Бошњаци против слободе изјашњавања

Од нашег дописника
Сарајево – Нацрт закона о попису становништва у БиХ, који је у августу ове године усвојио Савет министара БиХ и по којем би, према захтевима међународне заједнице, попис требало да буде обављен 2011. године, није по вољи Бошњака. Они траже да се попис одгоди. Оно што им највише смета у понуђеном законском пројекту је одредба која омогућава грађанима да могу да се изјасне и о националној припадности, вероисповести и матерњем језику. Наиме, лидери водећих бошњачких странака тврде да би, на овакав начин обављен попис, „верификовао етничко чишћење” и „зауставио процес повратка избеглих и расељених” што, према мишљењу представника из Републике Српске, напросто, није тачно. Они сматрају да „Бошњаци беже од пописа зато што се плаше да ће изгубити превласт и позиције које су стекли по националном кључу и попису из 1991. године”.

Дакле, према мишљењу већине политичара у РС, неуралгична тачка приче о попису становништва је, заправо, „наставак ратних игара”, чиме се, како оцењује посланик у парламенту БиХ Мирко Околић, жели „спречити исправљање демографске неправде у овој земљи и „ задржати лажна слика да су само Бошњаци жртве протеклих ратних збивања”. Председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић сматра да је циљ настојања да попис становништва у БиХ буде одржан без националне одреднице прикривање етничког чишћења у Федерацији БиХ, јер попис би, упозорава он, морао да одговори на питање где су Срби из Сарајева, Мостара, Зенице, Травника, Бугојна, Јајца, Бихаћа и свих других градова.

„Бошњачка политичка елита зна да би пописом становништва према стандардима Еуростата и уз националне и језичке одреднице, на којима се инсистира, биле разобличене многе домаће и међународне лажи које су служиле, а и данас служе за сатанизацију српског народа. Разлог због којег се Бошњаци залажу да се учешће у власти базира на попису из 1991. године јесте тај што је Република Српска мултиетнична и тај принцип може бити задовољен, док у ФБиХ он ништа не значи, јер тамо Срба, практично, нема”, каже он и упозорава да је „БиХ без пописа становништва неуправљива земља, без садржаја и фикција”.

Понашање бошњачких политичара, дириговано, углавном, из централа СДА и Странке за БиХ, за функционера ХДЗ-а БиХ Иву Миру Јовића је, заправо, производ жеље да се у земљи створи „безлична маса” којом би БиХ изгубила мултиетнички карактер, односно „намере да се направи грађанска држава у којој би Бошњаци били доминантан народ”. Директор Истраживачко-документационог центра у Сарајеву Мирсад Токача каже да су неутемељене тврдње да ће попис потврдити етничко чишћење и зауставити повратак. „Што се етничког чишћења тиче, попис га не може потврдити, али га може објаснити. Теза да ће попис зауставити повратак је, такође, бесмислена, јер какве везе има попис са повратком, пописују се ваљда они који су у земљи, а не они који су отишли”, оцењује Токача и наглашава да је слобода изјашњавања неприкосновена и да је нико не може наметати, а још мање угрожавати.

„Попис етничког, верског и језичког идентитета је слобода сваког појединца, а како ће се он изјаснити, то ће он одлучити. Међутим, проблем је то што прича која се упорно пласира није прича о попису који је неопходан за даљи европски пут БиХ, јер ЕУ неће примити ниједну државу у своје чланство а да не зна колико она има становника, то је прича о позицијама, битка за проценте, с обзиром на чињеницу да попис треба да генерира власт”, изричит је он.

Први покушај изјашњавања о предложеном Нацрту закона о попису становништва у Представничком дому парламента БиХ пропао је половином прошлог месеца, управо због различитог мишљења о његовом садржају враћен је Комисији за економске реформе и развој уз захтев да га доради. Када ће се поново наћи пред парламентарцима и која му је крајња судбина то је незахвално прогнозирати. Аналитичари упозоравају да, према садашњим подацима, од 223 земље у свету само Сомалија и Либан неће вршити попис становништва и да „не би било добро да им се придружи и БиХ”.