Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Празник пршуте у Мачкату

Празник пршуте у Мачкату
Најбоље из Србије: традиционална храна и шајкаче (Фото С. Лазаревић)

Мачкат – Осму по реду "Пршутијаду" у златиборском селу Мачкату јуче је отворио министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Слободан Милосављевић. Смотру – јединствену, празник за сладокусце, сајам сувомеснатих производа од којих бојама пршуте, меснате сланине, стеље, кобасице зарумени читав овај крај подно Златибора и замирише на димљено месо. Све се, по традицији, догађа у порти мачкатске цркве Светог Илије, под пространом шатром, и траје читав викенд. Тридесетак добрих домаћина из Мачката, Криве Реке, Качера и околних села своје сајамске штандове су окитили чувеним месним специјалитетима, на дрвене тезге сложили комаде пршуте, сланине, кобасице, окачили сува ребра, све лепо аранжирали, па исецкали да се изложено проба.

Обећали и сајамске цене, али нису се са попустима претргли, углавном се пијачних цена држе. Пршута, и свињска и говеђа, овде кошта око 1.000 динара, сланина и кобасица по 500, овчија стеља 800. А трубачи свирају, ужичко коло се ори, све у присуству стотина посетилаца, којих је на "Пршутијади" из године у годину све више.

Производе изложене на "Пршутијади" прегледао је и стручни жири, па оценио најбоље. Председник тог жирија Велибор Стојић, декан Ветеринарског факултета у Београду, истакао је да се 20 овдашњих произвођача надметало за велике златне, златне, сребрне и бронзане медаље ове смотре. Укупно посматрано, квалитет је на веома добром нивоу. Према Стојићевим речима, ужичка говеђа и свињска пршута, које се у овдашњим домаћинствима праве, достигле су максимум у квалитету, преко кога боље не може. Сланина и стеља у овом крају су такође доброг квалитета, а ни овчија пршута нема мана, али се недовољно прави. Кад је о ужичкој кобасици реч, она варира на квалитету и код ње је могућ помак набоље, превасходно ако се у њу не ставља свињско месо.

Жири је оценио појединце који су своје умеће дали на оцењивање, па и ове године највише награда доделио Милији и Николи Брковићу из Качера. Њима је за сувомеснате производе припало чак пет великих златних медаља, две златне и једна сребрна. По броју медаља, али не оваквог сјаја, истичу се још Зоран Шопаловић из Мачката, Драган и Глиша Стојановић, Драган Курчубић из Криве Реке и други. Најпознатији овдашњи произвођачи, отац и син Миломир и Александар Стојановић, власници фирме "Златиборац", овог пута се нису надметали, већ учествују искључиво ревијално – да, како објаснише, мање познатима препусте шансу за представљање.

"Пршутијада" је увек и прилика да произвођачи прикажу какву атракцију. Овог пута најдужу говеђу пршуту, дугу чак 3,1 метар, донео је Драган Курчубић, вредан домаћин који у својој штали тренутно има 17 волова. Та пршута рекордерка тешка је 29 килограма, направљена је од вола који је тежио 1.350 кила. Месец дана је сушена, а купца је одмах нашла, продата је за 500 евра. Овде је, иначе, изложена и најдужа кобасица, власник јој је Зоран Шопаловић, дуга је 6,1 метар, тешка око 13 килограма.

А квалитетом изложеног на "Пршутијади" одушевио се и један Немац, директор Института за технологију меса у Кулмбаху Клаус Трегер. Као утицајног у тој држави, ауторитет од угледа, позвали га наши стручњаци за технологију меса да види оно што се у Мачкату дешава, обиђе домаћинства и као почасни члан учествује у оцењивању. Прихватио то гост из Немачке, па, како је за "Политику" испричао, настојаће да се у његовој држави више чује о овим производима.

– Посебно сам одушевљен пршутом од говеђег и овчијег меса, ти производи нису познати на европском тржишту. Овај традиционални квалитет је веома добар. Мислим, ипак, да би европски укуси захтевали да производи буду нешто мање димљени и мање слани. Иначе, први пут се упознајем са оваквим производима од овчијег меса, узео сам узорке и носим их у институт у Кулмбаху на испитивање – рекао је Клаус Трегер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.