Албанци формирају национални савет

Министарство за мањинска и људска права започело је јуче да формира бирачке спискове за националне мањине који ће трајати наредних 120 дана, после чега ће се обавити избор националних савета националних мањина у Србији, на шта се држава обавезала доношењем Закона о националним саветима националних мањина усвојеним 31. августа. Почетком следеће године ће се, како најављују из министарства, одржати избори за чланове ових савета (посредни или непосредни у зависности од броја уписаних бирача). Први пут ће представнике у саветима бирати и албанска национална мањина која у Србији без Косова и Метохије, према попису из 2002. године, има око 61.000 припадника. Захтев за формирање националних савета први пут су поднели и Чеси, Ашкалије и Словенци, тако да ће са постојећих 15 и јеврејском заједницом која има статус националног савета, у Србији бити регистровано 20 националних савета националних мањина.

Укључивање Албанаца у ову процедуру (захтев за формирање савета је као овлашћени представник албанске националне мањине поднео председник општине Бујановац Шаип Камбери) у министарству оцењују као веома значајну.

Државни секретар Анико Мушкиња-Хајнрих каже да то може значити вољу Албанаца да сарађују са властима: „Раније Албанци нису показивали интересовање. После низа разговора и посета променили су став”.

Национални савети, како објашњава наша саговорница, омогућавају представницима националних мањина да учествују у власти у области образовања, културе, информисања и службене употребе писма и језика. „Мањине преко савета могу да утичу на избор чланова управних одбора у школама у којима се настава изводи на језику те националне мањине, да дају мишљење о кандидату за директора, јер у поступку постављања или смене директора мора да се прибави мишљење националног савета”, каже Анико Мушкиња-Хајнрих.

Савети се, додаје она, финансирају из буџета Републике Србије преко Министарства за мањинска и људска права. Из покрајинског буџета издваја се новац за мањине са седиштем на територији Војводине, као и из локалне управе, односно општинских и градских буџета.

„Савети добијају месечни износ, у зависности од бројности, и у зависности од договора Координације националних савета, заједничког неформалног тела тих савета”, објашњава Анико Мушкиња-Хајнрих.
Имају од 15 до 35 чланова, у зависности од бројности националне мањине. Најбројнији је национални савет мађарске мањине јер око 290.000 Мађара, према попису, живи у Србији. „Они, на пример, добијају нешто више од милион динара месечно”, каже наша саговорница.

Иако су тражили право на оснивање националног савета националних мањина, грађани Србије који се изјашњавају као Југословени, а таквих је, како кажу у министарству, 80.000, нису поднели захтев и тиме поштедели надлежне тешког задатка да донесу одлуку да ли да се и Југословени признају као национална мањина.