Маскота Зоо-врта

„Послала сам те у Београд како би завршио факултет да не чуваш овце, а ти и тамо гајиш животиње, то си могао и код куће на Дурмитору”, рекла је мајка Јованка Вукосаву Бојовићу када је 1. маја 1986. године постао директор Београдског зоолошког врта. Отад ником није пошло за руком да пољуља устоличеног Вука. Зависност од градских отаца избегава, инатно показујући зубе свакоме ко дигне глас на њега. Не зна се да ли га више људи блати или цени, али о себи и Врту увек говори у суперлативу и те две институције идентификује толико да је штитивши га штрајковао глађу.

У време рата и хиперинфлације донео је одлуку да уместо у милијардама динара грађани улаз у врт плаћају циглама, бензином, храном за животиње...Бескомпромисност испољава борећи се за проширење Врта, одбијајући измештање из градског језгра, сматрајући да је то идеја оних који би да Калемегдан претворе у тржни центар.

Данас познат и као водитељ емисија на телевизији и радију, медијска звезда постаје још крајем осамдесетих када је по улицама и крововима двапут јурио одбеглог шимпанзу Самија и успео да га намами натраг у кавез. Са Самијем, коме је у Врту подигао споменик, споразумевао се „боље него с неким људима”. То упорно доказује припадницима „седме силе”, држећи им лекције о новинарству. После написа о нестанку питона и кајмана из Врта, на питање „Политикиног” новинара како је повредио руку обмотану завојем, одговорио је: „Исекао сам вене због ваших текстова”.

Огуглао је на нападе због повреда људи у Врту,смрти и нестанка животиња. Мада тврди да ће га претворити у станиште ретких белих врста, од 1990. га оптужују да је „консиљере светске зоо-мафије”. Животиње поклања манастирима, али је његов најпознатији дартигрић кога је дао Аркановој паравојној јединици за маскоту.

Амбициозан је и експлозиван, па делује као да су псовке прве речи које је научио. На питања одговара питањем, не оскудевајућиу иронији, па је тако на новинарску знатижељу зашто изнад кавеза с медведима нема решетака, пошто је један младић упао међу звери и страдао, Бојовић узвратио: „Је л’ треба да оградимо планету”.

Драгана Јокић