Реч и дела

Како би поспешио ажурност својих колега у влади министар економије Млађан Динкић обећао је сваком од њих да ће бити кажњен са милион динара уколико не смањи број запослених у својим министарствима. Посебну драж Динкићевој претњи, у којој ће многи препознати његову искрену накану да и министри материјално одговарају за своја (не)дела, даје чињеница да је тешко пронаћи законску основу због које би било који члан кабинета Мирка Цветковића морао да се забрине за стање свог банковног рачуна. Колико памћење служи, оставку као морални чин за неучињено, било своју, било туђу, Динкић није помињао. Њу нису помињали ни министри. Нису пристали ни на милионску казну, а добрим делом ни на смањење броја запослених. Ко ће и какве последице сносити уколико се такав однос према смањењу администрације не допадне ММФ-у, од чије помоћи у доброј мери зависи српска економија, није тешко наслутити. Последице ће сносити грађани.

На другој страни ове приче о одговорности је Расим Љајић који је обећао оставку уколико до Нове године не буде ухапшен Ратко Младић. Као координатор Акционог тима Љајић се заиста налази у ланцу оних који су одговорни за завршетак сарадње са Хашким трибуналом, а на тај начин посредно и међу онима који су одговорни за процес евроинтеграција Србије.

Али у том ланцу одговорних за Младићево хапшење Љајић је дословно последња карика – испред њега је подужи списак оних који се налазе у полицији, војсци и тужилаштву. Љајић је оставку најавио не зато што нешто није урадио, а могао је, већ зато што је нешто обећао и то није испунио, свеједно да ли је могао или није, без обзира на то да ли је то у границама његових компетенција или није, независно од тога да ли постоје објективне могућности да своје обећање испуни.

Време ће показати да ли ће Љајић учинити оно што је рекао – искуство нам говори да је мало вероватно да ће он погазити своју реч уколико до рока који је сам себи задао Младић не буде ухапшен. И ту не може бити речи о Љајићевом бежању од незахвалног посла – ако је ко од политичара добијао „коске” од задатака, онда је то био управо он.

Ако испуни своје обећање, Љајић ће убележити себи нови плус јер ће доказати да је не само човек од дела већ и политичар од речи у држави која је мањкава и када се ради и о једнима и о другима. И постаће политички репер који ће грађани вероватно знати да цене и моћи да призову из памћења због чега ће том реперу морати да теже и Љајићеви политички опоненти и савезници. Али нека томе теже од сутра. Јер ако би данас министри кренули за Љајићевим примером Цветковић би остао без пола владе. А Србија можда и без премијера.