Деца у Народној скупштини

Девету годишњицу петооктобарске „народне револуције” – како је догађаје именовао председник Борис Тадић у „Дневнику” – све ТВ станице обележиле су овог 5. октобра сличним речима при подсећању на ток збивања и главне актере и истим снимцима о окупљању масе пред Народном скупштином и упадом у њу.

Оригиналнији приступ, занимљивији у односу на остале, имала је главна информативна емисија РТС-а. За опис догађаја искоришћен је текст о 5. октобру 2000. године из уџбеника историје за основце, а потом су школарци питани шта и колико о свему томе знају на основу прича својих родитеља.

Управо проток историје даје нова тумачења 5. октобру као историјском датуму. „Пети октобар” постао је појам и симбол по себи, али се његова значења различито сагледавају и вреднују. Потврђивало се то и овог 5. октобра, од раног јутра до поноћи, када се у студијима свих телевизија расправљало о узроцима и последицама, жељама и учинцима, кривицама и заслугама... На оцену прошлих догађаја све више утиче доживљај садашњег стања ствари, међувреме је допринело да се суд о политичким приликама и понашањима с почетка ове деценије доноси све више на основу постојеће ситуације при њеном крају.

Кад идуће године стигнемо до јубиларне годишњице, могу се очекивати још динамичније политичке расправе о томе да ли нам је коначно стигао и, како се такође симболично именује, „шести октобар”. Расути по политичкој сцени, лидери некадашњег ДОС-а свакако ће наставити да бране своје положаје и партијске интересе тврдњама да се променило много, да није ништа, да јесте, али нагоре... Зарад потребе јавности за правом истином, медијима, новинарима истраживачима, документаристима остаје да и даље утврђују и проверавају чињенице, да интервјуишу сведоке, да систематизују и анализирају податке за употпуњавање слике о петом октобру – некад и сад.

А кад је о сликама и симболима реч, ваља приметити да је „Дневник” РТС-а у петооктобарско издање укључио и актуелни извештај из Народне скупштине у чијим су клупама, поводом отварања „Дечје недеље”, седели представници ђачких парламената. Емисија која је почела снимцима у буци и бесу запаљеног здања Савезне скупштине – при крају је имала запис о младим људима који своја мишљења износе пред заступницима народа и државе, посланицима и министрима. Овакву промену слике, макар на нивоу симбола, годило је гледати.

Ако је то знак да се атмосфера у Дому Народне скупштине трајно смирила погодујући подстицајном, толерантном дијалогу, деца која су га „освојила” првог дана „Дечје недеље” имаће шансу за обећан им бољи живот. Ваљда ће, кад пунолетством стекну право да се они ту редовно окупљају зарад општенародних послова, добити у наслеђе бољу стартну позицију од ове тренутне.