Субвенције квадрата на испиту

Тек што је програм новог субвенционисања стамбених кредита обелодањен, а потом и похваљен, пале су и прве критике. Појавиле су се сумње да ће ова државна мера повећати цене станова, па чак и камате на кредите. Поред тога, неки тврде да ће државна помоћ подстанарима допринети повећању дефицита у буџету Србије за наредну годину.

Тако је организација „Транспарентност Србија” од надлежних министарстава тражила анализу ефеката на тржиште некретнина од кад су 2005. године први пут уведени овакви зајмови.

– Можда је ово добро, али обавеза наше владе је да изађе у јавност са конкретним објашњењем, јер користи новац свих пореских обвезника за субвенционисање одређене категорије становништва – каже Немања Ненадић, програмски директор организације „Транспарентност Србија”.

Министарство финансија је тој невладиној организацији одговорило да та питања нису у њиховој надлежности, већ да информације потраже у Министарству економије.

Иначе, тржиште некретнина је већ реаговало. Они који граде станове у последњих неколико дана већ су „назидали” цену квадрата. „Политикин” извор каже да је у Земуну, на пример, пре два дана инвеститор подигао цену квадратног метра за 200 евра, руководећи се логиком да је понуда мала и да купци од 1. октобра, када ће програм почети да се примењује, неће много оклевати.

– Ово је субвенционисање партијских грађевинских фирми, а не грађана без стана – тврди Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште.

Он сматра да они који се одлуче да уз помоћ државе дођу до стана имају разлога за бригу, јер не би био први пут да држава због недостатка пара прекине обећану дотацију камате.

Сумњу да државна субвенција зида цену квадрата изразила је почетком године и министарка финансија Диана Драгутиновић, када је управо то, поред недостатка новца, навела као разлог да се тај програм обустави.

Трговци некретнинама су истог мишљења. Кажу да је, примера ради, на Карабурми стан од 47 квадрата пре четири године коштао 35.000 евра, а сада се 43 квадрата продаје за 54.000 евра. У Жаркову је стан од 54 метра квадратна пре четири године могао да се купи за 45.000 евра, док данас кошта више од 70.000 евра. У центру града се 45 квадрата продавало за 65.000 евра, а ових дана у огласима се нуди по цени од 130.000 евра. Да не буде забуне, агенти некретнина не споре да су субвенције многима помогле да дођу до крова над главом, али их сада брине и то што овај програм дискриминише одређене слојеве становништва.

– Зашто за кредит могу да конкуришу само они који нису старији од 45 година, зашто је лимитиран износ средстава и како то да програм важи само за новоизграђене станове ако то исто ради и Министарство просторног планирања и животне средине. Ефекат оба програма је исти: да подстакне станоградњу и грађанима омогући да јефтиније купе стан – тврде трговци некретнина.

Небојша Ћирић, државни секретар Министарства економије, каже да је анализа финансијских ефеката потврдила да је за ову годину потребно 450 милиона динара и да је тај новац обезбеђен. А какве су резултате дали досадашњи програми субвенционисаних кредита могуће је сазнати у Националној корпорацији за њихово осигурање, која има податке о локацијама, ценама и висини позајмица.

– Не очекује се раст цена станова – каже Ћирић. – Са грађевинским фирмама је договорено да снизе цене, јер им је у интересу да продају готове станове.

На опаску да је тржиште већ реаговало, Ћирић одговара да је реч о појединачним случајевима. Камата је лимитирана на испод шест одсто. Наш саговорник најављује да ће данас бити потписани и први уговори Националне корпорације са банкама.

– Банке које неће ограничену каматну стопу неће моћи да уђу у овај програм – уверава Ћирић.

М. Авакумовић – А. Николић