Ружин пупољак

Пре коначног краја обавезан је повратак на почетак. Потрага за значењем, односно смислом речи „rosebud”, што ће рећи „ружин пупољак” коју један свемоћни и пребогати човек изговара у самртном часу у филму „Грађанин Кејн” Орсона Велса – који је вечито први на листама најбољих филмова – упућује на такав закључак. Изгледа да су дани детињства најлепши и најзначајнији у људском животу. Уосталом, и један Бечлија је својевремено говорио да је дете отац човеков. До истог закључка се долази и после слушања новог, нажалост последњег, албума Џима Дикинсона „Dinosaurs Run In Circles”. И овај, као и све остале соло албуме, Дикинсон је издао под пуним именом Џемс Лутер. 

Албум „Dinosaurs Run In Circles” је изашао 12. маја ове године. Неколико месеци касније, средином августа, Џим Дикинсон је преминуо у 67. години. Могло би се рећи да је ова плоча тестаментарне природе. Велики рокенрол врач из Мемфиса вратио се песмама које је слушао у родитељском дому. Било је то у време пре него што је рокенрол измишљен. На репертоару су стари шлагери, лагане џез теме, арије из мјузикла, песме из филмова, понеки блуз и водвиљски напев.

Једини прави пандан овом албуму је плоча Ворена Зивона „The Wind”. Оба дела су настала у истом животном тренутку, кад је крај био известан и близак. Само, док је код Зивона музика подругљиви кез у лице животу и/или смрти, код Дикинсона је то материјал којим се спајају два дела животне кружнице у савршену целину.

Акустични трио је основна формација на албуму „Dinosaurs Run In Circles”. Поред Дикинсона, који свира клавир и пева, ту су још бубњар Том Лонардо и басиста Сем Шуп. Звуче као да музичари које смо гледали у филмовима „Казабланка” и „Имати и немати”, у неком задимљеном бару, после снимања, дубоко у ноћи, свирају за свој грош песме које воле. Атмосфера је опуштена, топла, пуна хумора и финих вибрација. 

Песме као што су „Easy Street”, „The Gypsy” и „Hard Times (No One Knows Better Than I)” воде на сентиментално путовање. У ритму тешких корака последњих ноћних птица, који се у ситне сате враћају кући, силази се у меланхоличне дубине које таворе у њима. Још су занимљивије нумере „Coleslaw”, „Save The Bones For Henry Jones (Cause He Don't Eat No Meat)” и „Who Threw The Whisky In The Well”. Њихов кабаретско-водвиљски карактер подсећа на Дикинсонову теорију о нераскидивој повезаности рок музике и позоришта, односно представе у најширем значењу речи.

Интимистичка обрада песме „When You Wish Upon A Star” налази се на крају ове несвакидашње плоче. Урађена је по угледу на оригиналну верзију из Дизнијевог филма „Пинокио”. Певач Укелеле Ајк изводи је тамо у лику цврчка Џимија. „Та сцена у којој смешна буба пева прелепим гласом фантастичну песму уобличила је мој артистички концепт”, рекао је Џим Дикинсон у последњем интервјуу који је дао. Албум „Dinosaurs Run In Circles” сведочи да је заиста тако.