(Не)мешање политике у рад РРА

Посланици српског парламента нису изабрали ниједног од два кандидата за члана Савета Републичке радиодифузне агенције које су предложила новинарска удружења. Гордана Суша, кандидат Независног удружења новинара Србије добила је 120, а противкандидат Милан Бечејић са листе Удружења новинара Србије тек један глас. Очигледно је да ће Савет РРА који од фебруара ради у крњем саставу, морати да причека на попуну.

Технички, овакав исход у којем ниједан кандидат није добио потребну већину објашњава се тиме што посланици СПС, ЈС и ПУПС нису ни гласали, а посланици ЛДП (који су претходно најавили да ће гласати за Сушу) нису чак ни били у сали. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС–ЈС, објашњава да их ето, коалициони партнери нису благовремено обавестили за ког кандидата се определила владајућа коалиција.

Медијска удружења су разумљиво незадовољна, али не само зато што цео посао мора да крене испочетка и што у року од 15 дана треба да пронађу нове кандидате. Незаобилазно питање је шта уколико и новопредложени не буду по вољи већине у парламенту. И докле ово, у неку руку лицитирање, може да траје?

Многи у овој причи виде типичан пример мешања политике у медијску сферу. Судећи по виђеном расплету, посланици се нису опредељивали за (неизабране) кандидате мерећи њихове личне квалитете, досадашње радне резултате, претходни ангажман или слично, већ је пресудан био страначки договор. Игноришући вољу медијских организација које су предложиле кандидате за место у телу које регулише медијску област каква је радиодифузија, странке у парламенту показале су намеру да и у тој сфери њихова буде последња. Овакви и слични упливи политике у домаћу медијску сферу очигледно су били разлог што је пре неколико дана Европска комисија у годишњем извештају о Србији оценила „да се мешање политичара у рад медија наставља”.

Неупућени би могли да се припитају и зашто је уопште место у Савету РРА толико важно да би се партије погађале око његове попуне. Не треба заборавити да је по закону (о радиодифузији) агенција самостално и независно регулаторно тело са широким кругом овлашћења а све одлуке о питањима из њене надлежности доноси управо савет. Чланови савета одлучују рецимо која ће радио и ТВ станица добити фреквенцију односно дозволу за рад, а која не. У њиховој надлежности је и комплетан надзор над радом емитера у Србији што значи да станицама које не поштују правила могу и да одузму лиценцу. Вољом тог тела 2006. године без дозволе остала је БК телевизија, у то време једна од најгледанијих. Агенција, односно њен савет именује и разрешава и чланове Управног одбора Јавног сервиса, дакле Радио-телевизије Србије .

Савету сада недостају два члана али за који месец мандат истиче још двојици. Уколико се та места благовремено не попуне, рад овог тела могао би бити блокиран.