Лука Бар – мамац за Србију

Србија би требало да покуша да искористи јединствену прилику за излаз наше привреде на море, тако што ће учествовати на тендеру за продају нешто више од 54 одсто државног удела у акционарском друштву Контејнерски терминал и генерални терети Луке Бар, сматра проф. др Дејан Ерић, директор Института економских наука у Београду.

За куповину државног удела у најатрактивнијем делу Луке и пре објављивања тендера пре неки дан, интерес су исказали британски, француски, немачки, кинески, арапски и руски инвеститори. Зато би било логично да се у трци нађе и Србија, имајући у виду стратешке развојне интересе српске привреде, сматра Ерић. Он је, иначе, био финансијски саветник у саветничком тиму који је радио за Тендерску комисију Владе Црне Горе на припреми тендерске документације за продају четири од пет друштава насталих процесом реструктурисања АД Лука Бар.

– Као земља јединственог геостратешког положаја, на раскршћу Истока и Запада, Србија би куповином већинског удела у Луци Бар добила још једну важну „капију” за експорт и реескпорт, чиме би њена економска позиција знатно ојачала, као и привлачност за страна улагања – уверен је наш саговорник. – Заинтересовани за учешће на тендеру, који се затвара 1. фебруара наредне године, требало би да уложе минимум око 50 милиона евра и то око 35 милиона за откуп акција, 10 до 15 милиона евра у социјални програм, уз обавезу да понуде и атрактиван инвестициони програм.

То јесте велика инвестиција за Србију, посебно у време кризе, каже Ерић, али на њу треба гледати дугорочно, следећи стратешке интересе српске привреде и државе. Та инвестиција би могла дугорочно бити вишеструко исплатива и то не само због куповине „срца” Луке Бар, већ и због тога што Влада Црне Горе намерава да распише тендер за продају Железнице Црне Горе. Уз то, средином октобра званично су отпочели радови на аутопуту Бар–Бољари, према граници са Србијом у дужини од 170 километара, који треба да буде завршен до 2016. године.

– То значи да уз улагања у модернизацију железничког саобраћаја, коју ће сигурно предузети будући власници и изградњу аутопута потенцијални купац Луке у будућности може очекивати вишеструки принос – указује Ерић. – За Србију, поред бржег и лакшег приступа Луци Бар; изградња аутопута према јужном Јадрану представљала би изузетно снажан подстицај за регионални развој недовољно развијених подручја на југозападу Србије, пре свега Пештера, Рашке области и у пограничном делу према Црној Гори и БиХ.

Атрактивност улагања у Луку могла би значајно да се повећа уколико би се у њеној близина развила и слободна зона, што би додатно допринело атрактивности и порасту економске снаге Србије, како пре, тако и након уласка у Европску унију. Истине ради, не може се оспорити чињеница да тренутно, због запуштене железничке и путне мреже која води ка Црној Гори, за многе српске компаније је много исплативије и брже да превозе робу, увозе и извозе преко других лука у окружењу, пре свих Ријеке, Копра, Констанце или Солуна. Међутим, ове услуге нису јефтине, па се поставља питање да ли дугорочно Србија треба да их плаћа другима, или може да има „своју” Луку у којој ће сама остваривати приходе од наплате услуга корисницима.

– Увек ће постојати аргументи да се нешто не уради, тако да треба очекивати да ће бити пуно противника идеје да Србија уђе у тендерску трку за најатрактивније друштво Луке Бар – указује др Ерић. – Међутим, намеће се питање – шта је алтернатива? Да ли ће Србија пробати да купи неку другу луку, или јој уопште не треба излаз на море? Да ли ћемо вечито имати мали обим увоза и извоза, због чега плаћање различитих дажбина и није превелики намет привреди Србије? Ипак, у одлуци о учешћу у овом тендеру треба имати у виду стратегијски и дугорочан приступ, водећи рачуна да је свуда у свету долазило до експоненцијалног раста промета лука након комплетирања саобраћајне инфраструктуре у залеђу.

Имајући у виду да у Црној Гори увелико припремају тендер за продају железнице, чији ће будући власник засигурно настојати да је модернизује и развије, као и да су почели радови на аутопуту ка Србији, уколико ми у Србији не препознамо профитни потенцијал, сигурно је да ће то препознати неко други.

На крају крајева увек је важило „ко пре девојци – његова девојка”, сматра др Ерић.

Весна Арсенић