Опоравак, што да не

Ко се једном опече и дима се плаши. Та пословица би само делимично могла сада да се примени на економску кризу. Јесу, дакле, политичари у Србији често обећавали „да ћемо ускоро видети леђа кризи”, али данас не треба бити превише скептичан на најаву да би идуће године могао да почне опоравак српске економије а да би за две године то могли да осете и грађани у свом кућном буџету. (Важна напомена: читајте пажљиво, пише „опоравак”, а не „просперитет”).

Најновија прогноза опоравка није, као до сада, само плод амбиције политичара да уплашену јавност наркотизује добрим вестима. Ко је ових дана имао прилике да разговара са европским привредницима, аналитичарима, банкарима или политичарима могао је да чује заиста и „добре вибрације” о прецизним рачуницама (не наговештајима) изласка из кризе. Озбиљни пословни кругови већ праве бизнис стратегије на основу анализа из којих се чита како ће изгледати „тајминг” и економски опоравак по регионима и земљама.

Те анализе показују да су у западној Европи најозбиљнији кандидати да догодине виде леђа кризи Немачка, Француска и Италија. Њихове економије већ су се загрејале и „подигле број обртаја” и сад само чекају позитивне тржишне сигнале за извозну експанзију. Шпанија и Велика Британија имају мање изгледе за почетак опоравка јер њихови бруто друштвени производи превише зависе од две привредне гране, које су веома погођене кризом, грађевинарства (Шпанија) и финансијских услуга (Велика Британија).

У централној Европи, сви типују на Пољску која је озбиљан економски фаворит и која се труди да и поред раста БДП-а храбро смањује трошкове и број запослених у државној администрацији. За Чешку се у анализама тврди да се „добро држи”, а прогнозе за Словачку више су него повољне – високо учешће индустрије у бруто домаћем производу гарантује да ће економија Словачке кренути у опоравак оног тренутка кад се то догоди у Немачкој. Кад се посматра источна Европа, онеспокојавајућа прогноза постоји за Украјину у којој је, по оцени западноевропских аналитичара, кључни проблем (и земље и економије) криза политичког лидерства, односно недостатак политичара који имају визију будућности те државе.

У региону југоисточне Европе „предмет” инвестицијских и предузетничких посматрача су Хрватска и Србија. За Хрватску се тврди да је њен бруто домаћи производ преживео захваљујући „инфузији” туристичке сезоне и да јој је перспектива економског опоравка задовољавајућа. У европским пословним круговима, чини се, боље мисле о шансама Србије него они који у њој живе. С обзиром на то да је њена економија пупчаном врпцом везана за тржишта (робе, услуга, капитала) Европске уније, опоравак Србије тећи ће системом спојених судова. Опоравак Немачке и Италије (у мањој мери и Француске), њених највећих трговинских, финансијских и технолошких партнера, значиће почетак опоравка економије Србије.

Али треба обратити пажњу на упозорење да је опоравак могућ само ако Србија брзо и значајно поправи учешће индустрије у стварању бруто домаћег производа.

То, пре свега, подразумева не само нови НЕП  (нову економску политику), него и неку врсту римејка „индустријализација плус електрификација”.