Oporavak, što da ne

Ko se jednom opeče i dima se plaši. Ta poslovica bi samo delimično mogla sada da se primeni na ekonomsku krizu. Jesu, dakle, političari u Srbiji često obećavali „da ćemo uskoro videti leđa krizi”, ali danas ne treba biti previše skeptičan na najavu da bi iduće godine mogao da počne oporavak srpske ekonomije a da bi za dve godine to mogli da osete i građani u svom kućnom budžetu. (Važna napomena: čitajte pažljivo, piše „oporavak”, a ne „prosperitet”).

Najnovija prognoza oporavka nije, kao do sada, samo plod ambicije političara da uplašenu javnost narkotizuje dobrim vestima. Ko je ovih dana imao prilike da razgovara sa evropskim privrednicima, analitičarima, bankarima ili političarima mogao je da čuje zaista i „dobre vibracije” o preciznim računicama (ne nagoveštajima) izlaska iz krize. Ozbiljni poslovni krugovi već prave biznis strategije na osnovu analiza iz kojih se čita kako će izgledati „tajming” i ekonomski oporavak po regionima i zemljama.

Te analize pokazuju da su u zapadnoj Evropi najozbiljniji kandidati da dogodine vide leđa krizi Nemačka, Francuska i Italija. Njihove ekonomije već su se zagrejale i „podigle broj obrtaja” i sad samo čekaju pozitivne tržišne signale za izvoznu ekspanziju. Španija i Velika Britanija imaju manje izglede za početak oporavka jer njihovi bruto društveni proizvodi previše zavise od dve privredne grane, koje su veoma pogođene krizom, građevinarstva (Španija) i finansijskih usluga (Velika Britanija).

U centralnoj Evropi, svi tipuju na Poljsku koja je ozbiljan ekonomski favorit i koja se trudi da i pored rasta BDP-a hrabro smanjuje troškove i broj zaposlenih u državnoj administraciji. Za Češku se u analizama tvrdi da se „dobro drži”, a prognoze za Slovačku više su nego povoljne – visoko učešće industrije u bruto domaćem proizvodu garantuje da će ekonomija Slovačke krenuti u oporavak onog trenutka kad se to dogodi u Nemačkoj. Kad se posmatra istočna Evropa, onespokojavajuća prognoza postoji za Ukrajinu u kojoj je, po oceni zapadnoevropskih analitičara, ključni problem (i zemlje i ekonomije) kriza političkog liderstva, odnosno nedostatak političara koji imaju viziju budućnosti te države.

U regionu jugoistočne Evrope „predmet” investicijskih i preduzetničkih posmatrača su Hrvatska i Srbija. Za Hrvatsku se tvrdi da je njen bruto domaći proizvod preživeo zahvaljujući „infuziji” turističke sezone i da joj je perspektiva ekonomskog oporavka zadovoljavajuća. U evropskim poslovnim krugovima, čini se, bolje misle o šansama Srbije nego oni koji u njoj žive. S obzirom na to da je njena ekonomija pupčanom vrpcom vezana za tržišta (robe, usluga, kapitala) Evropske unije, oporavak Srbije teći će sistemom spojenih sudova. Oporavak Nemačke i Italije (u manjoj meri i Francuske), njenih najvećih trgovinskih, finansijskih i tehnoloških partnera, značiće početak oporavka ekonomije Srbije.

Ali treba obratiti pažnju na upozorenje da je oporavak moguć samo ako Srbija brzo i značajno popravi učešće industrije u stvaranju bruto domaćeg proizvoda.

To, pre svega, podrazumeva ne samo novi NEP  (novu ekonomsku politiku), nego i neku vrstu rimejka „industrijalizacija plus elektrifikacija”.