоса”
Редак симбол српског присуства: застава испред једног од бањских здања (Фото В. Радомировић)

Од нашег специјалног извештача
Крињица, септембра –  Међу хиљаду и по државних функционера, утицајних економиста, привредника и аналитичара из целе Европе, Сједињених Држава и дела Азије који су се прошле седмице окупили на Економском форуму у бањи Крињици на југу Пољске није било ниједног званичног представника Србије, а стање на Балкану било је тема само једне од више од стотину панел дискусија на скупу који је због значаја одавно добио надимак „Источни Давос”. Окупљени су три дана интензивне размене мишљења углавном посветили последицама економске кризе, односима с Русијом, могућности налажења нових изворишта гаса и прављења гасовода који би смањили утицај Москве на Европу. Ипак, расправа о нашем делу света под називом „Балканска слагалица: постизање равнотеже” била је једна од занимљивијих.

Објашњавајући зашто Словачка није признала Косово, државни секретар у Министарству спољних послова у Братислави Олга Алгајерова изјавила је да је њена земља уверена да једнострано проглашена независност није у складу с међународним правом. „Чехословачка се распала споразумно, а једнострана независност може да доведе до сличних потеза на другим местима. Границе у Европи не могу се мењати једнострано”, упозорила је Алгајерова током дискусије која је организована у сарадњи с пројектом „Косовски компромис”.

Словакиња је додала и да је влада у Братислави истрпела снажан притисак да призна Косово одмах после 17. фебруара прошле године, али и да је тај притисак сада нешто слабији. „Ми, наравно, подржавамо економски развој тог дела Србије, али га никада нећемо признати као независну државу”, рекла је Алгајерова, нагласивши да Србија добија највећу помоћ из развојног фонда Словачке.

Бивши државни секретар у министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић изјавио је да Косово не може нормално да функционише док га Србија не призна, а то се „никад неће десити”. Нагласивши да не говори ни у име државе ни у име странке (Демократске странке Србије, у којој је потпредседник извршног одбора), Пророковић је приметио да би могло доћи до новог „геополитичког преобликовања региона”, што због све неизвеснијег пријема преосталих балканских држава у Европску унију, што због политичких и економских проблема за које је Запад говорио да су решени.

Балкан је узгред поменут и током панела о утицају економске кризе на источну и југоисточну Европу, где је Душан Пророковић говорио о стратешком партнерству које је недавно председник Србије Борис Тадић потписао с председником Кине Ху Ђинтаом. „Србија је сада једна од ретких земаља, уз Русију, Бразил и Јужноафричку Републику, која има овакав споразум с Кином, а сличне споразуме могле би да потпишу и друге балканске земље. На пример, Босна и Херцеговина с неком утицајном исламском земљом, Црна Гора с Русијом, а Македонија с Турском”, изјавио је Пророковић.

На његово излагање реаговао је модератор панела Ерхард Бусек, председник Европског форума „Алпбах” и некадашњи координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе, непотребном опаском: „Последња европска земља која је потписала такав споразум с Кином била је Албанија.”

У време када је почетком шездесетих година прошлог века званична Тирана прекинула односе са Совјетским Савезом и окренула се Кини, на власти у тој земљи био је комунистички диктатор Енвер Хоџа.

Владимир Радомировић

----------------------------------------------

„Политика” медијски спонзор

Већ по традицији, наш лист је један од медијских спонзора овог скупа који се од 1991. године одржава сваког септембра и временом је прерастао у најзначајнији економско-политички догађај у источном делу Европе, због чега га називају „Источним Давосом”, по аналогији са чувеним швајцарским смучарским центром у којем се почетком сваке године окупља пословна и политичка елита света. Бања Крињица, која се налази близу границе са Словачком, била је веома популарна у периоду између два светска рата, а последњих година доживљава препород, између осталог захваљујући и Економском форуму који организује Институт за источне студије из Варшаве.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.