(Ne)mešanje politike u rad RRA

Poslanici srpskog parlamenta nisu izabrali nijednog od dva kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije koje su predložila novinarska udruženja. Gordana Suša, kandidat Nezavisnog udruženja novinara Srbije dobila je 120, a protivkandidat Milan Bečejić sa liste Udruženja novinara Srbije tek jedan glas. Očigledno je da će Savet RRA koji od februara radi u krnjem sastavu, morati da pričeka na popunu.

Tehnički, ovakav ishod u kojem nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu objašnjava se time što poslanici SPS, JS i PUPS nisu ni glasali, a poslanici LDP (koji su prethodno najavili da će glasati za Sušu) nisu čak ni bili u sali. Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS–JS, objašnjava da ih eto, koalicioni partneri nisu blagovremeno obavestili za kog kandidata se opredelila vladajuća koalicija.

Medijska udruženja su razumljivo nezadovoljna, ali ne samo zato što ceo posao mora da krene ispočetka i što u roku od 15 dana treba da pronađu nove kandidate. Nezaobilazno pitanje je šta ukoliko i novopredloženi ne budu po volji većine u parlamentu. I dokle ovo, u neku ruku licitiranje, može da traje?

Mnogi u ovoj priči vide tipičan primer mešanja politike u medijsku sferu. Sudeći po viđenom raspletu, poslanici se nisu opredeljivali za (neizabrane) kandidate mereći njihove lične kvalitete, dosadašnje radne rezultate, prethodni angažman ili slično, već je presudan bio stranački dogovor. Ignorišući volju medijskih organizacija koje su predložile kandidate za mesto u telu koje reguliše medijsku oblast kakva je radiodifuzija, stranke u parlamentu pokazale su nameru da i u toj sferi njihova bude poslednja. Ovakvi i slični uplivi politike u domaću medijsku sferu očigledno su bili razlog što je pre nekoliko dana Evropska komisija u godišnjem izveštaju o Srbiji ocenila „da se mešanje političara u rad medija nastavlja”.

Neupućeni bi mogli da se pripitaju i zašto je uopšte mesto u Savetu RRA toliko važno da bi se partije pogađale oko njegove popune. Ne treba zaboraviti da je po zakonu (o radiodifuziji) agencija samostalno i nezavisno regulatorno telo sa širokim krugom ovlašćenja a sve odluke o pitanjima iz njene nadležnosti donosi upravo savet. Članovi saveta odlučuju recimo koja će radio i TV stanica dobiti frekvenciju odnosno dozvolu za rad, a koja ne. U njihovoj nadležnosti je i kompletan nadzor nad radom emitera u Srbiji što znači da stanicama koje ne poštuju pravila mogu i da oduzmu licencu. Voljom tog tela 2006. godine bez dozvole ostala je BK televizija, u to vreme jedna od najgledanijih. Agencija, odnosno njen savet imenuje i razrešava i članove Upravnog odbora Javnog servisa, dakle Radio-televizije Srbije .

Savetu sada nedostaju dva člana ali za koji mesec mandat ističe još dvojici. Ukoliko se ta mesta blagovremeno ne popune, rad ovog tela mogao bi biti blokiran.