Sudije i „medijski” zakon

Brzopotezne promene Zakona o javnom informisanju, predložene usred leta, bez javne rasprave i upadljivo zaobilaženje primedbi novinara, medijskih kuća, udruženja i stručne javnosti, pokazuju prve posledice ovakve žurbe. Nasuprot očekivanjima da se sa posledicama nove regulative suoče najpre mediji, na zakonske nelogičnosti upozorili su pravnici. Sudije trgovinskih sudova koje treba da izriču medijima kazne po tom zakonu priznaju da ne znaju kako da postupe. Kada bi, ne daj bože, pristigla neka tužba, Stevo Đuranović, prvi čovek beogradskog Trgovinskog suda, u izjavi za „Politiku” kaže da „ne bismo znali kako da primenimo ovaj zakon”.

Delioce pravde zbunjuje to što je po Zakonu o privrednim prestupima najviša novčana kazna tri miliona dinara, dok je izmenjeni Zakon o javnom informisanju za medijske prestupe propisao astronomske iznose – čak do 20 miliona dinara. Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo kulture juče su demantovali pisanje štampe o navodnom dogovoru privrednih sudova da ne primenjuju deo zakona o javnom informisanju koji se odnosi na kažnjavanje medija. Napominju da „iznošenje ovakvih neosnovanih tvrdnji u javnost ozbiljno ugrožava vladavinu prava i dovodi u zabludu sve subjekte na koje se ovaj zakon odnosi”.

Da li je među sudovima bilo dogovora (o neprimenjivanju dela zakona) ili ne, to ne menja činjenicu da paralelno postoje različiti zakonski „cenovnici” za privredne prestupe, što u praksi može da stvori konfuziju i različito postupanje. Da problem postoji, u istom saopštenju indirektno priznaju i Republičko tužilaštvo i Ministarstvo kulture. „S obzirom na to da je reč o novim odredbama, neophodno je da se formira jedinstvena pravna praksa kako bi se ujednačila primena zakonskih odredaba pred sudovima, tačnije kako bi se za svaku povredu zakona iste težine odredile iste kazne.” To, drugim rečima, znači da dva zakona propisuju različite kazne za privredne prestupe i da se moguća zbrka mora otkloniti – upravo zbog vladavine prava.

Greška je promakla ne samo ljudima iz Ministarstva kulture (predlagačima zakonskih izmena) već i stručnjacima iz Ministarstva pravde koji su pomagali u tom poslu, a za koje se pretpostavlja da znaju šta u drugim srodnim propisima piše. Da li je ovo jedini pravni nedostatak znaće se kada se izjasni i Ustavni sud Srbije, od koga je zaštitnik građana zatražio da oceni ustavnost tog zakona.

Iako su do sada izrečene brojne zamerke naprečac donetom medijskom zakonu i dalje je nepoznanica ko su autori nedavnih izmena. Da to sazna do sada nije uspelo ni Udruženju novinara Srbije, koje se pozvalo na pravo javnosti da zna odredbe Zakona o slobodnom pristupu javnim informacijama, ali uzalud. Posle svih polemika oko ovog zakona, njegovi autori se sigurno neće sami javiti.