Глас народа

Успешан политичар базира своје поруке на резултатима истраживања јавног мњења. То би било неко опште место политичке стратегије.Није да се сасвим не слажем с тим. По дефиницији, политичка популарност зависи од тога шта јавно мњење мисли о политичару и његовим ставовима, а истраживања јавног мњења су у сваком случају солидан начин да се то испита.

Анкете, међутим, имају своја ограничења. О неким политичким питањима, јавно мњење или ништа не мисли или има контрадикторне и неразрађене мисли. Другим речима, анкете и фокус-групе често терају људе да се изјашњавају о стварима које их слабо интересују. То показује чињеница да кад се исто питање формулише на различите начине често се добија различит резултат. Све те појаве су резултат чињенице да људи ни свом политичком ставу не придају увек превише значаја. Политичари се у неким случајевима непотребно прилагођавају овим ефемерним, изнуђеним ставовима, што води ка дезинфекцији политичке културе бесмисленим фразама и празним обећањима.

С друге стране, успешни политичари и успешне либералне демократије постојали су много пре него што су се појавила научна истраживања мишљења. Најбољиполитичари имају таленат да погоде шта јавно мњење мисли, да осете у ком смеру се креће и према чему је индиферентно. Ако је у питању човек од принципа, којем су битне и идеје а не само то да је на власти, његова предност је што је у стању да своје принципе спроведе у дело.

Такав човек уме да народне прото-мисли увеже у своју причу, и да своја уверења и знање користи да им да структуру и смисао. Чврста политичка уверења су ту предност, а не мана, јер он, за разлику од хировитог мњења, у сваком тренутку зна шта хоће. То му омогућава да своје ставове спроведе у дело тако што заобилази оно што народ дефинитивно неће и успешно проналази простор за компромис између својих принципа и народног расположења.

Чешки председник Вацлав Клаус, за којег кажу да је непревазиђен познавалац чешког народа, одличан је пример за ово: и као човек чврстих уверења и развијене политичке филозофије, и као неко ко та уверења успева у солидној мери да спроводе у дело игноришући уобичајена правила политичког маркетинга. Клаус отворено и са очигледним задовољством доводи у питање модерне табуе попут глобалног загревања, мултикултурализма, економских стимулуса, централизације одлучивања и начина усвајања Лисабонског уговора. Наизглед парадоксално, све то не само да га није политички маргинализовало већ је, на огорчење многих маркетиншки умивених политичара, довело до тога да судбина целе Европе зависи од њега.

Јер упркос ирском референдуму, Лисабонски споразум не може да ступи на снагу док га Вацлав Клаус не потпише; лидер британске опозиције Дејвид Камерон је обећао референдум ако торијевци дођу на власт на изборима у Великој Британији, што је прилично извесно; скоро сви се слажу да би евентуални британски референдум био крај Лисабона. Судбина целог споразума зависи од тога да ли ће Клаус у следећих неколико месеци да стави свој потпис на споразум којем се веома противи али који су већ ратификовала оба дома чешког парламента и све остале земље чланице.Иако ће Клаус на крају вероватно потписати споразум, то неће бити зато што је, залуђен својим идејама, лоше проценио политички ризик и расположење чешког народа. Најновија анкета за један чешки лист показала је да Клаус ужива сасвим солидну подршку (65 одсто) у свом последњем напору да спречи усвајање Лисабонског споразума, што потврђује тезу да и приступ политици базиран на отворености и идејама може да буде исплатив.

др психологије