Проблеми који забављају и лече

Вршац – У вршачком хотелу „Србија“ одржани су девети Сусрети енигмата Србије. На тродневном скупу окупило се шездесетак састављача загонетака, питалица, анаграма, скривалица, укрштеница, ребуса, међу којима је било и десетак учесника из Републике Српске и Македоније.

На нашим просторима „гимнастика ума и играрија духа“, како се енигматика квалификује, вековима су се баштиниле у ризници народног стваралаштва, а први писани траг датира из 1820, када је Димитрије Давидовић загонетке непознатог српског аутора објавио у свом листу „Забавник“, штампаном у Бечу.

– Прва модерна укрштеница објављена је у Новом Саду 1924. године, а четири године касније у Београду је почео да излази и први наш енигматски лист „Загонетка“. Мало је познато да је Бранислав Нушић објављивао ребусе у сомборском „Голубу“, а загонетке су састављали Радоје Домановић, професор Ђорђе Натошевић, Јован Јовановић Змај... – каже за наш лист Мирослав Лазаревић, председник Удружења енигмата Србије.

Као што обичај налаже, вршачки скуп енигмата је знатно време посветио ствараоцима града домаћина у овој области. Тако је истакнуто да је и велики комедиограф Јован Стерија Поповић био енигмата. Он је у Будиму, у три наврата, од 1830. до 1835. године, објављивао питалице у публикацији „Календари Винка Лозића“ (то име је било Стеријин псеудоним). Потом, вршачка учитељица и књижевница Јелка Гердец била је крајем 19. века најпознатији састављач загонетки на српским просторима, а средином прошлог века, тачније 1958, Васко Попа објављује збирку народних умотворина „Од злата јабука“, у којој је истраживао везе поезије и народног загонетања. Тренутно, најактивнији енигмата у Вршцу је Петар Јововић, саобраћајни инжењер.

Како је на крају тродневног скупа закључено, српска енигматика има будућност, мада не и одговарајући третман и статус у друштву. То је озбиљно стваралаштво, истакнуто је, које подразумева да је аутор образован, информисан, инвентиван, начитан, интелигентан, стрпљив, проницљив, упоран...

– Удружење новинара Србије је нашем „Лексикону српских енигмата“ доделило годишњу награду „Жика Миловановић“ за допринос историји штампе и новинарства, а лексикон је означен као капитално дело – истиче Мирослав Лазаревић, додајући да у Србији тренутно има 250 активних енигмата, а најмлађа међу њима је дванаестогодишња Београђанка Јелена Кашић.

Енигмате окупљене у Вршцу бавиле су се још једним значајним питањем савременог доба, а то је да ли ће рачунари њихову „гимнастику ума“ послати у историју. Општеприхваћени закључак је да „нема замене за интелигенцију“, односно да је компјутер у стању само да рециклира постојеће енигматске задатке, тј. да „смишља“ само на основу већ познатих умотворина, као што је то случај код распрострањених рачунарских шаховских програма.

У прилог оваквом закључку, енигмата Ново Зекић из Олова нам је испричао једну анегдоту:

– Када су једног француског ликовног уметника питали да ли ће фотоапарат заменити сликарство, он је узео апарат у руке и, након што га је добро осмотрио, одговорио: „Зар ви, стварно, мислите да нешто овакво може да уништи портретисте!?”

Јовица Даниловић

-----------------------------------------------------

Седатив из деведесетих

На вршачким Сусретима енигмата Србије истакнуто је како је и научно доказано да састављање и решавање енигматских задатака представља брану склеротичним променама и појави шлога, јер стална мисаона активност доводи до веће прокрвљености мозга. Уосталом, како је на овим просторима уочено током мучних деведесетих година, енигматика је била најблаготворнији седатив....