Одбегле хулигане скривају криминалне групе

Полиција интензивно трага за двојицом навијача „Партизана”, Ђорђем Прелићем (24) и Дејаном Пузигаћом (28), који су осумњичени за покушај убиства француског држављанина Бриса Татона, навијача Тулуза. Незванично сазнајемо да инспектори који раде на овом случају сумњају да Прелићу и Пузигаћи у скривању помажу чланови једног од водећих наркокартела у престоници. Наиме, током истраге и идентификације починилаца напада на Тулужане прошлог четвртка у центру Београда, полиција је дошла до података да су неки од навијача повезани с трговином дрогом на градским улицама.   

Ово није први пут да полиција „испод жита” открије везу навијача, фудбалских клубова и организованих криминалних група. У коликој су мери повезани насиље на утакмицама и улицама са трговином наркотицима и другим кривичним делима сведоче информације објављене после хапшења Велибора Дунића (24), једног од вођа навијача „Црвене звезде”. У јавности је, крајем новембра прошле године, када је Дунић ухапшен у Шведској по потерници српског Интерпола због покушаја убиства, обелодањено да иза вође навијача заправо стоји такозвани нови земунски клан, са Немањом Бојовићем званим Хемија на челу, Стеваном Мандарићем и Петром Гузијаном. Полиција је, подсетимо, чланове овог криминалног клана, који су се бавили трговином наркотицима, уценама и изнудама ухапсила непосредно пре хапшења Дунића, док су вође ухапшене месец дана раније.

Полиција је тада саопштила да Дунић у кривичном досијеу осим покушаја убиства има више наношења тешких повреда, бројне туче и насиља на спортским приредбама.

Када је крајем 2007. године полиција почела да проверава, а затим и да хапси челнике фудбалских клубова због сумњивих трансфера играча и прања новца, медији су, позивајући се на поуздане изворе информација у врху полиције, објављивали да истрага надлежних иде у правцу разоткривање повезаности такозване фудбалске мафије и водећих наркокартела у држави и навијача. Убрзо је обелодањена полицијска сумња да је главна фигура у продаји фудбалера Звезде и практично незаобилазни чинилац у трансферима заправо Дејан Стојановић, звани Кека, којег полиција означава као вођу новобеоградског клана.

Поједини медији објављивали су да је Стојановић само у једној сезони од продаје фудбалера зарадио више од три милиона евра.

Такође, Кекина група доводи се у везу с надалеко озлоглашеном групом Америка, која уз помоћ својих јаких веза набавља наркотике у Јужној Америци и разрађеним кријумчарским путевима преноси их до Србије где дрогу преузима Кека. Управо ову „везу” групе Америка и Кеке полиција је открила истражујући „фудбалску мафију”. 

Полицијски подаци говоре да је наркомафија у Србији организована у пет региона – у Београду, Новом Саду, одакле се контролише Војводина, Крагујевцу, центру наркотржишта у Шумадији, Нишу, који покрива источну и јужну Србију, и Новом Пазару, центру наркомафије за Санџак и Космет. Исте информације говоре да поједине криминалне групе, као што су новобеоградска, вождовачка, земунска и екипа са Карабурме, своја упоришта имају и међу фудбалским клубовима и навијачима.

О спрези криминала и фудбала у јавности се нашироко говорило после убиства, али и након хапшења осумњичених за ликвидацију Горана Мијатовића Мите, председника ФК „Бежанија” и вође такозваног бежанијског клана, 2006. године. Полиција је расветлила овај догађај и открила да иза убиства Мијатовића стоји једна од најорганизованијих међународних криминалних група која се бавила трговином наркотицима чији је вођа био Љубан Ећим.