Радом против предрасуда

Стереотипи и предрасуде о Ромима су многобројни и често се не могу рационално објаснити. Антиромска осећања дубоко су укорењена у европску културу, иако многи нису имали контакте са Ромима. Сусрет са једним или неколико Рома свакако није довољан да судимо о свима. Ромима се приписује да су номадски народ, мада само петина тако живи. Многи су убеђени да су сви музикални и да играју, што није тачно, као ни да све Ромкиње гатају и куну. Предрасуда је и да се традиционално баве ковачким занатом. Већина их још замишља у живописној одећи са мноштвом накита, што у данашње време није уобичајено. Верује се и да су прљави, а истина је да неки живе у насељима без текуће воде. Стереотип је и да Роми немају религију, што није тачно, јер обично прихватају веру већине средине у којој живе. Тачно је да су Роми углавном сиромашни, да многи немају станове, да се мање образују и теже долазе до посла, а Декада Рома управо то и покушава да промени.

Истраживање Стратешког маркетинга из ове године показује да незнање умногоме узрокује дискриминацију, а кад је реч о групи која је највише дискриминисана у Србији, половини грађана Роми први падају на памет. По мишљењу анкетираних, Роми би, уз припаднике сексуалних мањина и Албанце, најмање успешно обављали посао учитеља и шефа, али би зато одлично радили у градској чистоћи. Они не спадају ни у најпожељније комшије, мада је више нетолеранције у овом одговору изражено према ХИВ позитивним, припадницима сексуалних мањина и Албанцима. Исто истраживање показује да Роми за родитеље нису пожељни ни као другови и другарице њихове деце, али ни као кандидати за склапање брака са неким из уже породице.

(/slika2)Најодговорнији за дискриминацију у нашој земљи су по овом истраживању влада (47 одсто), грађани (43), политичке странке (35), медији (27), породица (25), скупштина (22) и саме угрожене групе (16 одсто). У мањем проценту грађани мисле да су одговорни локална самоуправа, правосуђе, школа, полиција, невладине организације и црква.

Драгољуб Ацковић, уредник Ромског програма на Радио Београду и професор на катедри за ромологију Универзитета за мир Уједињених нација у Београду, каже да сами Роми треба да се брину о начину како да се дискриминација према њима превазиђе. „Предрасуде треба разбити. Боље је да што више људи ради на томе, јер у мало руку малена је и снага. Али, то није лако и дуго ће трајати. Роми не треба да кукају и да просе своја права и новац. Да би дискриминација престала, морамо стопирати све процесе који воде до ње.” Он истиче да се према свему што се разликује стварају предрасуде и да њих треба разбити.

„Сам Ром мора да реши свој проблем. Нико никоме ништа не поклања и зато и ми морамо све да заслужимо. Значи, нико нам неће формирати Пен клуб и зато смо то урадили сами. У њему је око 500 писаца југоисточне Европе, јер две трећине Рома живи на том простору. Потребна би била и ромска академија наука и уметности. Уопште, институције су важне за борбу против дискриминације. Институције немамо, а нема потребе да историју Рома учимо на вашару”, указује Ацковић.

(/slika3)Наш саговорник сматра да Роме најбоље разумеју Срби и Руси.

„У Москви и данас постоји Ромско позориште и то је прави начин борбе против дискриминације. Право питање за свакога је шта је учинио за свој народ, јер од кукања нема користи. Ја сваки дан правим емисију на радију на ромском језику. Најбољи начин да се изборимо против дискриминације јесте да искажемо квалитет”, наводи наш саговорник.

Ацковић сматра да сама Декада Рома ништа допринела томе да се Роми упознају. „Шеф декаде није Ром, а 95 одсто новца се даје да се измисли ромска култура. Зато заменик омбудсмана прикупља податке где су отишле паре из декаде. Декада је требало да установи нека правила понашања, а да новац буде усмерен одређеним институцијама. На пример, немамо новца за ромски театар. У плану је отварање музеја ромске културе, а за то није обезбеђен новац из Декаде, већ је то финансирала Скупштина Београда. Нови пројекат је дигитална европска ромска библиотека у којој је било дигитализовано само 17-18 књига, док то нису почели да раде Роми. Сада је дигитализовано 150.000 докумената и стављено на портал.”