„Јат” ће смањити губитак

„Јат ервејз” планира да следеће године превезе 1,5 милиона путника и да, са просечним приходом по путнику од 100 евра, заради 150 милиона евра. Уз велике уштеде, смањење броја запослених и увођење финансијске дисциплине, национална авиокомпанија би успела да покрије губитке које већ годинама прави, каже у разговору за „Политику” Срђан Радовановић, генерални директор српског авиопревозника.

– Финансијско стање у „Јату” је такво да ћемо ове године имати бољи резултат него претходне. То значи да ћемо губитак од 30 свести на 20 до 25 милиона евра. У оваквим условима то је помак. И, ако тај тренд буде настављен, за неколико година бисмо имали позитиван резултат пословања.

Због чега „Јат”, који многи сматрају монополистом, има толике губитке?

У целом свету авиобизнис бележи губитке. Малобројне су компаније које сада послују позитивно. Ако највеће светске авиокомпаније имају губитке, потпуно је природно да и „Јат” на крају године не може да оствари позитиван резултат. Иначе, „Јат” није монополиста. Како можемо да будемо монополисти када немамо домаћи авиосаобраћај? А на међународним линијама имамо изузетно јаку конкуренцију. Рецимо, на лету за Лондон конкуренција нам је „Бритиш ерлајнс”, за Франкфурт „Луфтханза”, па чак и на летовима за Подгорицу као конкуренцију имамо „Монтенегро ерлајнс”...

Изгледа да вас те компаније побеђују на домаћем терену, односно на Аеродрому „Никола Тесла”?

Када се „Јат” сам такмичи против свих њих заједно, онда свакако губи. Али, и поред тога, имамо од 43 до 47 одсто учешћа на београдском аеродрому.

Због чега онда не снизите цена карата, како бисте привукли већи број путника?

Заблуда је да су наше карте скупе. Проблем је у томе што од продаје авионских карата авиокомпанија најмање зарађује, пошто је у авиобизнису најмање профитабилна делатност авиопревозника. Већи профит у односу на ангажована средства имају глобални дистрибутивни системи, затим произвођачи авиона, закуподавци авиона, кетеринг компаније... Нама је већи проблем то што НИС-у плаћамо најскупљи керозин, а имамо и велике трошкове техничког одржавања авиона.

Ако се тако настави, може ли да се догоди да „Јат” банкротира?

Теоретски, да. Али, то нису наше зебње. Нас више брине како ћемо да се боримо са конкуренцијом у тржишној утакмици.

Плашите ли се евентуалног уласка нискобуџетних авиокомпанија на српско тржиште?

Не. Нискобуџетне компаније нам нису конкуренција, већ превозници попут „Ер Франса” и „Луфтханзе”. Јер, такозване лоукост компаније не могу да слећу, рецимо, на аеродром „Хитроу” а „Јат” може. Осим тога, аеродром „Никола Тесла” је скуп за њих.

Ипак, чињеница је да „Јат” има проблем са попуњеношћу авиона на већини линија...

А ко нема тај проблем? То је борба за путнике. Као што се хотели боре да имају што више гостију, или супермаркети да имају што више купаца, тако ћемо се и ми борити да привучемо што више путника. Морамо, између осталог, много да порадимо на маркетингу, али и на модернизацији и осавремењивању.

Размишљате ли о промени назива компаније у, рецимо, „Ер Сербија”?

Ја сам за све промене које ће нам довести више путника. Ако неко мисли да би такав назив привукао више путника, онда ћу подржати такав предлог.

Да ли вам је приоритет да купите нове авионе?

Одржавање постојеће флоте је скупо и због тога морамо да је обновимо. Са занављањем флоте бисмо морали да кренемо у току идуће године и то начелно постоји и у плану који смо доставили Влади Србије. Такође, морамо да решимо и питање уговора који имамо са „Ербасом”. Цео „Јат” вреди 250 милиона евра, а по том уговору би требало да плати пола милијарде евра да би од овог произвођача купио осам авиона. Због тога би било добро када би „Ербас” пристао да се тај уговор редукује, али о томе би требало да држава води рачуна, јер је у питању огроман новац, који превазилази економску снагу „Јат ервејза”.

Да ли то значи да, док не решите то питање, не можете ни са једном другом компанијом да уђете у разговоре?

Не. „Ербас” нам није забранио да обнављамо флоту док од њих не узмемо осам авиона за пола милијарде евра.

Значи ли то да сте недавно са представницима „Боинга” разговарали о куповини њихових авиона?

Није било говора о куповини нових авиона. Нису дошли у Србију ни да нам продају резервне делове. Њихов нови директор продаје је дошао у као пословни партнер „Јата”, да би представио нову организацију управљања, да би нам понудио услуге техничке и организационе природе. То је била тема разговора.

Како онда коментаришете изјаву министра Милутина Мркоњића, после састанка са људима из „Боинга” да „држава подржава активности те компаније”?

Сигуран сам да министар Мркоњић зна шта ради. Руководство „Јата” и ја имамо у њега пуно поверење.

Када на дневни ред буде дошла куповина авиона, од којих пара ћете их купити?

Од пара које зарадимо. А рачунамо и на банке, односно на узимање кредита.

-----------------------------------------------------------

Мој задатак је да створим профит

Мислите ли да „Јат” и даље треба да остане у државном власништву?

Као директор, уопште о томе не размишљам. То је питање за власника капитала. Мој задатак је да створим профит. Али, као грађанин мислим да треба приватизовати апсолутно све, укључујући и водовод.

-----------------------------------------------------------

„Јат” део „Скајтима”

Постоји ли план да се „Јат” укључи у неку алијансу авиокомпанија?

Недавно се мој заменик вратио из Амстердама, где је преговарао са „Скајтимом”. Они су спремни да нас, без икаквог условљавања, приме као придруженог члана у своју алијансу. То може да се догоди већ крајем октобра. Корист од таквог потеза била би та што бисмо добили многе погодности, које се пре свега односе на знатно боље конекције. Путници би имали могућност да брже стигну до жељеног одредишта, уз повољну цену и што краће чекање на аеродромима.

Никола Миковић